Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Tokom prošle godine u Zapadnobačkom okrugu evidentirana su 263 krivična dela nasilje u porodici, dok su od početka ove godine do kraja marta zabeležena 43 ova krivična dela, podaci su Policijske uprave u Somboru. Žene iz godine u godinu imaju sve veću podršku društva i institucija, ali je potrebna jača osuda javnosti, te da prvenstveno žrtve prijave nasilje i ne kriju ga.

Od 2011 godine oko 100 žena je prošlo kroz Sigurnu kuću u Somboru koja pokriva Zapadnobački i Severnobački okrug. Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković najavila je da će u okviru projekta “Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji” biti uvedena nova mera zaštite žrtava porodičnog nasilja.

Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, od 2018. do kraja marta ove godine izrečeno je 1.009 hitnih mera, od kojih 677 hitnih mera zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj i 332 mere privremeno udaljenje učinioca iz stana, navode u Policijskoj upravi Sombor. U istom periodu, kroz Sigurnu kuću prošlo je 27 žena, žrtava porodičnog nasilja. Deca su uvek indirektne žrtve, ističu u somborskom Centru za socijalni rad.

“Vezano za trend smanjivanja i povećanja nasilja u porodici on svakako raste zato što se nasilje drugačije opaža nego ranije. ranije se smatralo da je nasilje samo teže ili teške telesne povrede, a danas se prijavljuje svaki šamar, guranje, vređanje i omalovažavanje", rekla je Tamara Savović, rukovodilac Sigurne kuće Sombor.

"Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio je na snagu u junu 2017-te i od tada nama kreće da se povećava broj prijava za nailje i da se usložnjavaju postupci koje mi imamo u Centru za socijalni rad", rekao je Mihajlo Škorić, direktor Centra za socijalni rad Sombor.

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković najavila je da će u okviru projekta “Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji” biti uvedena nova mera zaštite žrtava porodičnog nasilja – sistem narukvica za žrtve i počinioce nasilja.

“Narukvice će biti povezane sa policijskim upravama, kako bi žrtve mogle brzo da signaliziraju da se nalaze u opasnosti, a policija odmah da reaguje”, objasnila je Popović Ivković", izjavila je Biljana Popović Ivković.

Nasilje u porodici dešava se u svim društvenim slojevima, a okidači su različiti. Prema iskustvima Centra za socijalni rad u Somboru prijave nasilja su u porastu. Tokom prošle godine otovreno je 400 predmeta, a od ove godine 85.

“Najčešći razlozi za ansilje su konzumacija alkohola ili psihoaktivnih supstanci, kompletna ta priča oko nasilja je potreba nasilnika da kontroliše i dominira na d svojom žrtvom", rekao je Mihajlo Škorić.

“Uvek će postojati tamna brojka gde nećemo imati informaciju vezanu za prijave, a to su tzv. žene u senci kojima je potrebno puno ohrabrivanja i poverenja u sistem da bi prijavile nasilje. takođe prijava nasilja je i istovremeno put u neizvesnost u smislu trajanja procedura. i ako institucije rade svoj posao nekada ne rade dovoljno vrzo koliko bismo mi to želelei. osnovno pravilo je ženama verovati”. Sigurnu kuću ne treba mistifikovati, jer skrivena lokacija ne pruža sigurnost već poverenje u naležne ustanove i institucije, dodala je Savović.

Nasilje ne treba trpeti, već ga treba prijaviti bez straha od posledica, a stručna lica rešenje vide u podizanju svesti žena i društva u celini da se nasilje ne sme sakrivati.

Izvor: RTV

Drugi aprilski vikend bio je još jedan od nebrojeno uspešnih, za najtrofejniji somborski sportski kolektiv, Rvački klub Radnički. Predstavnici ovog kluba startovali su čak na tri takmičenja sa kojih su doneli ukupno 13 novih odličja

U subotu, 13. aprila održano je Prvenstvo Srbije za juniore i veterane u grčko rimskom stilu u Somboru. U uzrastu juniora rvači Radničkog su nastupili sa četvoricom takmičara i osvojili dve medalje. Srebrni je bio Filip Frgić u kategoriji do 67 kg, a bronzani Nikola Katanić, do 60 kg. Bez medalja ostali su ovoga puta David Novič i Bojan Kostić.

Jedan pravi as ponovo je dokazao upornost, znanje, iskustvo i želju, dajući primer i onima koji dolaze: u uzrastu veterana Milan Marić je osvojio zlatnu medalju, u kategoriji do 70 kilograma u A diviziji.

Sutradan, u nedelju, 14. aprila u organizaciji Rvačkog kluba „Soko“ održan je Kup Srbije u rvanju U 11. Rvači Radničkog su nastupili sa sedmoricom takmičara i osvojili 5 medalja. Zlatnim medaljama bez izgubljenog boda okitili su se Kristian Dobi, do 28 kg sa 3 pobede, kao i Srđan Todorović, do 50 kg sa 4 pobede. Srebrnu medalju do 60 kg osvojio je Nikola Gunj, dok su bronzani David Mazinjanin do 37 kg i Nemanja Jančić do 55kg. Bez plasmana ostali su Pavle Vujko i Luka Katanić. Među 15 ekipa rvači Radničkog su osvojili ekipno 2. mesto iza „Potisja“ iz Kanjiže.

Istog dana održan je Memorijal „Petar Cucić“ za dečake U9. Prredstavnici Radničkog su startovali sa šestoricom takmičara i osvojili 6 medalja. Za zlatnu medalju pobrinuo se Vojin Savić, do 27k g, srebrni su bili Ilija Manojlović do 22 kg, Rade Šumonja do 27 kg, Jovan Kosovac do 30 kg i Mladen Batalo do 41 kg. Bronzanu medalju osvojio je Marko Milanko, do 30kg.

Izvor: NRS

sreda, 17 april 2019 00:00

Argentinska piletina sa kukuruzom

Ovaj ručak odličan je za sve članove porodice, a prilagođen je i za dijabetičare.

