loading...
Sombor.info

Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Više od 5.900 vozača širom Srbije od 2012. godine prošlo je seminar za vozače kojima je oduzeta vozačka dozvola. Većina njih, 98 odsto, bili su muškarci, najveći broj polaznika, njih 53 odsto, ima završenu srednju školu. Interesantno je to da je među ovim nesavesnim vozačima kojima je oduzeta vozačka dozvola bilo i osam doktora nauka.

Donošenjem Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima iz 2009. godine, prvi put se u Srbiji uvodi oduzimanje vozačke dozvole za one vozače koji ne upravljaju vozilom na savestan i propisan način, a Agenciji za bezbednost saobraćaja poveravaju se poslovi organizovanja seminara i ispita unapređenja znanja za vozače kojima je oduzeta vozačka dozvola, a koji su uslov za povraćaj oduzete vozačke dozvole.

Prvi seminar za vozače kojima je oduzeta vozačka dozvola, Agencija za bezbednost saobraćaja je organizovala u junu 2012. godine u Beogradu. Od tada pa do kraja 2018. godine u 21 gradu u Srbiji organizovano je 499 seminara. Jubilarni, 500. seminar za vozače kojima je oduzeta vozačka dozvola održaće se u Kruševcu od 10. do 27. decembra 2018. godine.

Inače, vozači koji su zbog nesavesne i bahate vožnje sakupili 18 kaznenih poena, pa im je oduzeta vozačka dozvola, po Zakonu o bezbednosti saobraćaja moraju da pohađaju seminar sa 40 časova i da nakon toga, polažu ispit. Takođe, oni su dužni da izmire sve novčane kazne za prekršaje i da izdrže sve kazne zatvora ukoliko su bile izrečene, kao i da je nakon toga protekne 90 dana. Tek kada prilože dokaze o ispunjenosti uslova, uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom i uplate po 25.000 dinara za obuku, polaznici mogu da prisustvuju seminaru.

Na seminaru se razjašnjava zbog čega su ostali bez dozvole, i to traje 9 časova, zatim se 15 časova posvećuje pravilima saobraćaja, dok se preostalih 16 časova obraća pažnja na rizične situacije koje treba da izbegavaju vozači, kako ne bi opet ostali bez dozvole. A koliko bodova košta najrazličitija bahatost, možete pročitati u posebnoj vesti. Kada se časovi odslušaju, polaznici se mogu prijaviti za polaganje ispita i ako imaju više od 75 odsto tačnih odgovora, položiće ispit i nakon toga dobiti uverenje da su zadovoljili na proveri znanja o bezbednosti saobraćaja. To uverenje služi da se kod MUP-a može uzeti nova dozvola, s tim što tada vozač ima manji kredit za prekršaje - maksimalno 15 kaznenih poena, a cena povratka dozvole sa seminarom i pratećim troškovima iznosi oko 40.000 dinara, u šta nije uračunato plaćanje kazne za prekršaje. Oni koji se ne odluče za seminar, već pokušaju da voze bez dozvole, kažnjavaju se sa 120.000 dinara, zatvora od 15 dana i zabranom ponovnog polaganja ispita u roku od osam meseci. Vozači kojima je oduzeta vozačka dozvola zbog kaznenih bodova ili određena zabrana upravljanja vozilom u najboljem slučaju za volan mogu ponovo posle četiri meseca.

Tokom ovih sedam godina, koliko zakon važi, bilo je i slučajeva da su pojedini nesavesni vozači dobili potvrde da su odslušali seminar, a uopšte nisu bili prisutni, o čemu je "Blic" pisao. Zajedničko za većinu ovih vozača jeste da su to uglavnom prekršaji vožnja pod dejstvom alkohola i veliko prekoračenje brzine.

Izvor: Blic

U vreme posta najukusniji obrok je pasulj prebranca.

Potrebno je:

600 g pasulja
2 dl ulja
pola kilograma luka
so
slatka mlevena paprika
biber
lovorov list

Priprema:

Pasulj dobro oprati, naliti sa vodom i staviti da se kuva. Kad provri tu vodu prospemo i nalijemo drugu vodu. Opet staviti da se kuva. Vodite računa da se ne raskuva, jer ćemo ga dodatno kuvati u rerni. Kad je na pola isključiti i ostaviti da stoji.

Dok se pasulj kuva oljuštiti luk i iseći na rebarca. Staviti u posudu ulje, pola od ukupne količine ulja i dinstati luk. Dodati začinsku alevu papriku, so, lovorov list. Ovde možete dodati i biber.

Uzeti tepsiju u kojoj ćemo pripremati pasulj. U nju staviti pasulj, pa odozgo luk, pa malo polijete uljem, pa ponovo pasulj pa luk i opet ulje. Na kraju treba gore da vam bude pasulj. Ponovo ga malo zalijete uljem i naliti sa još malo čorbe u kojoj se kuvao pasulj.

Pasulj vaditi rupičastom kašikom da se ocedi od tečnosti.

Stavite u rernu da se peče. Nakon oko pola sata vaš ručak je gotov.

Izvor: mojakuhinja.rs

Saradnici u nastavi francuskog jezika Lisa Cardin i Simon Schoonbroodt su 7. decembra posetili OŠ "Avram Mrazović" u Somboru. Naime, oni su osmislili radionicu pod nazivom "Božić na ostrvu Réunion i u Belgiji" i želeli su da razmene sa Mrazovcima svoja iskustva.

Urađene su tri radionice sa osmacima u kojima su učenici pokazali izražen stepen komunikativnosti i saradnje, kao i zavidno poznavanje opšte kulture i geografije, a sve to na francuskom jeziku.

Mladi saradnici Francuskog Instituta u Novom Sadu, Lisa i Simon su pokazali izuzetan talenat, veštinu i znanje u radu sa višim uzrastom osnovaca. Radionice su ostavile sjajan utisak na učenike.

Na rastanku su učenici izrazili želju da se osmisli i realizuje još jedna radionica dok su oni u Avramu. Koordinator projekta, profesorica francuskog jezika Biljana Štrbac je vrlo zadovoljna da projekat "Biram francuski" i dalje nailazi, iz godine u godinu, na tako dobar prijem kod učenika.

Jedna od dobitnica grantova, Dragica Vasiljević, koja živi u okolini Sombora, kaže da joj suma od 250.000 dinara mnogo znači da započne biznis, jer dolazi iz malog mesta gde nema mogućnosti zaposlenja.

U okviru projekta "ONAsnaživanje" 15 žena iz opština Sremska Mitrovica, Pančevo i Sombor dobilo je grantove od po 250.000 dinara za razvoj preduzetništva.

Pobedničke ideje vezane su za pokretanje ili unapređenje krojačkih radionica, za razvoj poljoprivredne proizvodnje, pčelarstva, proširenje asortimana picerije, plastenika, unapređenje voćnjaka, do uvodjenja turističkih aktivnosti na poljoprivrednom gazdinstvu.

Projekat "ONAsnaživanje" usmeren je na ekonomsko jačanje žena iz socijlano ugroženih kategorija i žena sa iskustvom nasilja u porodici, a sprovodi ga Fondacija "Fond B92" u partnerstvu sa "Smart Kolektivom" i udruženjem "Dobra bašta", dok je finansijsku podršku omogućio Fond Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja nad ženama.

Predstavnica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Ljiljana Lončar kaže da je ekonomsko osnaživanje žena jedan od strateških prioriteta Vlade Srbije i jedan od osnovnih ciljeva Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost koja važi do 2020.

Lončar navodi da je Koordinaciono telo u saradnji sa organizacijom Ujedinjenih nacija u okviru mnogobrojnih projekta davalo i još uvek daje grantove u visini od 20.000 do 30.000 evra ženama preduzenicama na teritoriji Srbije.

Grantovi su dobijani na konkursu, koji je bio raspisan ove godine, ali koji je planiran, kaže Lončar, i za narednu godinu.

