Mama iz Srbije: Evo koliki dečji dodatak imam u Švedskoj do detetove 16. godine Mama iz Srbije: Evo koliki dečji dodatak imam u Švedskoj do detetove 16. godine

Mama iz Srbije: Evo koliki dečji dodatak imam u Švedskoj do detetove 16. godine

Šta jedna mama može da dobije u Švedskoj, a o čemu u Srbiji može samo da sanja?

Anđelka Srdija (32), koja je rodom iz Bačke Palanke, već duže vreme vodi život u Švedskoj sa suprugom i sinčićem. Ona za Zadovoljnu priča kako je to biti mama u zemlji koja važi za jednu od najboljih u svetu što se tiče uslova za roditeljstvo, šta joj je sve omogućeno, kao i kako je poroditi se tamo.

Porođaj u inostranstvu za mnoge žene iz Srbije deluje kao san snova budući da iskustvo govori da su uslovi tamo preko, na Zapadu, mnogo bolji nego ovde. A kako je u Švedskoj, zemlji koja se u svemu posebno izdvaja?

Lekara nisam ni videla na porođaju

„Na porođaju sam prvo primetila veliku čistu sobu koja je odvojena samo za mene, partnera i bebu. Sećam se da je na tabli pisalo – dobro došli, pa naša imena. Takođe, imala sam pristup različitim sredstvima za ublažavanje bola, kao što su takozvani gas smejavac i epidural.“

Anđelka priča i šta su lekari i babice radili tokom porođaja, kakav je bio njihov odnos prema njoj.

„Lekara nisam ni srela jer nije bilo potrebe za tim, odnosno nije bilo komplikacija na porođaju. U tom slučaju porođaj sprovode babice. Sve su bile ljubazne, profesionalne i posvećene svom poslu. U početku su me obilazile povremeno, a pred sam porođaj ih je bilo više u sobi, davale su mi instrukcije i bodrile me. Pomagale su mi oko svega za vreme i nakon porođaja.“

Suprug prošao kurs obuke pred prisustvo porođaju

Naša sagovornica priča i kakva je situacija u Švedskoj što se tiče prisustva oca na porođaju.

„Moj suprug je bio sa mnom od početka do kraja porođaja. To je ovde uobičajena stvar. On mi je pomagao na različite načine, za šta je prošao obuku u vidu kursa koji se nudi svim budućim roditeljima. Znao je tačno na koji način da mi olakša porođaj i na šta treba da me podseća u slučaju da ja zaboravim. Za nas oboje je to bilo nezaboravno iskustvo koje nas je još više povezalo.“

Šta sam kao žena dobila u Švedskoj, a što nisam imala u Srbiji

„Ja bih rekla da su uslovi u bolnici odlični. U porodilištu imate apsolutno sve što vam je potrebno za porođaj, odnosno sve stvari bez kojih ne možete na porođaju, od higijenskih stvari, do hrane i pića. Kada se prvi put porađate, oni gledaju da vam daju zasebnu sobu za vreme i posle porođaja. Tako je i sa nama bilo. Imala sam u sklopu sobe svoje kupatilo, sto za presvlačenje bebe, pokretni krevetić za bebu, kao i TV.“

Bebu u porodilištu nijednom nisu odveli od mene

Anđelka otkriva i koliko je beba bila sa njom posle porođaja i da li ju je odmah dojila.

„Beba je bila sa mnom od samog početka do izlaska iz bolnice i nijednom je nisu odveli. Sva merenja i kontrole su radili u našoj sobi. Zajedno smo nastojali da započnemo proces dojenja što je pre moguće i već drugi dan smo uspeli u tome. Osoblje me je često obilazilo i pomagalo oko dojenja.“

Takva slika u Srbiji je po po pravilu češća u privatnim porodilištima. A u Švedskoj?

„Porodila sam se u državnoj bolnici. Platila sam samo jednu simboličnu sumu za boravak u bolnici nakon porođaja. Privatna porodilišta nisu česta ovde. A odranije znam da ne postoji velika razlika između državnih i privatnih zdravstvenih ustanova u smislu cena, usluga i uslova.“

Ali u svemu se izdvaja jedna bitna stvar.