Za pripremanje ovog jela potrebno vam je:

– 1 pile, isečeno na komade
– biber po ukusu
– 1 kašika maslinovog ulja
– 2 čena belog luka, zdrobljena
– 2 paradajza
– 1 list lovora
– 1/4 kašičica majorana
– 1 pakovanje smrznutog kukuruza šećerca, otopljenog

Kako se priprema argentinska piletina sa kukuruzom

Skinite kožicu sa pileta. Posolite i pobiberite po ukusu. U velikom teflonskom tiganju zagrejte ulje i pržite piletinu, okrećući je, oko 15 do 20 minuta. Kad je piletina gotova, izvadite je iz tiganja i držite na toplom mestu. U tom ulju izdinstajte beli luk, dodajte paradajz, lorber i majoran i dinstajte oko 10 minuta. Dodajte obaren kukuruz i piletinu i dorbo umešajte sa sosom.

Izvor: opusteno.rs

Opšta bolnica "Dr Radivoj Simonović" raspisala je oglas za primanje u radni odnos pet medicinskih sestara na više pozicija.

Uslove oglasa kao i ceo oglas možete preuzeti OVDE.

Policijska uprava u Somboru izdala je saopštenje o stanju bezbednosti saobraćaja u opštinama Kula, Odžaci i gradu Somboru za period od 8. do 14. aprila.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i šest osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 15 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i četiri osobe lake telesne povrede. Osam vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Na području opštine Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

U opštini Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Napisana su 63 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 316 prekršajnih naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je nepropisno kretanje unazad.

Na 4. festivalu „Pozorišno proleće“ u Šapcu, nakon sedam dana ozbiljnih i raznovrsnih pozorišnih događaja, rukovodeći se kriterijumom kreativne minucioznosti u umetničkom radu, žiri u sastavu Karpo Godina (predsednik), Nikola Ristanovski i dr Petar Kaukov je jednoglasno odlučio da predstavi TARTIF, autorski projekat Igora Vuka Torbice po motivima originalne Molijerove drame (u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta Sombor) pripadne šest nagrada.

•Nagrada za najbolju žensku ulogu pripala je Hani Selimović za ulogu Dorine.

•Nagrada za najbolju mušku ulogu pripala je Saši Torlakoviću za ulogu Tartifa.

•Nagrada za najbolju režiju pripala je Igoru Vuku Torbici.

•Nagrada za najbolju predstavu u celini.

•Nagrada za mladu glumicu Danici Grubački za ulogu Marijane.

•Nagrada kompozitoru Vladimiru Pejkoviću.

Na konkurs za projekte samozapošljavanja građani sa evidencije nezaposlenih mogu do 22. aprila da podnesu zahtev, biznis plan i neophodnu dokumentaciju, rekao je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović.

Ove godine možemo da uključimo u taj program blizu 4.000 ljudi, rekao je Martinović i dodao da je podneto, zasad, oko 2.500 zahteva.

Kako je rekao za RTS, procedura nije zahtevna i novac koji se dobije je bespovratna pomoć za pokretanje nekog posla.

Novac može neko nazvati simboličnim, neko podsticajnim. Ove godine dajemo od 200.000 do 240.000 dinara. Mislim da je to makar dovoljno da se godinu dana uplaćuju porez i doprinosi, dovoljno da se započne neki biznis koji ne zahteva velika ulaganja, rekao je Martinović.

Martinović je rekao da je na evidenciji nezaposlenih 569.000 ljudi i da se taj broj smanjio za oko 8% u odnosu na prošlu godinu.

Direktor NSZ naveo je da je ta služba predstavila svoje programe u svim lokalnim samoupravama, a da je najveće interesovanje za otvaranje novih radnih mesta, za šta se može dobiti od 150.000 do 300.000 dinara.

Kao novinu naveo je program pripravništva, koji se od ove godine sprovodi u privatnim kompanijama.

Želimo da razvijemo realni sektor i rasteretimo javni sektor. Ove godine imaćemo dva modaliteta – za lica sa visokom stručnom spremom i sa srednjom stručnom spremom, starosti do 30 godina, rekao je Martinović.

Postoje uslovi koje moraju da ispune budući zaposleni, ali i poslodavci, rekao je Martinović, dodajući da očekuje da se preko ovog programa angažuje oko 1.130 pripravnika.

U utorak, 16. aprila 2019. godine, u Palati Srbija, u Beogradu, gradonačelnica Dušanka Golubović je u ime grada Sombora potpisala ugovor za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje mera populacione politike jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji u 2019. godini.

Svečano potpisivanje i uručivanje ugovora organizovao je Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavice Đukić Dejanović.

U skladu sa rezultatima javnog poziva, sufinansiraće se 85 od 122 jedinica lokalne samouprave.

Za sprovođenje mera populacione politike na teritoriji grada Sombora Ministarstvo bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku odobrilo je 30.433.082,67 din, od kojih Ministarstvo finansira 85 odsto, što je 25.868.120,27 din, a grad Sombor učestvuje sa 15 odsto, što iznosi 4.564.962,40 din.

Odobrene mere na koje će grad utrošiti ova sredstva su:

U ponedeljak 15. aprila 2019. godine održana je redovna sednica Štaba za vanredne situacije grada Sombora, kojom je predsedavala komandant Štaba, gradonačelnica Dušanka Golubović.

Na sednici su razmatrani i usvojeni Izveštaj o radu Štaba za vanredne situacije za 2018. godinu i Plan rada Štaba za vanredne situacije grada Sombora za 2019. godinu.