"Takodje, pokušavamo svake godine da podržimo i sigurne kuće, i već drugu godinu zaredom podržavamo po 10 sigurnih kuća u Srbiji. Na godišnjem nivou za to izdvajamo 10 miliona dinara", rekla je Lončar.

Prema njenim rečim, i u okviru socijalnih kuća postoje socijalna preduzeća koja podržavaju žene koje su žrtve nasilja da se ukljuce u taj projekta, da rade u okviru tog socijalnog preduzeća i da steknu veštine i znanja koja će im pomoći da se uključe na tržište.

Direktor partnera na projektu "ONAsnaživanje" Smart Kolektiva Neven Marinović ističe da je projekat usmeren na podršku ženama koje su na različite načine bile žrtve nasilja i da se sprovodi u saradnji sa centrima za socijalni rad nekoliko gradova u Srbiji.

"Ideja je bila da se obezbede sredstava za njihovo ekonomsko osnaživnje, da pokrenu biznis, da se samozaposle, da pokrenu neku ekonomsku aktivnost od koje mogu da imaju stabilne prihode i da budu nezavisne", podvukao je Marinović.

Kaže da su žene u sklopu projekta osim novčanih sredstava dobile i jedan vid edukacije kako da razviju biznis, biznis plan i da se bave marketingom.

"Mi ćemo pratiti njihov razvoj i nadam se da će dati dobre rezultata, i kada je zapošljavanje žena u pitanju i razvoj njihovih preduzetničkh priča i naravno borba proitv nasilja nad ženama", naveo je Marinović.

Dobitnica granta Dragica Vasiljević, koja živi u okolini Sombora, kaže da joj suma od 250.000 dinara mnogo znači da započne biznis, jer dolazi iz malog mesta gde nema mogućnosti zaposlenja.

"Prošla sam sa Fondom B92 prvi ciklus ženskog osnaživanja pre tri godine i za to vreme sam stekla puno znanja i veština, ali sam se na neki način osetila zakinuto jer sam znala kako treba početi posao, ali nisam imala sredstva. Ovaj grant doživljavam kao finalizaciju svega onog što sam dosad naučila", rekla je Vasiljević.

Događaj je deo globalne kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama.

Izvor: B92

Mladima se šalje poruka da će se lakše naći u medijima ako su bili akteri nekog incidenta nego ako postignu neke pozitivne rezultate i dostignuća, poručio je Marko Nedeljković, predsednik Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) na seminaru za novinare koji je završen danas.

 

Kako je Nedeljković naveo, to je posledica izveštavanja medija o deci koje je nezainteresovano, negativno i senzacionalno.

Nedeljković je izneo ovakav zaključak povodom rezultata istraživanja „Medijska slika dece u Srbiji 2018.“ koje je realizovano u periodu od 20. jula do 1. oktobra ove godine. Posle predstavljanja rezultata istraživanja CEPROM je organizovao dvonevni seminar za obuku novinara za profesionalnije izveštavanje o ovoj temi. Seminar su otvorili Marko Nedeljković i profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka dr. Veselin Kljajić.

Milorad Ivanović iz Dart centra za novinarstvo i traume iz Njujorka govorio je na temu kako intervjuisati decu koja su žrtve zločina ili akteri incidenata i kako izveštavati o deci u tekstovima i prilozima sa negativnom konotacijom.

– Ukoliko je novinar o deci izveštavao na neprofesionalan način to može ostaviti teške negativne posledice na život deteta. Zbog toga je neophodno da novinari nauče posebne tehnike razgovora sa decom, po svaku cenu moraju izbeći da traumatizuju dete, objasnio je Ivanović.

Lidija Tomić sa Dojče vele akademije govorila je o inovativnim načinima izveštavanja o deci i za decu, o tome šta nove generacije očekuju od medija, kako ih konzumiraju, šta ih zanima i koje sadržaje prate.

– Primeri dobre prakse upućuju na to da su najuspešniji oni mediji koji ne samo da izveštavaju o deci i za decu, nego ih dugoročno i kroz različite medijske kanale uključuju u proizvodnju svojih sadržaja. Potrebno je duboko analizirati koje su to teme koje zanimaju različite ciljne grupe dece, a zatim te teme osmotriti njihovim očima i prilagoditi novinarski jezik njihovom uzrastu. Još veće napore treba uložiti u tehnološki razvoj i u pronalaženje kanala kojima se može dopreti do tih ciljnih grupa, objasnila je Tomić.

Prof. dr Veselin Kljajić govorio je o značaju profesionalnih standarda prilikom izveštavanja o deci navodeći preporuke koje je dala i Međunarodna federacija novinara za pristupanje ovakvim temama.

– Tekstovi o deci u srpskim medijima su prepuni zloupotreba, uglavnom neprofesionalni a takvo izveštavanje nije pomoglo deci ni roditeljima a nije pomoglo ni da nadležne institucije reaguju kažnjavanjem i prevencijom budućih slučajeva. Što je najvažnije izostala je interpetacija a umesto konteksta novinari boje svoje tekstove senzacionalizmom, kritikovao je Kljajić.

Gordana Novaković ispred Saveta za štampu predstavila je etičke standarde i govorila o slučajevima i žalbama povodom neprofesionalnog pisanja medija o kojima je Savet odlučivao.

– Sve što je u domenu crne hronike koja je inače problematična u našim medijima, postaje još gore u smislu kršenja kodeksa kada se izveštava o deci, naglasila je Novaković.

Jadranka Milanović ispred UNICEF Srbija govorila je o dečijim pravima i dala smerinice te organizacije za poštovanje propisa i regulative koja se odnose na decu. Ona je ukazala da mediji umaju moć da ukažu na neki sistemski problem ili fenomen ali da moraju biti edukovani kako da te kapacitete iskoriste na pravi način.

– Svi znamo da dnevne novine nisu primarno namenjene deci, ali to ne znači da ne treba da dižu svest javnosti o okolnostima u kojima deca žive i o uzrocima brojnih problema sa koji se suočavaju. Pojedini novinari i urednici tvrde da je seznacionalizam jedan od načina da se skrene pažnja javnosti. Međutim, takva vrsta izveštavanja možda može jedan konkretan slučaj da učini vidljivijim, ali da biste zaista inicirali neke pozitivne promene, neophodno je da se analizira kontekst, da se ustanovi zašto ti problemi postoje, koji su uzroci konkretnog problema, recimo nasilja nad decom ili siromaštva, ukazala je Milanović.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor: Danas

Očekuje se da će naredne godine budžetski deficit biti 0,4 odsto BDP-a. Šta je zapravo bruto društveni proizvod i kako je ove godine zabeležio skok veći od četiri odsto.

Skupština Srbije usvojila je budžet za 2019. godinu.

Predviđeno je da u godini koja dolazi prihodi budu 1.246,2 milijarde dinara, a rashodi 1.269,1 milijardu.

Računica je jasna - parlamentarci su se usaglasili oko toga da će sledeće godine u državnoj kasi biti 22,9 milijardi dinara manje nego što je potrebno da ona bude na nuli.

Budžet je sačinjen na osnovu procene da će rast BDP-a naredne godine biti 3,5 odsto, a inflacija 2,3 odsto.

To će ujedno biti i slabiji rezultat u poređenju sa ovogodišnjim, jer će prema procenama Narodne banke Srbije (NBS) rast BDP-a ove godine biti 4,2 odsto.

Među razlozima za takav rast je i loš rezultat iz prošle godine sa kojim se ovogodišnji rast privrede upoređuje.

Pročitajte u 100 i 500 reči šta je BDP, kako vam utiče na život i zašto je važno da raste.

BDP u 100 reči

Svi proizvodi i usluge nastali u jednoj zemlji za godinu dana čine njen bruto društveni proizvod.

To znači da u njegov zbir ulazi sve što su na njenoj teritoriji proizvele domaće i strane firme.

Prema preliminarnim rezulatima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) 2017. je to iznosilo 4,75 biliona dinara.

Ove godine, ako se predviđanja ostvare, BDP će porasti za 4,2 odsto.