„Procedura nije ista za one sa švedskim pasošem i za druge žene. Ukoliko ste švedski državljanin ili imate boravišnu dozvolu, ne plaćate u principu ništa. Postoji razlika između uslova za žene u odnosu na to da li su državljanke EU države, non-EU države ili neke druge države sa kojom Švedska ima poseban ugovor o tome. U nekim slučajevima troškovi porođaja mogu biti i preko 6.000 evra.“

Dakle, kako kaže Anđelka, da bi žena u Švedskoj osetila sve blagodeti koje sistem nudi, treba da bude ili švedska državljanka ili da ima boravišnu dozvolu (kao i lični broj), a to pravo ostvaruje, kako kaže, putem radnog odnosa ili spajanjem porodice sa nekim ko već ima državljanstvo ili stalnu boravišnu dozvolu.

U tom slučaju, dobrobiti su brojne, od porodiljskog odsustva, do dečjeg dodatka.

„Porodiljski dani se u Švedskoj zovu roditeljski dani i u startu su podjednako podeljeni na oca i na majku, s tim što određen broj dana roditelji mogu da prebace jedno drugom, a određen broj dana moraju sami da iskoriste. Broj tih plaćenih dana je 480 i roditelji imaju pravo da ih iskoriste do 12. godine deteta.“

Osim toga, država i drugim merama podržava majčinstvo u Švedskoj.

„Pre svega, to je briga o vama u toku trudnoće i nakon porođaja – pripremaju vas za majčinstvo u vidu različitih kurseva. Postoje i otvoreni vrtići za mame koje su na roditeljskom odsustvu, odnosno kod kuće sa decom, u kojima mogu da se druže sa drugim mamama sa malom decom. Takođe, postoje i roditeljske grupe za novopečene roditelje gde mogu da razgovaraju, obučavaju se i razmenjuju iskustva.“

Dečji dodatak do 16. godine detetovog života

U svemu se posebno izdvaja dečji dodatak koji Švedska daje.

„Svako dete ima pravo na dečji dodatak koji se isplaćuje do 16. godine detetovog života. On iznosi oko 120 evra mesečno. Takođe, vaše dete ima pravo na vrtić, kao i na produženi boravak posle škole dok vi radite. I svako dete koje je napunilo godinu dana ima zagarantovano mesto u vrtiću u Švedskoj. Roditelji se prijavljuju na sajtu opštine i rangiraju vrtiće na svojoj listi želja. Obično se dodeli jedan od prva tri vrtića sa liste.“

U vrtićima igranje napolju i po kiši i po snegu

I kakvi su vrtići tamo? Šta se potencira, a šta se ne toleriše?

„Vrtići su obično manjeg kapaciteta, podeljeni na više odeljenja. Potencira se kretanje, igra, učenje i razmišljanje kroz igru, kreativnost, kao i svakodnevni višesatni boravak na svežem vazduhu. To je prosto ovde normalno – i po kiši, i po vetru, i po snegu, osim naravno kada su ekstremni vremenski uslovi. Bitno je da deca imaju adekvatnu odeću i obuću za sve vremenske uslove, što spada u odgovornost roditelja. U nekim vrtićima deca čak i spavaju napolju u svojim kolicima.“

A kakva je hrana?

„Sva deca dobijaju doručak, dve užine i ručak koji se pripremaju u samom vrtiću. Slatkiši, grickalice i sokovi se ne praktikuju, osim u posebnim prilikama kada je Božić i slično. Ono što se ne toleriše je bilo koja vrsta agresivnosti, fizičko nasilje i vikanje. Ovde se deci prilazi na jedan miran i suptilan način u svakoj situaciji. Čak i kada deca ne slušaju, pedagozi su ljubazni, ali i odlučni.“

Moje dete ovde ima svetlu budućnost

I kad se sve sagleda, šta je Anđelka kao majka dobila u Švedskoj, a što ne bi imala u Srbiji?

„Dobila sam mnogo dana prvedenih sa detetom, dečji dodatak koji dopunjuje naš budžet, zagarantovano mesto u vrtiću, kao i posle u školi zagarantovan produženi, kvalitetno proveden, boravak posle nastave kad god za tim ima potrebe, odnosno dok mi roditelji radimo. Moje dete ima svetlu budućnost u ovoj organizovanoj, ekonomski stabilnoj državi koja promoviše porodične vrednosti, umerenost, ljubaznost, očuvanje prirode i život u skladu sa njom.“

Izvor: nova.rs

Šta ćete danas kuvati?

Neodoljivi deserti