Prema ovom Planu, prioriteti u radu Šaba za vanredne situacije grada Sombora u 2019. godini biće: mere za smanjenje rizika od poplava; razmatranje epidemiološke situacije; izrada Planova zaštite i spasavanja; ostvarivanje saradnje sa susednim opštinskim štabovima za vanredne situacije; analiza stanja sistema ranog upozoravanja i javnog uzbunjivanja, edukacija stanovništva sa akcentom na decu predškolskog i školskog uzrasta; analiza stanja divljih deponija; kao i redovno praćenje opasnosti, obaveštavanje stanovništva o opasnostima, o preduzimanju preventivnih mera za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, kao i o preduzimanju potrebnih mera.

Predstavnici Zavoda za javno zdravlje izložili su informacije o epidemiološkoj situaciji na teritoriji grada Sombora, a članovi Štaba su informisani i o usvojenim resornim zakonima.

Prvi Festival zanatskog piva u Odžacima biće održan u subotu, 20. aprila, sa početkom u 17 sati u Zanatskom centru.

Mali proizvođači sa velikim iskustvom serviraće svoje znanje i umeće pred Odžačanima i pomeriti granice doživljaja piva.

- Pet proizvođača domaćeg piva će izložiti svoje lepe penušave proizvode, a mi smo tu da isprobamo i ocenimo ko od njih to najbolje radi, mada nisu predviđene neke nagrade za njih. Dolaze nam pivare “Vrač” iz Rakovca, “Ravangrad” iz Sombora, “Sindikat” iz Beograda, “Beerokrate” i “Premier beer” iz Novog Sada – kaže Miodrag Stefanović Amer iz kafe bara “Cvjećarnica” koji organizuje festival.

Pored omiljenog pića pivopija koje će predstaviti pet različitih kraft pivara, posetioci će moći uživati u kobasicama sa senfom i predobroj muzici sa vinila DJ Smuka iz kultne novosadske grupe “Zbogom Brus Li”.

Podršku organizaciji Festivala zanatskog piva pružila je Turistička organizacija opštine Odžaci, a u planu je da se na jesen organizuje slično dešavanje.

Izvor: ico.rs

Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o dopunama Zakona o budžetskom sistemu, kojim se izjednačavaju visine plata zaposlenih u predškolskim ustanovama sa platama zaposlenih u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, saopšteno je posle sednice Vlade.

Nakon usvajanja predloženog zakona po hitnom postupku, zaposleni u predškolskim ustanovima imaće od maja ove godine veću platu za devet odsto u odnosu na platu iz decembra 2018. godine (umesto dosadašnjih sedam odsto), koja se isplaćuje u junu.

Za to povećanje iz lokalnih budžeta biće izdvojeno 382 miliona dinara.

Izvor: N1

U okviru Programa reforme poreza na imovinu, koje sprovodi Švajcarska organizacija Helvetas uz podršku Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, održan je dvodnevni seminar o „Participativnom budžetiranju“ kome su prisustvovali Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnika i Ognjen Eraković, pomoćnik načelnika Odeljenja lokalne poreske administracije. Pored grada Sombora, seminaru su prisustvovali predstavnici devet drugih lokalnih samouprava iz cele Srbije.

Seminar je pored samih tehničkih aspekata sprovođenja participativnog budžetiranja kroz radionice i predavanja obradio teme mogućnosti usklađivanja aktivnosti „Akcionog plana za uključivanje građana u proces donošenja odluku o utrošku sredstava prikupljenih od poreza na imovinu“ sa aktivnostima koje proizilaze iz procesa participativnog budžetiranja.

Grad Sombor je jedan od gradova koji već četiri godine uspešno sprovodi participativno budžetiranje i posebno je pohvaljen od strane organizatora i predstavnika Ministarstva na trudu i posvećenosti ostvarenju jednog od ciljeva Vlade Republike Srbije, a to je kreiranje otvorene javne uprave, koja posluje na transparentan način i koja svojim građanima omogućava učešće u odlučivanju o trošenju sredstava koji se prikupe po osnovu naplate poreza na imovinu. Tokom predavanja, poseban akcenat je stavljen na značaj rada sa mesnim zajednica, jer su one nivo vlasti najbliži stanovništvu, ali i na potrebu da se što veći broj građana i predstavnika civilnog sektora uključi u javne rasprave, ankete i ostale vidove ispitivanja javnog mnjenja, koje sprovode lokalne samouprave. Grad Sombor je istaknut kao primer dobre prakse ne samo kada se govori o sprovođenju participativnog budžetiranja već i u izradi građanskog vodiča za budžet te u aktivnostima koje se sprovode u promociji ostvarenih rezultata rada Gradske uprave.

Dana 15. aprila 2019. godine održana je 155. sednica Gradskog veća grada Sombora na kojoj se našlo trinaest tačaka dnevnog reda.

Članovi Veća su usvojili predlog Kriterijuma i teksta Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2019. godini, a iznos sredstava koji će biti na raspolaganju za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2019. godini je 14.000.000,00 dinara.

Usvojeni su i predlog zaključka za raspodelu sredstava u oblasti sporta za 2019. godinu po okončanom Konkursu, Izveštaj o rezultatima Javnog konkursa za organizovanje sprovođenja javnih radova u seoskim područjima i predlog Odluka o pristupu realizaciji projekata po Konkursu koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Prema ovom predlogu Odluke o učešću na Konkursu koje je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, grad Sombor učestvuje sa sledećim projektima:

„Izgradnja vodovoda u Somboru u Konjovićevoj ulici do Partizanske ulice do ispred pruge“, sa učešćem grada Sombora u iznosu od 1.312.496,207 dinara bez PDV-a, „Izgradnja vodovoda u dužini od 923,28 m u ulici Solunskih boraca u Somboru“ u iznosu od 1.713.872,18 dinara bez PDV-a i „Izgradnja kanalizacije upotrebljenih voda u dužini od 956,00 m u ulici Solunskih boraca u Somboru“, u iznosu od 5.286.527,72 dinara bez PDV-a.

Na sledećoj sednici Skupštine grada će se naći predlog Odluke o prvim izmenama i dopunama Odluke o načinu raspolaganja, održavanja i upravljanja nepokretnostima koje su u javnoj svojini grada Sombora.