Glavni razlog za takav rast je, prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, loša prošlogodišnja baza sa kojom se 2018. upoređuje.

"Bitno je da rast bude što veći i realniji, jer se time povećava kupovna moć, rastu plate i penzije", kaže.

BDP u 500 reči

Prema definiciji BDP je ukupan iznos proizvodene robe i pruženih usluga u jednoj zemlji za godinu dana, izražen u novcu.

Uključuje proizvode i usluge domaćih i stranih fimri. Procene kažu da će u Srbiji ove godine biti za 4,2 odsto veći u odnosu na 2017.

"Što je veća vrednost sume tih proizvoda i usluga, veći je i pomak u dinamici privrednih aktivnosti, odnosno privredni rast.

Time se može povećati kupovna moć stanovništva, a plate i penzije mogu da rastu. Ovi pokazatelji otvaraju mogućnost zdravijeg kućnog budžeta, a ne samo zdravije državne kase", kaže za BBC ekonomista Saša Đogović.

Prema preliminarnim rezulatima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prošle godine BDP je iznosio 4,75 biliona dinara.

Narodna banka Srbije je procenila da će ovogodišnji rast biti 4,2 odsto.

Prema podacima iz drugog kvartala ove godine, najveći doprinos realnom rastu BDP-a dali su sektor građevinarstva (zabeležen rast od 22,9 odsto) i poljoprivreda (rast od 14,8 odsto).

Jedan od razloga za takav rast je, prema rečima Đogovića, loša prošlogodišnja baza.

"U građevinarstvu pomak je takav zbog izraženih infrastrukturnih radova - koridor 10, koridor 11, modernizacija železničke infrastrukture, stambena izgradnja.

"S druge strane, baza za poređenje iz 2017. je bila niža. Zima je u prvom kvaratalu bila izuzetno jaka, vodni putevi su bili zaleđeni, pa je došlo do praznog hoda u dinamici građevinskih radova", priča sagovornik BBC-ja.

Kako objašnjava, skok u poljoprivredi je zabeležen zbog boljeg ovogodišnjeg roda, opet zahvaljujući boljem vremenu.

Ukoliko uporedimo prošlogodišnji i ovogodišnji prvi kvartal - rast BDP-a u prva tri meseca 2017. iznosio je 1,6 odsto, dok je ove godine u istom kvartalu bio 4,9.

Građevinarstvo i poljoprivreda su dva sektora koja "vuku" BDP Srbije, a prema Đogovićevim rečima, zabrinjava mali pomak u prerađivačkoj industriji.

Ona sa rudarstvom i sektorom električne energije beleži ukupan rast od 2,6 odsto.

"To govori da je neophodno izvršiti redefinisanje postojeće industrijske politike i politike subvencionisanja.

Takođe, treba se usmeriti ka trećoj i četvrtoj industrijskoj revoluviji, a to znači privlačenju investicija koje donose visoku tehnološku proizvodnju i visoku dodatu vrednost", priča Saša Đogović.

Usmerenost ka tim granama podrazumevala bi i visokostručnu radnu snagu, objašnjava Đogović.

Kako dodaje, vrednost proizvoda i usluga u tim sektorima bila bi na znatno višem nivou nego što se to čini kroz, na primer, tekstilnu industriju, industrije obuće, kože, drvno prerađivački sektor.

"Ove delatnosti uglavnom podrazumevaju veći broj zaposlenih, ali i niže zarade i proizvode niže vrednosti.

Time se ne poboljšava konkurentnost privrede, niti je značajniji uticaj na rast BDP-a."

Što zelenije, to bolje

Jedan od izvora za rast BDP-a, koji je, prema rečima našeg sagovornika, potpuno neiskorišćen, jeste zelena ekonomija.

"U oblasti ekologije su nam neophodna nova zakonska rešenja, izdvajanje većih sredstava za potrebe zelene ekonomije - za proizvodnju čiste energije, reciklažu, čišćenje korita reka", kaže Đogović.

Evrpska komisija je inače početkom novembra povećala procenu privrednog rasta Srbije za 2019. godinu sa ranijih 3,3 odsto na 3,8 odsto.

Te procene su i prema Đogovićevim rečima realne, ali kaže da je Srbiji potrebna stopa rasta BDP-a od najmanje pet odsto godišnje.

Izvor: BBC News na srpskom

Kiseli kupus je namirnica bez koje retko ko može da zamisli dugu i hladnu zimu. Iako je on riznica mnogih koristnih materija, ipak postoje i loše strane ove namirnice.

Mane kiselog kupusa

1.Velika količina soli

Za kišeljenje kupusa se koristi velika količina soli, a to nije zdravo, pogotovo što se posle jela pije velika količina vode.

Kada se u organizam unosi velika količina soli osoba može da oboli od povećanja krvnog pritiska, so u organizmu postaje opterećenje za bubrege, taloži se u zglobovima i krvnim sudovima.

2. Nakupljanje tečnosti u organizmu

Zbog soli, višak tečnosti se zadržava i teško izbacuje, a so remeti odnos kalijuma i natrijuma, pa utiče na grčenje mišića pogotovo oko vrata i kičme, kaže čuveni naturolog Georij Nazarov.

Ako se već konzumira kiseo kupus, trebalo bi potpuno izbaciti so iz drugih namirnica i obroka.

3. Neravnoteža kalijuma i natrijuma

Nemir u rukama i nogama često se javlja kao posledica neravnoteže kalijuma i natrijuma, koje donosi previše soli. Sve više istraživanja ukazuju i na povezanost upotrebe soli u ishrani i pojavi nekih vrsta raka.

So se sa kiselog kupusa ne uklanja potpuno čak ni pranjem listova pre upotrebe. Dakle, sa kiselim kupusom, koji je bez sumnje koristan, ipak treba biti oprezan.

Ako patite od visokog krvnog pritiska, možete da konzumirate svež kupus, kog ima u radnjama čak i u najhladnijim mesecima.

Prednosti kiselog kupusa

1. Bogat je hranljivim materijama

Svež kupus bogat je hranljivim materijama: kalijumom, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, sumporom, bakrom, manjim količinama natrijuma, a povoljan odnos kalcijuma i fosfora osigurava maksimalno iskorišćenje kalcijuma u organizmu. Kiseljenjem kupusa poboljšavaju se njegova nutritivna i lekovita svojstva.

2. Sadrži korisne vitamine

Kroz proces kiseljenja stvara se izuzetno aktivan kobalamin (vitamin B12), koji se obično nalazi u namirnicama životinjskog porekla. Zato je kiseli kupus za vegetarijance neizostavna namirnica.
Kupus sadrži panotensku kiselinu (vitamin B5) potrebnu za ćelijsku energiju i zdravu kosu.
Kiseo kupus sadrži folnu kiselinu i vitamine A i D.

3. Sadrži veliku količinu vitamina C

Višegodišnja istraživanja potvrđuju da se kiseli kupus po sadržaju vitamina C može slobodno meriti s limunom, narandžom i paprikom.

4. Sok od kiselog kupusa -rasol- je lek

Rasol (sok od kiselog kupusa) je veoma lekovit napitak, a najpoznatiji je domaći lek protiv mamurluka, bogat vitaminima C, E, K i B, kao i vitaminom „U“.

Rasol je poznat i kao lek za sve tegobe organa za varenje i lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, ali i kao narodni lek pri smanjenju oteklina na zglobovima!

Pomešan sa sokom od šargarepe i repe, odličan je napitak za osobe koje imaju pomanjkanje kalcijuma, ili za lomove kostiju. Preporučuje se ženama u srednjim godinama kako bi se zaustavio proces osteoporoze.

5. Lekovito delovanje kiselog kupusa

Kiseli kupus osvežava duh i deluje na dobro raspoloženje, organizam čini otpornim na stres, aktivira razmenu materija u mozgu i nervima, podstiče razmenu gvožđa u krvi, pomaže stvaranju crvenih krvnih zrnaca i stimuliše rad ćelija, pomaže pri izgradnji kostiju,reguliše i smanjuje količinu masnih materija i holesterola u krvi, povoljno deluje protiv nekih vrsta raka

Zbog jačanja imuniteta, kiseli kupus posebno se preporučuje starijim osobama, osobama s oslabljenim imunitetom i deci.

6. Ima probiotska svojstva

Ono po čemu se kiseli kupus razlikuje od sirovog jesu probiotičke bakterije. Kiseli kupus je izvorna fermentirana hrana bogata probiotičkim kulturama. Zbog toga je kiseli kupus jako bitan u lečenju bolesti prouzrokovanih disbalansom crevne flore, posebno nakon terapije antibioticima ili hemoterapije. Blagotvorno deluje na želudac i creva, na njihovu mikrofloru. Na taj način čisti krv, usporava starenje i jača otpornost.

Nakon svih ovih činjenica odlučite sami da li ćete i dalje konzumirati kiseli kupus ili ćete ipak uživati u njegovom svežem obliku.

Izvor: stvarukusa.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru rasvetlili su tri teške krađe i dve teške krađe u pokušaju izvršene na naročito opasan ili drzak način i uhapsili D. Š. (1996) iz ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je počinio ova krivična dela.

Sumnja se da je, od 26. novembra do 3. decembra ove godine, u popodnevnim i večernjim satima, vozeći bicikl i sa kapuljačom na glavi, s leđa prilazio sugrađankama i otimao im torbe sa novcem i ličnim dokumentima, kao i da je u dva slučaja pokušao da otme torbice, ali nije uspeo.

Osumnjičenom je, po nalogu zamenika tužioca, određeno zadržavanje do 48 sati i on je, uz krivičnu prijavu, priveden u Osnovno javno tužilaštvo u Somboru.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović primila direktora atletskog saveza Srbije Slobodana Brankovića koji je u pratnji predsednika Atletsko rekreativnog kluba „Somaraton“ iz Sombora Damira Markovića, člana kluba Aleksandra Markovića i predsednika AK „Apatin“ Gorana Čegara posetio Sombor. Sastanku je prisustvovala i Antonija Nađ Kosanović gradska većnica za sport i omladinu.

Razlog posete Somboru je njegova želja da porazgovara i da se zahvali gradonačelnici i gradu Somboru na tome što će se iduće godine u Somboru organizovati i prvenstvo Srbije, državno prvenstvo u polumaratonu u okviru jubilarnog Somborskog 40 polumaratona. To je jedna lepa promocija Sombora ali i atletskog saveza Srbije,

„Drugi razlog je mogućnost izgradnje atletske staze ili bar trenažne staze u Somboru kako bi se održavala takmičenja ali pre svega gde bi deca mogla da treniraju atletiku, jer smatramo da Sombor to zaslužuje pre svega što Sombor ima dugu tradiciju bavljenja atletikom, ako se ne varam to je 145 godina“ rekao je Slobodan Branković direktor Atletskog saveza Srbije i dodao da je to najjeftinije ulaganje a nema troškova održavanja.

Gradonačelnica Sombora se zahvalila direktoru Atletskog saveza Srbije na dolasku i iznela sve pohvale za Atletsko rekreativni klub „Somaraton“ i saradnju sa njima koja je rezultirala polumaratonom koji je zaista reprezentativan i koji nas je učinio vidljivijim na atletskoj mapi ali i uopšte. Posle epiteta grada zelenila, Sombor je u svetu prepoznatljiv i po polumaratonu.

„U svakom slučaju uvek ima mesta za proširenja saradnje, pre svega u afirmaciji tog rekreativnog bavljenja sportom, a nikada nije dovoljno ulaganja u infrastrukturu, posebno kada je u pitanju atletika. S obzirom da nam nudite pomoć u vidu već spremnog projekta, to u svakom slučaju može da ubrza proceduru.“ istakla je Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Aleksandar Marković član ARK „Somaraton“ je izrazio zahvalnost gradu i gradonačelnici koji im pružaju apsolutnu podršku bez koje ne bi ni uspeli da organizuju buduće državno takmičenje.

„S obzirom da grad radi dosta dobrih stvari mi smo se i sami odlučili kao sportisti da se uključimo u neke od njih, tako smo nedavno prilikom glasanja za predloge u okviru participativnog budžetiranja, angažovali sve trkače od Londona do Sombora i naravno da je najbolji predlog prošao. Sombor će dobiti prelepu stazu pored našeg Velikog Bačkog kanala koja nema veze sa atletskim takmičenjima ali se zato u velikoj meri koristi kao staza za rekreativce.“ rekao je Aleksandar Marković na prijemu kod Gradonačelnice.

U ime Atletskog saveza Srbije direktor Slobodan Brankov je gradonačelnici Sombora uručio knjigu „Atletski dragulji Srbije“ koja je iz štampe izašla povodom 70 godina postojanja, a u kojoj se nalaze svi osvajači medalja sa olimpijskih i svetskih takmičenja.

subota, 08 decembar 2018 00:00

U Somboru nedostaje krojača

Zanimanje krojača, kako kažu analize savetnika Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala u Somboru, je zanimanje za kojim postoji potreba na lokalnom tržištu rada. U Ođačkoj firmi Pezer Company nezaposlena lica će tokom dvomesečne obuke steći stučna znanja i radnu praksu na poslovima krojenja i šivenja.

Postati dobra krojačica je ispunjenje mladalačke želje i sna koji je, u petoj deceniji života, Iboji Stojiljković iz Odžaka pružila obuka za krojenje i šivenje. Ponešto je umela da šije za potrebe porodice ali stručna znanja tek stiče.

“Hoću da znam više o šivenju a važno je i radi zapošljavanja kako bi našla nešto adekvatno svojim potrebama. Dobra saznanja nam pružaju na obuci i lepo objašnjavaju kada nam nešto nije jasno!” ispričala je Iboja Stojiljković.

U firmi Pezer Company iz Odžaka je petoro polaznika obuke za krojenje i šivenje. Za nezaposlena lica obuka je organizovana za stručni profil za koji postoji tražnja na lokalnom tržištu rada.

Ildiko Tadić iz Odžaka je zadovoljna znanjima koja stiče.

“Na obuci nam je dobro i naučili smo dosta toga oko šivenja i oko mašina. Želim da naučim da šijem i nakon obuke očekujem posao u vezi šivenja.", rekla je ona

Za tridesetsedmogodišnju Anu Benka jednako je važno i sticanje znanja i dobijanje sertifikata po završetku obuke:”Naučiću da šijem! Vodiće mi se kao da imam završenu srednju školu koju nisam završila, a planovi, nadam se da ću lakše naći posao “

Firma Pezer Company iz Odžaka, po prvi put sprovodi stručnu obuku za nezaposlena lica, naglasila je direktorica Ivana Pezerović i istakla zadovoljsvo načinom sprovođenja obuke kao i polaznicama.

“Moram da istaknem da su kandidatkinje vrlo zainteresovane, motivisane i vrlo brzo stiču znanja i veštine a što se tiče naše firme, one po završetku obuke imaju zaposlenje kod nas", rekla je Pezerović.

“Obuka se sastoji iz teorijskog - praktičnog dela i radne prakse što je novina u odnosu na obuke koje smo ranije realizovali. Tokom obuke lica će steći znanja i veštine za obavljanje ovih poslova a na kraju će dobiti sertifikat o obučenosti”, objasnila je Ljiljana Marjanović, Organizator obrazovanja odraslih iz Nacionalne službe za zapošljavanje u Somboru.

Po završetku obuke sledi radna praksa a kako se nadaju i polaznice a i poslodavci, vredne krojačice će uskoro imati mogućnosti zasnivanja radnog odnosa. Izvođač dvomesečne obuke je Mokrogorska škola menadžmenta i zanatsko-obrazovni centar “Adžija” iz Novog Sada.