U sredu, 17. aprila, u spomen sobi Norme i Preparandije na Pedagoškom fakultetu u Somboru biće održana tribina povodom osam vekova od autokefalije Srpske pravoslavne crkve (1219-2019), pod nazivom "Svetosavlje u prosvetiteljskoj misiji Preparandije u Somboru". Predavač će biti prof. dr Saša Marković, a početak je u 19 časova. Dobro došli!

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor Vas poziva da svojim prisustvom uveličate koncert "Stabat Mater" (Giovanni Battista Pergolesi), koji će se održati u sredu, 24. aprila, u crkvi Svetog Stjepana kralja (Ištvana) u Somboru - poznatijoj kao Karmelićanska crkva (Trg Cara Uroša 3), sa početkom u 18h.

Đovani Batista Pergolezi (Giovanni Batista Pergolesi) je bio italijanski kompozitor, violinista i orguljaš (Jezi, 4. I 1710. - Pocuoli, 16. III 1736.) . Prva znanja iz muzike stekao je u rodnom mestu kod mesnih muzičara, a potom je kompoziciju i violinu studirao na Konzervatorijumu u Napulju ("Conservatorio dei Poveri di Gesù Cristo").
Bio je jedan od najvažnjih kompozitora bufo opere. Za svog veoma kratkog života komponovao je deset opera, veliki broj oratorijuma, kantata, trio sonata i koncerata.
"Stabat Mater" je jedno od njegovih najpoznatijih dela, komponovano 1736. godine, u poslednjim nedeljama Pergolezijevog života, na tekst čuvene srednjovekovne sekvence Stabat Mater dolorosa (Stajaše mati u bolu).
Delo je našlo svoju primenu i na filmskom platnu. Korišćeno je u mnogobrojnim filmovima od kojih su najpoznatiji "Farinelli" i "Amadeus".

Na koncertu u Somboru će učestvovati:
Jana Jovanović - sopran
Nataša Rašić - mecosopran
Marija Družijanić - orgulje

Biografije učesnica:

Jana Jovanović je diplomirala 2011. godine na studijskom programu solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Master studije završila je u Norveškoj na Univerzitetu za muziku i ples u Stavangeru (University Of Stavanger Department for Music and Dance), u klasi profesorke Elizabeth Norberg-Schulz (2012-2013).
Jana je bila honorarni saradnik u Narodnom pozorištu u Beogradu. Odigrala je brojne uloge u zemlji i inostranstvu. Najznačajnije su Clorinda, Poppea, Serpina, Drusilla i uloga Constanze u operi “Who kiddnaped Constanza the Mouse“ - eminentne italijanske kompozitorke Roberte Vake (Roberta Vacca), koja je 2012. godine imala svetsku premijeru u Norveškoj.
Takođe ima zavidno koncertno iskustvo - kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Izdvajaju se koncerti: Šubertova Misa u G-duru (Stavanger Konserthus, Norveška), Voices of Europe (Radiokulturhaus, Beč), Festival u Švencingenu (Nemačka), Abschlusskonzert (Gmunden), ciklus koncerata Podijum kamerne muzike (Kolarčeva zadužbina, Beograd) itd.
Dobitnica je stupendija i nagrada na festivalima i republičkim tamičenjima. Bila je finalista prestižnog takmičenja Renata Tebaldi u San Marinu (Italija).
Ostvarila je uspešnu saradnju sa istaknutim dirigentskim imenima: Eduardo Muller, Fabio Biondi, Ruben Jais, Felice Venanzoni, John Storårds, Walevein Witten, Anom Zoranom Brajović. Takođe je sarađivala sa rediteljima Allesio Pizzech, Caterina Panti Liberovici, Einar Bjørge, Hilde Andresen, Jagošem Markovićem, Ivanom Dragutinović Maričić i mnogim drugima.

Nataša Rašić rođena je u Beogradu, gde je završila Pravni fakultet. Diplomirala je solo pevanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a postdiplomske studije solo pevanja završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Usavršavala se na master kursevima kod značajnih imena iz sveta operske umetnosti: Alessandro Cor-belli, Jenifer Larmoore, Gabriele Lechner, Elizabeth Norberg Schulz, Carlo Colombara, Darina Takova, Claudia Eder, Adrian Erod, Marijana Mijanović i mnogi drugi.
Više puta bila je stipendista fonda za unapređenje vokalne umetnosti mladih Melanije Bugarinović i ćerke Mirjane Kalinović Kalin.
Ostvarila je brojne operske uloge u zemlji i inostranstvu. Najznačajnije su Mercedes (Carmen), Carmen (Carmen), Tisbe (La Cenerentola), La Ciesca (Gianni Schicchi), Dorabella (Cosi fan tutte), Larina (Ev-genije Onjegin), Orlofsky (Die Fledermaus) itd.
Od 2018. godine je član Udruženja muzičkih umetnika Srbije.
Honorarni je saradnik u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Marija Družijanić je 2010. diplomirala orgulje, 2013. završava specijalističke studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu – u klasi profesorke Maje Smiljanić-Radić.
Učestvovala je na više majstorskih kurseva, pod mentorstvom eminentnih profesora i orguljaša. Bila je inicijator, organizator i učesnik brojnih koncerata solističke i kamerne muzike. Aktivna je kao crkveni orguljaš u Beogradskoj nadbiskupiji.
Kao jedan od osnivača udruženja građana „Nebograd“, osmišljava i realizuje projekte koji kombinuju umetnosti i edukaciju – eksperte i lokalnu zajednicu, na obostranu korist i uz međusobnu razmenu iskustva.
Posebnu pažnju pridaje pedagogiji, kojom se bavi kao profesor u MŠ „Stanković” i MŠ „Josip Slavenski” u Beogradu.

Program:
Marija Družijanić • J. S. Bach: Koralna predigra
"O Mensch, bewein' dein‘ Sünde groß", BWV 622
Jana Jovanović • J. S. Bach „Pasija po Mateju”,
arija "Blute nur, du liebes Herz"
Nataša Rašić • J. S. Bach „Pasija po Mateju”, arija "Buss und Reu"

G. B. Pergolesi: "Stabat Mater"

Harm: Nenad Dujić „Aleluja”

ponedeljak, 15 april 2019 00:00

Sombor dobio sedam novih maratonaca!

U nedelju 14. aprila 2019. godine održan je 32. Beogradski maraton koji je ove godine okupio rekordnih 8.000 učesnika maratonske i polumaratonske trke. Vremenske prilike su bile pogodne za trkče što je uticalo i na novi rekord staze koji su postavili trkači iz Kenije koji su bili apsolutni pobednici ovogodišnje trke.

Članovi atletsko rekreativnog kluba ''Somaraton'' iz Sombora ove godine su u najvećem broju do sad nastupili na Beogradskom maratonu jer je tridesetak somaratonaca istrčalo polumaraton ili maraton.

Pobednici za grad Sombor i Ark ''Somaraton'' bili su naši sugrađani koji su istrčali svojih prvih 42.195 metara i postali i zvanično maratonci na 32. Beogradskom maratonu: Ivana Šokac, Kristina Gudelj, Sandra Menz, Sanja Milošević, Dragana Kasap, Danijel Šokac, Bojana Marić. Maratonsku distancu su još istrčali i Fridrih Balint, Suzana Filipović, Milan Kovačić, Damir Šolajić, Nenad Glušac, Vladimir Bulaić, Nedeljko Katić, Lazar Rišar, Andrej Katatić, Mirko Erdelji i Damir Marković.

Polumaratonsku dužinu od 21.095 metara istrčali su Miloš Kesić u vremenu 1 sat i 22 minuta i odličnim 22. mestom od pet hiljada finišera, Tamara Rnjak, Tijana Odobašić, Đorđe Vučković, Zoran Nikolić, Miloš Stambolija, Miroslav Liščević, Atila Sič, Slobodan Dragić, Arpad Šarkezi, Biljana Vezmar, Maja Bodrožić, Aleksandar Krneta, Đorđe Vučković, Milica Stojšić, Ana Kasap, Šuša Petar.

U nedelju je održan i polumaraton u Rijeci na kojem je trku od 10 kilometara istrčao somaratonac Bogdan Nikolić.

U okviru ovogodišnje sistematske akcije zaštite zdravlja građana od komaraca na terotiriji Grada Sombora, gradska uprava i novosadska “Ciklonizacija” organizuju i podelu bti tableta.

Reč je o visoko selektivnom biocidnom proizvodu koji deluje samo na larve komaraca. Tablete se koriste u domaćinstvima tamo gde ima stajaće vode, a detaljno uputstvo za upotrebu i način doziranja nalazi se na svakom pakovanju tableta.

Tokom akcije podele, operativci „Ciklonizacije“ obići će sva domaćinstva na teritoriji grada Sombora, dok će građani u prigradskim naseljima i selima bti tablete moći da preuznu u svojim mesnim zajednicama.

Ovu akciju prati i edukativni letak „Zaštiti bližnje, isključi zujanje“, pa će građani moći detaljno da se upoznaju sa načinima borbe protiv komaraca, značaju redukcije brojnosti za prekidanje lanca prenošenja zaraznih bolesti, preventivnim merama koje mogu da preduzmu u svojim dvorištima i domaćinstvima, kao i o načinu upotrebe i efektima bti tableta.

Predstavnici udruženja građana koji su zaduženi u švajcarskim francima CHF Srbija napustili su pregovore sa predstavnicima vlade i banaka, objavljeno je danas na sajtu B92.

Oni su, kako se navodi, nezadovoljni time što se novim tekstom propisa o lakšoj otplati kredita u švajcarcima pravi veliki ustupak bankama, a to je da je ugovaranje valutne klauzule bilo zakonito iako je stav Vrhovnog kasacionog suda bio suprotan.

I pored toga, ministar finansija Siniša Mali uveren je da će leks specijalis za zadužene u švajcarcima biti usvojen u ponedeljak, kada je zakazan i protest udruženja bankarskih korisnika Efektiva, koji su ranije odbijali da sednu za pregovarački sto.

Predstavnik udruženja Efektiva, Boško Cerović, rekao je da članovi tog udruženja nisu išli na pregovore, jer je njihov stav da o zakonu i zakonskim odredbama ne treba pregovarati.

„Nije bilo mesta ovim pregovorima posle jasno izrečenog stava Vrhovnog kasacionog suda o tome da je indeksacija kredita u švajcarskim francima bila nezakonita i posle rešenja koje je Kasacioni sud predložio da se izvrši konverzija tih kredita u evro kredite po paritetu na dan kada su pušteni u tečaj i sa kamatom koja je važila tada za evro kredite“, rekao je on.

Dodaje je i da svaka vrsta pregovora preko toga nema nikakvog smisla, naročito zato što je počelo da se najavljuje da će biti neke pomoći bankama iz budžeta.

Kako je navedeno na sajtu B92 član Upravnog odbora Udružanja CHF Srbija, Marko Vasić, rekao je da su oni učestvovali u pregovorima jer pokušavaju sa bankama da razgovaraju još od 2010. godine, a ovo je bila prva šansa da svi sednu za jedan sto i kažu svoje stavove. Međutim, zapelo je kod valutne klauzule.

„Spremaju nam ugovore gde ćemo mi priznati valutnu klauzulu iako je ona protivzakonita. Nama po zakonu sleduje i 70 odsto otpisa od glavnica, a ne 38 ili 40 odsto kako oni pričaju“, rekao je on.

Istakao je da je ono čemu se najviše protive izdvajanje novca poreskih obveznika za banke.