Izvor: RTV

subota, 08 decembar 2018 00:00

Počinje školica za trudnice u Apatinu

U Domu zdravlja Apatin u toku su prijave za prvu grupu školice za trudnice, koja počinje 17. decembra, a obuhvatiće buduće majke od šestog meseca trudnoće. U pitanju je stalni program koji će se ubuduće redovno održavati i biti besplatno na raspolaganju svim trudnicama iz apatinske opštine.

- Školice za trudnice su važan vid podrške roditeljstvu i ponosna sam što smo pokrenuli takav program u Apatinu. Prvi ciklus u decembru i januaru će se sastojati od sedam predavanja i pokriće sve teme od interesa za buduće majke, kaže Branka Bajić, pomoćnik direktora Doma zdravlja.

Partner lokalne samouprave i apatinskog Doma zdravlja na sprovođenju projekta školice je banka matičnih ćelija CryoSave, a projekat su podržali i lanac apoteka Galen Pharm, kao i brendovi Minakva i Humana.

- Izuzetno smo zadovoljni što smo deo ovog sjajnog projekta, posebno jer se školica za trudnice sada po prvi put održava u Apatinu. Iskustvo pokazuje da je ovakva vrsta podrške budućim majkama od velikog značaja i da im olakšava porođaj, a doprinosi i kvalitetnijoj brizi o bebi, rekla je Ivana Radak, direktorka CryoSave.

Školica će se održavati u za tu svrhu specijalno uređenom prostoru Doma zdravlja. Sve informacije o školici mogu se dobiti u patronažnoj službi Doma zdravlja Apatin.

U skupštinskoj sali Sportskog centra Odžaci u sredu, 5. decembra, održana je prezentacija izuma dvojice pronalazača, Dejana Gojića iz Deronja i Petra Šljivića iz Odžaka.

izumiPronalazač iz Deronja je prezentovao mogućnosti za uštedu električne energije u grejnim telima kroz produktivno uključivanje parnog broja grejača i njihovo postavljanje u zajednička grejna tela.

- Ovo rešenje pruža mogućnost da se uštedi električna energija u kriznim mesecima grejne sezone. Ne bih ja to ni nazvao velikim izumom, to je više jedan inovativan pristup uređajima koji imaju grejače. Prezentacija je namenjena stručnjacima, inženjerima, ali i široj javnosti – ističe Dejan Gojić koji svoju ideju već primenjuje u bojlerima za zagrevanje vode.

Pronalasci Dejana Gojića nalaze se u Bazi inovacija i tehnologija Privredne komore Srbije, a u saradnji sa Komorom bio je učesnik više izložbi i sajmova inovacija i novih pronalazaka. Kao izlagač je učestvovao na izložbi agroinovacija 2012. godine na Novosadskom sajmu sa svojim pronalaskom Gravitaciona mašina.

Prezentaciji u Odžacima su prisustvovali Mihajlo Maćuš i Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije-Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga Sombor.

- Mi kao Komora podržavamo inovatore i trudimo se da im pomognemo. Nauka, pronalazaštvo i nove tehnologije su povezani sa privredom, tako da svaki novi pronalazak koji se realizuje u praksi pomaže privrednicima – kaže Mihajlo Maćuš, koordinator sektora industrije u RPK Sombor.

Jedan od organizatora prezentacije bilo je Udruženje pronalazača i inovatora “UPI-ČIB” Čelarevo-Bačka Palanka, čiji je Dejan Gojić član od samog osnivanja. To udruženje koje zvanično postoji od 2010. godine nastavilo je tradiciju nekadašnjeg Saveza pronalazača i autora tehničkih unapređenja i narodne tehnike u Bačkoj Palanci.

- Za sada radimo dosta uspešno, što se vidi kroz to da od 2010. godine redovno održavamo međunarodne izložbe inovacija u Bačkoj Palanci i Čelarevu. Imamo preko 60 članova, od čega je više od polovine van opštine Bačka Palanka na šta smo ponosni, zato što su ljudi prepoznali naš rad, tako da imamo članove iz raznih krajeva Srbije – kaže predsednik Udruženja pronalazača i inovatora, Đorđe Štangl.

U prezentaciji je učestvovao i pronalazač Petar Šljivić iz Odžaka, koji se bavi razrađivanjem Teslinih izuma i primenom vodonika.

Prezentacija je završena pitanjima i komentarima prisutnih, kao i razmatranjem mogućnosti za realizaciju predstavljenih izuma u praksi.

Izvor: ico.rs

utorak, 20 novembar 2018 00:00

Projekat Mladi poljoprvirednici u akciji

Udruženje građana „Volonter“ je krajem oktobra meseca započeo realizaciju projekta „Mladi poljoprvirednici u akciji“, gde je u saradnji sa Srednjom poljoprivrednom školom, Poljoprivrednom stručnom službom Sombor i udruženjem „Agro-organik“ iz Osijeka organizovana intezivna obuka za mlade poljoprivrednike na temu povrtarske proizvodnje u plastenicima i organske poljoprivrede.

Cilj projekta je bio da motiviše mlade srednjoškolce iz srednje poljoprivredno-prehrambene škole i mlade poljoprivredne proizvođače iz okoline Sombora da se bave plasteničkom proizvodnjom u poljoprivredi, kao jednom velikom šansom za razvoj malih gazdinstava i pokretanje sopstvenog biznisa uz minimalna ulaganja.

Predavanja, koja su se odvijala u Edukativnom centru za poljoprivrednike, održali su stručnjaci iz oblasti poljoprivrede i savetodavci PSS-a, a obuku je prošlo ukuno 20 mladih.

Ovaj projekat je finansirao Grad Sombor, sredstvima za realizaciju LAP-a za mlade u 2018. godini.

ponedeljak, 22 oktobar 2018 00:00

Podizanje ekološke svesti kod dece

Udruženje građana Volonter je tokom oktobra meseca sproveo projekat „Ekološka inicijativa“, koji je imao za cilj podizanje ekološke svesti kod dece, pre svega kod učenika osnovnih škola, kojima je neophodna promena svesti u ovoj oblasti, jer su to budući naraštaji od kojih zavisi i očuvanje naše okoline.

U program obuka je bilo uključeno oko 60 đaka iz osnovnih škola sa teritorije grada Sombora, uključujući i đake iz škola u naseljenim mestima.

Kroz realizaciju projektnih aktivnosti, korisnici projekta su stekli odgovornost za očuvanje ekologije i odgovoran odnos prema otpadu, tj načinima pravilnog upravljanja otpadom, zanačaju sortiranja otpada i prednostima reciklaže. Predavač na projektu je Milovan Topić.

Naše udruženje već nekoliko godina sprovodi slične programe, a ovaj program, koji ima veliki značaj za očuvanje naše okoline, finansira Grad Sombor – po konkursu za programe za decu.

četvrtak, 25 oktobar 2018 00:00

Poziv mladim poljoprivrednicima

Udruženje građana „Volonter“ poziva mlade između 18 i 35 godina, zainteresovane za pokretanje poljoprivredne proizvodnje, da se prijave na intezvine obuke za početnike u poljoprivredi.

Obuke će se održavati svakog petka i subote u novembru mesecu, a na obuke mogu da se prijave svi koji žele da u okviru svog domaćinstva pokrenu neki vid poljoprivredne proizvodnje, pre svega plasteničku ili organsku poljoprivrednu proizvodnju.

Teme koje će biti obuhvaćene u okviru programa su:
- Pokretanje poljoprivredne proizvodnje – registracija poljoprivrednog gazdinstva
- Podaizanje plastenika
- Pokretanje organske proizvodnje
- Zaštita bilja
- Zadrugarstvo i umrežavanje poljoprivrednih proizvođača
- Marketing i plasman poljoprivrednih proizvoda
- Aktuelni konkursi i subvencije, sa konkretnim primerima aliciranja

Pomenute aktivnosti se sprovode u okviru projekta „Mladi u agrobiznisu“, a koji finansira Pokrajisnki sekretariajt za sport i omladinu.