„Ono čemu se najviše protivimo je ako je neko kriv, a to su banke, i ako to kažu svi evropski sudovi, zašto da novac poreskih obveznika bude izdvojen njima da bi se samo malo umanjio njihov ekstra profit. Ne da predju da rade u profit, nego i dalje ostaju u ekstra profitu, a pritom država da im daje pare za to“, kazao je Vasić.

Izvor: Danas

U somborskom Sokolskom domu održano je Prvenstvo Srbije za juniore u rvanju grčko-rimskim stilom.

Najviše uspeha u konkurenciji 85 takmičara iz 23 naša kluba, imao je domaći Soko koji je osvojio 142 boda ispred Potisja sa 85 i Kragujevca sa 82 boda.

Šampioni Srbije postali su: Dejan Fratrić i Veljko Petraković (Soko), Aleksa Ilić i Branko Kovačević (Radnički BG), Dejan Petrović (Potisje), Adam Katona (Herkules), Martin Šuranji (Proleter), Strahinja Đermanovi ć(Mladost) i Bojan Perić (Aleksandrovo).

Rvački vikend u Somboru upotpunjen je šampionatom veterana, nacionalnim Kupom za borce do 11 godina i Memorijalom"Petar Cucić" za decu do devet godina.

Izvor: RTV

Na 14. po redu međunarodnoj izložbi “CACIB Odžaci” u konkurenciji je bilo preko 200 pasa koje je ocenjivalo petoro domaćih i inostranih kinoloških sudija.

Manifestaciju je obeležio dobar odziv izlagača iz Srbije i inostranstva.

Za izložbu su prijavljeni psi u 90 rasa, a za najbolje po grupama organizatori iz Kinološkog društva “Odžaci” obezbedili su pehare i vredne nagrade.

Za najlepšeg psa izložbe proglašen je kavkaski ovčar Bairak Azskas Patriot, vlasnika Sanje i Vladimira Jokića iz Novog Sada.

- Iako se dešava nekoliko izložbi u jednom danu, uvek ispoštujem organizatore u Odžacima, takva mi je neka tradicija. Jeste da rezultati nama nikada ne izostaju jer imamo velik i dobar tim kvalitetnih pasa, ne dešava se svakog vikenda da imamo najlepšeg psa izložbe sa kavkaskim ovčarom, a lepe rezultate smo ostvarili i po ostalim rasama – kaže Milan Ognjenović, vlasnik škole za obuku pasa iz koje dolazi i apsolutni šampion izložbe u Odžacima.

Na drugom mestu u izboru za najlepšeg psa izložbe našao se nemački kratkodlaki ptičar Tim Silesia, vlasnika Dragomira Maglića iz Sombora, dok je treći zapadno škotski beli terijer Alborada Mike čiji je vlasnik iz Grčke.

Titulu najlepšeg mladog psa poneo je sibirski haski, vlasnice Sonje Miko iz Apatina.

Delegat izložbe bio je Tibor Bošnjak iz Kinološkog saveza Srbije.

- Na izložbi je zaista bilo jako puno lepih primeraka koji su prijavljeni za ovu manifestaciju. Stranci već godinama dolaze na ovu međunarodnu izložbu i jako vole da učestvuju u Odžacima – rekao je Bošnjak.

Kvalitetni psi, dobra organizacija i lep ambijent su glavne odlike međunarodne izložbe pasa u Odžacima, a ono što je ove godine izostalo zbog hladnog vremena bila je veća poseta.

Najuporniji u publici su ipak ostali do kraja i prisustvovali su najatraktivnijem delu manifestacije, takozvanom “Best in Show”, izboru najlepšeg psa izložbe koji je održan u centralnom ringu.

- Poslužilo nas je vreme bar toliko da nije bilo kiše do kraja izložbe. Imali smo i solidan odziv izlagača. Problem nam je napravio zastoj na granici zbog čega su izlagači iz inostranstva kasnili, ali su se ipak pojavili na izložbi – kaže Milorad Breka, predsednik Kinološkog društva “Odžaci”.

Pokrovitelj međunarodne izložbe pasa bila je opština Odžaci.

Izvor: ico.rs

DUŽ puta Bački Gračac - Odžaci uništeno je 90 sadnica bele topole, koje su činile vetrozaštitni pojas, podignut ovog proleća. Prema rečima Tihomira Katića, predsednika udruženja "Ekolozi Bačkog Brestovca" (EBB), koje je zajedno sa JKP "Brestkom" sprovelo akciju sadnje mladog drveća, uništene su sadnice na četiri parcele u katastarskoj opštini Bački Gračac.

- Na jednoj parceli 30 mladih stabala je oguljeno i polomljeno, a na ostale tri je 60 sadnica potpuno zaorano. Štetu su uočili i prijavili poljočuvari, koji su utvrdili da je drvored uništen zbog sejanja kukuruza - naveo je Katić.

On je istakao da je gaženjem sadnica propao novac i trud uložen u nabavku i sadnju mladog drveća, ali da je mnogo veća šteta napravljena zato što će biti izgubljena cela jedna godina u formiranju vetrozaštitnog pojasa na predviđenim parcelama.

- Stabla su bila posađena na terenu koji je od druma udaljen devet i deset metara, a od njiva četiri metra. Taj prostor je drsko uzurpiran, a saobraćajna policija bi trebalo da ispita da li zemljište, koje je uzorano, možda pripada putnom pojasu - rekao je Katić.

VINOVNIKE LAKO OTKRITI

"EKOLOZI Bačkog Brestovca" obratili su se Odeljenju za inspekcijske poslove opštine Odžaci, insistirajući da bude podnet zahtev za strogo kažnjavanje uništitelja sadnica.

- Vinovnike je lako otkriti, jer se prema katastarskom broju parcela zna kome pripadaju, ili ko obrađuje njive, čije se oranje proširilo i na sadnice - ukazao je Katić.

Izvor: novosti.rs

Ukoliko nemate ideju šta da pripremite danas, evo jednog ukusnog recepta.

Sastojci:

300 g pilećeg belog mesa

200 g praške šunke

1 pavlaka

1 jaje

prezle

so

biber

Priprema:

Meso obariti, odvojiti od kostiju i sitno iseckati. Prašku šunku iseći na kockice. U posudu za mešanje sjediniti meso, prašku šunku, pavlaku, žumance, 1 kašiku prezli. Posoliti, pobiberiti i dobro promešati.

Od pripremljene smese nauljenim rukama oblikovati krokete. Krokete valjati u umućeno belance pa u prezle i pržiti na vrelom ulju. U prezle možete umešati susam, a u smesu za krokete po želji i ukusu dodajte kašiku senfa ili majoneza.

Izvor: stvarukusa.rs

U subotu, 13. aprila, u Somboru je, u organizaciji „Des Arts“ Oldtajmer kluba, a pod pokroviteljstvom grada Sombora, održan jubilarni, 15. Susret oldtajmera, na Trgu Svetog Trojstva.

Na ovogodišnjem okupljanju registrovano je preko 70 izlagača. Manifestacija je okupila ljubitelje starovremenskih vozila iz Srbije, Hrvatske, Mađarske, Slovenije, Bosne i Hercegovine…

15. Susret oldtajmera je otvorio zamenik gradonačelnice i predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora Antonio Ratković.

„Drago mi je što smo i ove godine zajedno sa klubom „Des Arts“ Oldtajmera uspeli da organizujemo jednu ovakvu manifestaciju, koja se, kada se pomene susret oldtajmera, vezuje za grad Sombor. Takođe, moram da izrazim veliku zahvalnost organizatorima što su u ovolikom broju danas okupili izlagače“ rekao je Ratković i dodao da će grad Sombor i Savet za bezbednost saobraćaja uvek podržavati ovakve aktivnosti.

Tokom trajanja izložbe, priređen je i kulturno-umetnički program. Posetioci su mogli da pogledaju izložene automobile i motocikle do kasnih popodnevnih časova.

Prestonica vina, fijakera i tambure, grad Laze Kostića i rodno mesto Petra Konjovića.

Prvi put se pod tim imenom pominje sredinom 14. veka. Novija istorija beleži da su, za Evropu istorijski značajne događaje, ovde, osim povesničara, beležili i umetnici. Tako je i mađarski slikar nemačkog porekla Ferenc Ajzenhut, krajem 19. veka, oslikavajući završnicu poznate Bitke kod Sente, stvorio svoje kapitalno delo: istoimenu sliku koja je danas zaštini znak Sombora. Kolosalno platno nastalo je 1896. povodom Milenijumske izložbe u Pešti.

"Moramo biti iskreni i priznati da nije baš doživela oduševljen prijem. Naime, mnogi mađarski kritičari su zamerali nedostatak mađarskog nacionalnog karaktera ovoj slici i smatrali su da je previše naglašen njen inetrnacionalni karakter. Slikar je pogodio ono što je trebalo da pogodi, a to je prikazivanje jedne zajedničke akcije svih naroda hrišćanksih u velikom i poslednjem ratu koji je Turke oterao sa ovih prostora, odnosno, posle koga su Turci bili preko Dunava, Tise i Save", kaže Milan Stepanović, publicista iz Sombora.

Platno širine sedam i visine četiri metra, uokvireno pozlaćenim ramom, najveće je na Balkanu. U Sombor je preko Sente, lađom dopremljeno iz Budimpešte. Punih mesec dana trajale su pripreme da slika bude postavljena. Zbog veličine, odlučeno je da u zdanje Bačko-bodroške županije bude uneta preko balkona. Uz dozvolu vlasti, probijen je zid i slika postavljena 22. februara 1898. godine. Bilo je pokušaja da slika bude premeštena u drugi prostor.

"Prvo su to hteli da urade naši prijatelji iz Sente koji bi na neki način imali istorijsko pravo, ali 1902. godine je odbijen taj njihov zahtev. Posle Prvog svetkog rata Mađarska je zvanično tražila da joj slika bude vraćena, ali Međunarodni sud u Hagu je dosudio da slika ostane u vlasništvu tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca", objašnjava Stepanović.

Kulturna istorija Sombora ispisavana je i na pozorišnoj sceni. Tako je krajem 19. veka, na inicijativu građana Sombora, nastao gradski teatar. Prva predstava odigrana je 1882. Od tada, pozorište radi bez prekida.
"Godine 1946. pozorište dobija svoj anasabl i naziva se Stalno pozorište. Sve do 1952. godine kada konačno postaje Narodno pozorište Sombor i od tada funkcioniše. Veliki značaj u razvijanju somborskog pozorišta imao je Nikola Peca Petrović koji je ovo pozorište digao na vrlo ozbiljan nivo. To je ono što sam pomenuo, da može da stane rame uz rame sa bilo kojim pozorištem iz velikog grada", kaže Vladimir Broćilović, iz Narodnog pozorišta iz Sombora.

Povodom veka od osnivanja, 1982. godine zdanje je rekonstruisano i prošireno. Scena i danas ima isti izgled kao i pre 137 godina.

"Za stogodišnjicu pozorišta veliki slikar Milan Konjović je poklonio pozorištu svečanu zavesu - svoju sliku, i tako je otvorena rekonstruisana zgrada pozorišta. Inače, somborsko pozorište poslednjih godina održava sećanje na svoje velikane pa tako imamo predstavu vezanu za delo Milana Konjevića, a prošle godine je Kokan Mladenović svojim autorskim projektom postavio predstavu "Kad bi Sombor bio Holivud", čime čuvamo sećanje na Ernesta Bošnjaka, čuvenog somborskog kinematografa", dodaje Broćilović.

Grad ima i svog Maestra - tim imenom zovu još i Milana Konjovića, rođenog Somborca. Umetnik strastvenog kolorita i temperamenta, pripada vrhu srpske likovne umetnosti. Smatraju ga „najvećim slikarom ravnice". Legat u centru grada, čuva više od hiljadu njegovih radova.