Svi zainteresovani mogu da se prijave pozivom na broj 062/881-21-27 ili slanjem ličinih podataka i motivacionog pisma u slobodnoj formi na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

 

četvrtak, 06 decembar 2018 00:00

„Mladi u agrobiznisu“

Udruženje građana Volonter je tokom novembra meseca sprovelo intezivne obuke za mlade poljoprivredne proizvođače i učenike iz srednje poljoprivredne škole iz Sombora.

Projekat pod nazivom „Mladi u agrobiznisu“ je imao za cilj da osposobi što veći broj mladih za bavljnje poljoprivrednom proizvodnjom, koja predstvalja veliki i neiskorišćen potencijal Sombora i okoline, kao i prelazak sa konvencionalne i intezivne poljoprivredne proizvodnje na plasteničku proizvodnju i usavršavanje znanja o razvoju novih standarda i tehnologija, poboljšanje kvaliteta proizvoda, informisanjem mladih poljoprivrednika o aktuelnim konkursima Evropske unije za poljoprivredna gazdinstva, kao i ostalim konkursima koje raspisuje Grad Sombor, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Ministarstvo poljoprivrede.

Osposobljavanje mladih se vršilo putem predavanja, radionica i treninga, učenjem iz stručnih litertatura, kao i pomoći prilikom pripreme za tržište (promocija proizvoda u medijima, na sajmovima, brendiranje proizvoda i sl...).

Projekat „Mladi u agrobiznisu“ finansira Pokrajinski Sekretarijat za sport i omladinu, po konkursu za realizaciju Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini, a partneri na projektu su Srednja poljoprivredna škola i poljoprivredna stručna služba iz Sombora.

Beograd -- Od 2019. u Srbiji će biti omogućeno elektronsko plaćenje poreza na imovinu, kao i vaučeri za sezonske radnike, odnosno njihova elektronska prijava.

"Od 1. januara počinje da radi jedinstvena baza lokalnih poreskih administracija, tako da će građani preko interneta moći da pristupe bazi podataka, da pogledaju svoje dugovanje za porez na imovinu i da ga elektronski plate", rekla je premijerka Ana Brnabić novinarima.

Kako je dodala, od 8. januara prvi put u Srbiji počinje da važi i sistem vačera za sezonske radnike i to najpre za one u poljoprivredi.

Brnabićeva je kazala da će sezonski radnici u poljoprivredi na taj način imati socijalno i zdravstveno osiguranje, "kao u svakoj civilizovanoj zemlji", što do sada nije bio slučaj.

"Taj sistem vaučera će se proširiti i na sezonske radnike u građevinarstvu, turizmu", rekla je ona.

Prema njenim rečima, do kraja ove godine lokalne samouprave u saradnji sa MUP-om, treba da završe posao prenosa podataka o državljanstvu u elektronski oblik, tako da će građani moći da dobiju izvod iz knjige državljana, bez obzira na to gde gde žive i rade.

Brnabićeva je istakla da će 2019. biti završen i Adresni registar, jer je Republički geodetski zavod završio svoj deo posla i evidentirao 66.480 novih ulica koje do sada nisu bile registrovane, odnosno nisu imale ime, a kuće su bile bez brojeva.

"To će biti osnova za dalji rad na Centralnom registru građana. Zakon o Centralnom registru građana je završen, kao i javna rasprava o njemu i očekujemo da se uskoro nađe kao predlog na Vladi Srbije, a onda će biti upućen u Skupštinu", navela je premijerka.

Izvor: B92

Početak naredne nedelje donosi nam pad temperature za oko 5 stepeni i sneg, a prema dugoročnoj prognozu RHMZ, do kraja meseca imaćemo minimum 13 snežnih dana, koliko će između ostalog biti i u Beogradu.

Vreme kao današnje zadržaće se u Srbiji do 9. decembra, za kada je u nižim predelima, kao što su Beograd, Niš i Kragujevac, prognoziran sneg i pad temeprature.

Jutarnje temeprature kretaće se oko 0, dok će najviše dnevne biti od 5 do 8 stepeni. Najzanimljivije je što ga, prema dugoročnoj prognozi za decembar na zvaničnom sajtu RHMZ, ima i za Novu godinu, odnosno počeće da pada 28. decembra i nastaviće i u novogodišnjoj noći. Isto to je prognozirano i za Niš i Kragujevac.

Za početak, prvi naredni sneg možemo da očekujemo početkom sledeće nedelje, tačnije 9. i 10. decembra. Jutarnje temeparture kretaće se od 0 do 2 stepena u plusu, a tokom dana ići će do oko 6 stepeni.

Potom, prema podacima RHMZ, 11. decembra će biti suvo, ali hladnije. Jutarnja temperatura će biti oko -2 , a najviša dnevna oko plus 4. Potom slede dva snežna dana. Zadržaće se slične temeprature - oko -2 jutarnje, a najviše dnevne oko 4.

Opet slede dva suva dana, 17. i 18. i skok temperature. Prognozirane su jutarnje od oko 0, a najviše dnevne oko 6. Narednog dana, prognoziran je sneg. Jutranja temperatura oko 0, a maksimalna dnevna oko 7.

Od 20. decembra, kada se prognozira suvo vreme, temeprature će se razlikovati za oko stepen, dva, uz povremeni sneg svakog drugog dana, dok je za 27. prognoziran i mali skok, kada će najviša dnevna biti iznad 8 stepeni. Potom se temepraturna krivulja spušta za 2, 3 stepena Celzijusovih do kraja godine i od 28. do 1. janura padaće sneg.

Tako pokazuje dugoročna prognoza za decembar, objavljena na sajtu RHMZ, međutim, tu su uvek moguće oscilacije, naglašavaju meteorolozi.

U ponedeljak kraj "toplom vremenu"

Meteorolog Đorđe Đurić iz "Weather2Umbrella" kaže za "Blic" da je aposlutno izvesno zahlađenje od naredne nedelje i sneg u nižim predelima, i to posle vikenda za kada se prognozira čak 12 stepeni.

Prema njegovim rečima, i u ponedeljak se zadržava, uslovno rečeno, toplo vreme - od 5 do 10 stepeni, a odna u utorak sledi manje zahlađenje i uslovi da kiša pređe u sneg u nižim predelima.

- Neće biti minusa, već će maksimalna dnevna biti koji stepen iznad nule. Dakle, od tada nas očekuje to zahlađenje. Tako će se zadržati do narednog vikenda. Jutarnja malo ispod nule i blagi mraz, dok će dnevna biti u plusu. Oko 19. decembra biće kišovito, sneg na planinama, a posle toga ponovo otopljenje - naveo je Đurić.

Olakšanje - nema više temperatrunih obrta

Kako on kaže, do kraja decembra nećemo imati nagle promene vremena, da iz plusa idemo u -10, već ćemo imati srednju masimalnu 8, minimalnu oko 0.

- Kada nastupi smena toplog talasa tada bi temeperature bile za oko 4 stepena iznad proseka, a zahlađenje isto toliko ispod proseka. Biće klasični decembar - ističe sagovornik "Blica".

"Nova godina možda sa snegom"

Kako Đurić prognozira, za Novu godinu on ne vidi sneg, jer na 10 godina budu dve do tri snežne u tom periodu kod nas.

- Sada se ne može sa sigurnošću reći da će biti snega. Naše Nove godine su suve, maglovite, bez snega - navodi on.

I naš poznati meteorolog Nedeljko Todorović kaže za "Blic" ove godine neće biti jake zime.

Izvor: Blic

Kuvate skoro svaki dan? U vašoj porodici se skoro uvek jede „kašikom“? To sigurno znači da je teško da se uklopite sa obavezama i da mnogo vremena provodite u kuhinji… Zato vam donosimo super trikove koji će vam biti od velike koristi…

1. Dinstanje luka

Iako je osnova za mnoga jela, dinstanje luka je em zamorno, em se mirisi šire svuda, em sve to seckanje oduzima mnogo vremena.