"Trenutno je u postavci kolorit u delima Milana Konjovića. To je najinteresantnija faza kada je on kao zreo slikar najviše slika napravio, tada je baš i priznat, imao je 70 godina života i slike mu se najbolje prodaju. Znate šta je najinteresantnije za slike koje su u galeriji? To su slike od kojih on nikada nije hteo da se odvoji. On sam kaže: "Slike koje nisam hteo da prodam ni za kakave novce". To je ono što sam ja želeo da poklonim rodnom gradu i da one njemu i ostanu. I mi se o slikama vrlo lepo brinemo", kaže Milena Rackov Kovačić, direktor Galerije "Milan Konjović" Sombor.
Ne slučajno, tek Konjović je bio i prvi upravnik Gradskog muzeja. Čuvar istorije Sobora nastao je 1883. godine sa ciljem da sakupi i prikaže predmete važne za prošlost ovog kraja.

"Pošto je naš muzej kompleksnog tipa, odeljenje arheologije prati priču od neolita do turskog vremena i ovde se nalaze urne "Defeld". To je izuzetno važno nalazište za naš muzej. Celokupno nalazište je iskopano i svi predmeti koji su nađeni, odnosno urne su donešene u naš muzej i rekonstruisane su i postavljenje na stalnoj postavci", objašnjava Nevena Živadinović Kusonić, kustos-pedagog Gradski muzej Sombor.

Sombor je bio utočište i jednom od najvećih srpskih pesnika. Poslednju deceniju života, Laza Kostić proveo je u ovom gradu, a vezanost za soborsku ravnicu opisao je i u svojim pesmama. Između ostalog, muzej danas čuva sobu u kojoj je radio - poklon njegove supruge Julijane Palančki.
"Salon je u "Amir 2" stilu, inače je jedan deo segmenta iz salona se nalazi na izložbi koja nosi naziv "Laza Kostić u Somboru". Sve njegove društvene veze u Somboru i šire, preko pisama, preko ličnih dokumenata, koje svedoče o tome koliko je on bio važna ličnost, svestrana", kaže Kusonić.

Za Somborce značajni su bili i Jovan Cvrišić, osnivač prvog bioskopa,a pre njega Ernes Bošnjak koji je početkom prošlog veka u grad doneo prvi kino projektor.
"Nakon što je Ernest Bošnjak prvi počeo da snima filmove, za početak su se davali najpre u pozorištima, ali pošto to zahtevnoj somborskoj publici nije odgovaralo, bioskop se preselio u kafanu "Korzo". Kasnije, uz pomoć osnivača Jovana Cviršića, otvoren je prvi bioskop. Najpre na Vašarištu koji je mogao da primi oko 450 posetilaca, a nakon toga je otovren prvi bioskop u Somboru, u Pariskoj ulici", kaže Kusonić.

I ne samo zbog ovoga, Sombor je oduvek bio grad kulture, poznat po svojoj arhitekturi, slikama, drvoredima, salašima, tamburašima i fijakerima. Ne čudi što je još 1749. dobio status slobodnog kraljevskog grada. Tu titulu dodelila mu je austrijska carica Marija Terezija, ustoličivši ga u prestonicu tadašnje Bačko-bodroške županije.

Izvor: RTS

Zonska smotra dramskog stvaralaštva "Vinko Stupar", počinje 13. aprila (subota) i trajaće do 20. aprila. Na smotri, koja će po prvi put nositi naziv jednog od najboljih amaterskih glumaca Srbije, Vinka Stupara, nastupiće amaterska pozorišta iz Sivca, Vrbasa, Sombora, Kule, Crvenke, Apatina, Ruskog Krstura i Kruščića.
Predstave se igraju od 20:00 sati u sali Doma kulture u Crvenki.

Crvenačko Pozorište "Stevan Sremac" nastupiće, u subotu, 13. aprila. Oni će odigrati redstavu "Slučajna smrt jednog anarhiste" po tekstu Darija Foa, u režiji Igora Pavlovića.

Po komadu "Vlast" Branislava Nušića, u režiji Milivoja Mlađenovića, 14. aprila nastupa Dramska sekcija "Velimir Sandić Veljko" Doma kulture Sivac.

Amatersko pozorište "Vladimir Popović" Kulturnog centra Vrbasa nastupa u ponedeljak, 15. aprila. Pred crvenačkom publikom odigraće predstavu "Spomenik srca mog" Ružice Vasić, u režiji Fuara Tabučića.

Na Smotri gostuje Dramska sekcija HKUD "Vladimir Nazor" iz Sombora, koji će predstavu "Matora dica" izvesti 16. aprila. Predstava je rađena po tekstu Marijana Kiša, a režija je kolektivna.

Kulturni centar Kula na scenu izlazi 17. aprila, izvešće predstavu "Gospođica Julija" Augusta Strindberga, u režiji Fuada Tabučića.

18. aprila nastupa Dramski studio Kulturnog centra Apatina sa predstavom Zvezdama svejedno" Duška Radovića, u režiji Bogomira Đorđevića.

Predstavu "Vragolanke devojke", koju po tekstu Natalije Uvarove izvodi Dramski studio "Art" Doma kulture Ruski Krstur u režiji Vladimira Nađa Aćima, igraće se u petak, 19. aprila.

Dramski studio "Luča" Kulturno-umetničkog društva Kruščić i Crnogorsko dramsko recitatorsko društvo Kruščić, nastupiće 20. aprila. Oni će igrati predstavu "Naslijeđe". Predstava je rađena po tekstu Stevana Koprivice, a režiju potpisuje Dejan Cicmilović.

Pokrovitelj smotre je Opština Kula. Organizatori i domaćin smotre su Savez umetničkog stvaralaštva Vojvodine, Kulturno-prosvetna zajednica opštine Kula i Dom kulture Crvenka.

Izvor: RTV

Strana 1 od 543

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top