Trik je da onog dana kad dođem s pijace, i donesem luk i zelen, lepo sve operem, isečem na krupnije komade (luk, praziluk, koren celera, šargarepu, paškanat, peršun ili sve ono što volite) i stavim u seckalicu. Za 30 sekundi sve je sitno iseckano. Podelim u male kesice i stavim u friz. Kada mi zatreba, samo iz kesice direktno sipam u tiganj! Na taj način i iskoristim zelen, koju koliko god malo da kupim, često bacim, jer može da bude sveža u frižideru samo dan, dva. Plus, uštedi se vreme na seckanje, pripremu, a i na pranje seckalice.

2. Pravi krompir pire

Ne onaj iz kesice. Skuvaćete ga za 10 minuta, ako ga kuvate u mleku. Onda to mleko iskoristite za pire – stavite krompir u visoku posud, malo viljuškom izbockate, dodate (vruće!) mleko, maslac, so, malo pavlake i štapnim mikserom sve umutite. Pire za 10 minuta, a savršen!Trikovi za domaćice – provedite manje vremena u kuhinji

3. Krompir za musaku pripremite ranije

Oljuštite, isecite na kolutove i ostavite preko noći da stoji u frižideru, potopljen u mleko. Sutradan normalno pravite musaku, a mleku dodate ulupana jaja i time prelijte musaku.

4. Ostavljajte povrće u zamrzivač blanširano

Ovako ostavljeno povrće se bolje i pravilnije čuva u frižideru, a i kasnije ćete imati poluspremljenu namirnicu, od koje za krato vreme možete da napravite obrok. Povrće se pravilno blanšira tako što se manje od minuta kuva na pari, pa se onda kratko stavi u hladnu vodu. Povrće možete kratko propržiti, ili odmah zamrznuti, a obrok dovršiti kada odledite povrće.

5. Zamrznite višak

Sigurno retko kad pogodite da spremite tačno onoliko hrane koliko vam je potrebno za obrok. Višak bolje zamrznite, nego da danima bude u frižideru, i na kraju tu hranu bacite. U male posude zamrznite nekoliko porcija, i kada nemate vremena za kuvanje, odmrznete, podgrejete i imate ručak! Pasulj, grašak, sos za špagete, pite, neke vrste kiflica, razni ćušpajzi se dobro zamrzavaju. Bitno je da hrana bude u kutijama ili na neki drugi način zaštićena od mešanja mirisa.

6. Mikrotalasna kao šporet

Ma koliko su suprostavljena mišljenja oko koristi i štete korišćenja mikrotalasne rerne, ako je već imate, iskoristite je! Postoji mnogo obroka koji se mogu skuvati u mikrotalasnoj rerni , a neki modeli imaju i gril, pa u njoj možete da napravite čitav ručak.

7. Polugotovi proizvodi

Već pripremljen pomrfit, kuvani pasulj, grašak, kukuruz šećerac, riblji štapići, supa iz kesice, već iseckan kupus ili salata, možda nisu ušteda za kućni budžet, ali za dragoceno vreme jesu. Izbegavam da ih koristim jer najčešće nikako ne spadaju u zdravu hranu, ali nekad je bolje i to nego brza hrana. S obzirom na to da ovi proizvodi imaju emulgatore, pojačivače i ostale sastojke neophodne da bi ih održali svežim, dobro je ovakve obroke obogatiti hranljivim i zdravim dodacima – u gotovu supu dodajte sitno iseckano povrće koje će biti gotovo za 5 minuta, uz riblje štapiće obarite blitvu ili neko drugo povrće koje se brzo kuva. itd.

8. Sipaj i spremi

Na policama supermarketa sve je više ovih proizvoda – vanilica, smesi za palačinke, mafine, čokoladni kolač. Jednostavno i vrlo brzo se spremaju, a kada kolač bude gotovo niko vas neće pitati da li ste sami merili sastojke ili ne. I ovo izbegavam, upravo zbog raznih dodataka koje sadrže, ali eto, postoji kao opcija.

9. Više rerne manje ringli

Meso i povrće, zaćinjeno, pa u rernu ništa lakše.
Zapečeno, gratinirano, musakasto, što više iz rerne, manje ćete stajati pored šporeta. Neka jela koja inače spremate na šporetu poput pomrita, faširanih šnicli, ribe, mogu se sasvim lepo (i sa manje ili čak nimalo masnoće ispeći u rerni.

10. Kuvajte pod pritiskom

Stari dobri „ekspres lonac“, uštediće vam mnogo vremena, jer kuva hranu višestruko brže nego da kuvate u „regularnom“ loncu . Dok se jelo kuva, možete da radite nešto drugo, ili da se – posvetite sebi.

Ove trikove svakodnevno koristim u svojoj kuhinji, a otkrila sam još neke ideje kako da kuvate brže.

Izvor: maminsvet.rs

Ipak, bez obzira na ove podatke, nema razloga za brigu, jer su ova rešenja samo formalnost u procesu legalizacije

Gotovo ceo Sombor sa okolnim mestima mogao bi već sutra da bude srušen, kada bi se postupilo po rešenjima za rušenje objekata koje je do sada izdao Grad.

Bez prašine i šuta ostao bi samo delić centra grada, groblja, manji deo industrijske zone i obodnog naselja sa zgradama.

U Somboru je izdato preko 22.000 rešenja o rušenju, a kada na mapi "Geosrbije" označite parcele na kojima se nalaze ti objekti (opcija "Rešenja o rušenju") crveni se čitav grad.

I to nije samo slučaj sa Somborom, kritične su i opštine poput Arilja i Petrovca na Mlavi, ali i mnoge druge opštine i gradovi širom zemlje. Ipak, za neke gradove i opštine ne postoje "crvene zone", a među njima je i Beograd, za koji se zna da u njemu divlja gradnja i te kako džiglja.

Detaljne odgovore nam je od svih spomenutih lokalnih samouprava dao samo Grad Sombor.

Kako su objasnili, sve to je povezano sa procesom legalizacije: prva faza podrazumevala je popis svih nezakonito izgrađenih objekata. Ukupno je u Somboru popisano 50.730 objekata, od čega je 7.777 stambenih, 688 poslovnih, 68 komercijalnih, i po oko 20.000 ekonomskih i pomoćnih. Proizvodnih je bilo 67, a ostalih 551.

Druga faza podrazumeva donošenje rešenja građevinskih inspektora. Oni su doneli preko 22 hiljade rešenja o rušenju.

- U skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata rešenje o rušenju objekta doneto od strane građevinskog inspektora na osnovu popisa i evidencije nezakonito izgrađenih objekata ne izvršava se do konačnosti rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje u postupku pokrenutom na osnovu rešenja o rušenju - objašnjavaju dalje u gradskoj upravi Sombora.

Dakle, nema razloga za brigu, ova rešenja samo su formalnost u procesu legalizacije.

- Do sada sprovođeni postupci ozakonjenja su okončani donošenjem Rešenja o ozakonjenju, odnosno nadležan organ nije doneo Rešenje kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje, te shodno tome nije bilo ni zakonskog osnova za rušenje objekata, tako da u ovoj godini nije srušen ni jedan objekat - dodaju u opštini.

Onaj ko ima nelegalni objekat, a za njega nije izdato rešenje o rušenju, može podneti zahtev za legalizaciju, ali pod jednim uslovom.

- U slučaju da građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju u drugoj fazi ozakonjenja, a objekat je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, takav objekat može biti predmet ozakonjenja, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata. U tom slučaaju postupak ozakonjenja pokreće se na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku koje nadležnom organu za vođenje postupka ozakonjenja dostavlja organ nadležan za poslove državnog premera i katastra - objašnjavaju u Gradu Somboru.

DO GRAĐEVINSKE DOZVOLE ZA 4 DANA

Cilj Grada je, objašnjavaju, da se zaustavi dalja nelegalna gradnja, a da se postojeći objekti "vrate u zakonske okvire", odnosno da dođe do ozakonjenja ili rušenja. Što se tiče izgradnje novih objekata, procedura je, kažu, znatno olakšana.

- Prema zvaničnim statističkim podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za period od 1.1.2016. do 1.10.2018. godine grad Sombor je rangiran kao najbolji po broju rešenih zahteva za izdavanje građevinskih dozvola (porsečan procenat uspešnosti 94,70 posto), a prosečno vreme rešavanja zahteva odnosno izdavanje građevinske dozvole je 4 radna dana.

Izvor: telegraf

Poreski obveznici u Somboru najviše su se žalili na povećanje poreza na poljoprivredne parcele koje su u građevinskom reonu. Grumen ove zemlje dvostruko je skuplji od istog takvog grumena sa parcele koja je samo pedesetak metara udaljena odavde. Razlog je jednostavan, ova njiva je proglašena za građevinsko zemljište, dok je ona ostala poljoprivredno. To je bila i najveća primedba vlasnika parcela kada su dobili porez na imovinu.

Niko nije želeo pred kameru, ali telefonom nam se javila Ana Prodanović.

"Posedujem osam katastarskih jutara u zoni Sombor jedan. 2012. posle uložene žalbe, porez je bio trideset hiljada, 2015, 16. i 17. porez je bio isti da bi za 2018. za istu površinu dobila dobila rešenje od 73.200 dinara. Žalila sam se lokalnoj poreskoj upravi", kazala je ona.

U lokalnoj poreskoj administraciji kažu da je bilo žalbi na visinu poreza na imovinu bilo, ali da su poštovali zakonske odredbe u vezi sa visinom naknada.

"Tako za 2018. godinu u toj četvrtoj zoni je bio pomak. U 2018. godini cena je utvrđena od 450 dinara po jednom metru kvadratnom i to je u skladu sa cenama ostvarenim u prometu nekretnina građevinskog zemljišta u toj zoni od 01. do 30.09.2017. godine. Takav način utvrđivanja definisan je samim članom 6 Zakona o porezima na imovinu", kaže Biserka Jovićević, načelnica lokalne poreske administracije:

Da li je cena nekretnina u ovoj zoni dvostruko porasla nismo mogli da utvrdimo, ali građani smatraju da se to nije dogodilo. Porez je međutim u poslednje tri godine viši za sto odsto i to je ono što građanima smeta, jer kažu da javne finansije ne treba stabilizovati samo iz njihovog džepa, već i preko poreza za ultra bogate.

I pored svega, 85 odsto građana Sombora redovno izmiruje obaveze, dok je 6.266 opomenuto, a pokrenuto je i 417 postupaka prinudne naplate.

Izvor: RTV

Povodom obeležavanja 120 godina od rođenja maestra Milana Konjovića, u Novom Sadu, u galeriji „Stuarts“, otvorena je izložba njegovih crteža pod nazivom „Iz porodične fioke“. Takođe, izložene su i dve slike iz porodične kolekcije umetnika, koje do sada nisu izlagane.

Prema rečima Petera Mrakovića, autora izložbe, dela su pretežno skoncentrisana na period kada je Konjović boravio u Pragu kao student. Prisutnima se obratio i Mihajlo Nestorović, upravnik Narodnog pozorišta u Somboru, citirajući maestra koji je govorio “Kada ja izlažem i sunce sija“, dok je izložbu zvanično otvorila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

„Ova 2018.godina je prepuna jubileja vezanih za grad Sombor. Od 240 godišnjice nastanka Norme, preko 100 godišnjice prisajedinjenja vojvodine i Sombora matici Srbiji, pa sve do ovog ništa manje važnog jubileja 120 godina od rođenja maestra Milana Konjovića. Zbog toga je veliko zadovoljstvo otvoriti jednu ovakvu izložbu, koja u celosti oslikava somborsku kulturu. Zato što je sofisticirana, intimna, zato što je posebna i kao takva predstavlja posebnu specifičnost koja ne može da se poredi ni sa čim drugim. Veliku zahvalnost dugujemo organizatorima ove izložbe, zato što su omogućili da se jedan delić somborske kulture na trenutak preseli u Novi Sad i da svi zajedno u tome uživamo, te na ovaj način odamo poštu svemu onome što je stvaralaštvo Milana Konjovića.“ Istakla je Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović na otvaranju izložbe u Novom Sadu.

Izložba će biti otvorena do 15. Januara 2019.godine.

petak, 07 decembar 2018 00:00

Svečano otvorena sportska hala u Sivcu

Sinoć je ispisana nova sportska stranica u istoriji Sivca. Na svečan način je otvorena novosagrađena hala, čemu su, osim građana ovog mesta, prisustvovali predstavnici lokalne, pokrajinske i republičke vlasti. Prilika za otvaranje nije mogla biti lepša, polufinale rukometnog Kupa Vojvodina. Susret rukometaša Sivca, jesenjih prvaka u prvoj ligi i superligaša Spartak Vojput iz Subotice.

Prisutnima se prvo obratio sekretar MZ Sivac, Boban Damjanović, rekavši da je ovo za sve Sivčane istorijski dan, kako zbog hale, tako i zbog polufinala Kupa. On je podsetio i na velike sportske uspehe pokrajinskog sekretara za sport i omladinu, Vladimira Bateza i ministra za sport i omladinu, Vanje Udovičića, koji su osvajači olimpijskih medalja.
Predsednik privremenog organa opštine Kula, Velibor Milojičić, nije skrivao veliko zadovoljstvo što je Sivac konačno ostvario san velikog broja generacija i dobio sportsku halu. Zahvalio se prisutnima na dolasku i poželeo igračima velike rezultate.

 Vladimir Batez poželeo je da se sport u Sivcu razvija na najbolji mogući način i da sva deca imaju optimalne uslove za treniranje i rekreaciju.

Čast da otvori halu pripala je ministru za sport i omladinu, Vanji Udovičić, koji je rekao:

„Danas kreirate sportsku budućnost i imaćete priliku da posmatrate, kao i večeras, vrhunski rukomet, ali i vrhunski sport. Ono što je mnogo važno jeste da svi vodite računa o hali, da koristite ovu halu, da vaša deca ovde krenu u prve sportske korake i da se rađaju novi šampioni. Da ovo koriste svi iz Vojvodine, da okupimo mlade ljude, da budemo uspešni i da se ugledamo na Vladu, ali i na sve ove divne rukometaše i da pravimo nove sportske uspehe. U godini rekorda, u godini oborenih svih sportskih rezultatskih rekorda, obaramo rekorede i po broju izgrađene sportske infrastrukture.“

Ono što je posebno važno istaći jeste da je hala sagrađena isključivo sredstvima lokalne samouprave i koštala je 100 miliona dinara.

Prva premijera u sezoni 2018/2019. godine biće predstava za decu po tekstu Miodraga Milovanova KONJSKI ZUBIĆ U NAŠEGA CARA u režiji Đurđe Tešić. Scenograf predstave je Erika Vujić, a kostimograf Biljana Grgur. Premijera je zakazana za subotu, 15. decembra, na Velikoj sceni sa početkom u 11 časova.

U predstavi igraju Sofija Mijatović, Srđan Aleksić, Aleksandar Ristoski i Lea Jevtić.

Najsjajnija kometa, nazvana "46P/Wirtanen" proći će naredne nedelje pored Zemlje i to će biti jedan od 10 najbližih susreta sa takvom vrstom nebeskog tela od 1950. godine, i među 20 najbližih od 9. veka.

Kako navodi "Ju-Es-Ej tudej" (USA Tudej), kometa će biti najbliža Suncu naredne srede, 12. decembra, a Zemlji 16. decembra i projuriće pored naše planete na udaljenosti od 11.265.408 kilometara.

Kako se navodi, kometa će najverovatnije moći da se vidi golim okom, ali najbolje bi bilo da se gleda kroz dvoglede i male teleskope, naročito izvan gradova.

S obzirom na to da će kometa nekoliko nedelja prolaziti pored Zemlje, naučnici NASA imaće priliku detaljno da je proučavaju.

Odeljenje za astronomiju Univerziteta u Mičigenu saopštilo je da "nema šanse da kometa pogodi Zemlju".

Izvor: B92

Strana 1 od 513

Web preporuke

loading...

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top