Sombor.info

Sombor je domaćin petnaestog „Кupa nacija“ u ženskom boksu koji počinje danas i trajaće do nedelje, 25. januara. Reprezentacije koje učestvuju pristižu danas, a mečevi ovog turnira koji organizuje Bokserski klub „Sombor“ uz podršku Grada Sombora i Bokserskog saveza Srbije će biti održani sutra i u nedelju. Bokserke će nastupiti u četiri uzrasne kategorije: U-15, U-17, U-19 i seniorke, a sve borbe se održavaju u Gradskoj hali „Mostonga“.

Ulaz za gledaoce je besplatan, a bitke za medalje iz „Mostonge“ će uživo prenositi televizija „Arena fight“.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. januar

Problem pune memorije na telefonu danas pogađa gotovo svakog korisnika. Postoji, međutim, par trikova koje možete da odradite kako biste ovo rešili.

Moderne aplikacije, fotografije visoke rezolucije i 4K video snimci zauzimaju ogromnu količinu prostora, a keširani podaci se vremenom gomilaju neprimetno. Najveći "potrošači" memorije na telefonu su:

• Fotografije i video zapisi, koji često zauzimaju između 40 i 60 odsto ukupnog prostora.
• Aplikacije i njihovi podaci, koji s vremenom mogu narasti na više gigabajta.
• Muzika i video sadržaj preuzet za offline korišćenje.
• Keš fajlovi iz pretraživača i aplikacija za strimovanje.
• Sistemski fajlovi i ostaci nakon ažuriranja.

Samo jedan minut 4K videa može zauzeti i do 400 MB, dok fotografije sa modernih kamera često imaju između 3 i 12 MB. Uz to, aplikacije poput WhatsAppa ili Instagrama stalno skladište slike, video zapise i poruke, što značajno povećava prostor koji zauzimaju.

Da biste proverili šta tačno zauzima memoriju vašeg telefona, potrebno je da uđete u podešavanja i otvorite odeljak za memoriju ili "Device care". Tamo ćete videti jasan prikaz zauzeća po kategorijama, kao i koje aplikacije i fajlovi troše najviše prostora.

Najbrži načini da oslobodite memoriju, često i nekoliko gigabajta za svega par minuta, su sledeći:

• Obrišite fajlove iz foldera Downloads.
• Očistite keš podataka kod aplikacija koje često koristite.
• Ispraznite korpu za obrisane fajlove.
• Uklonite duplikate fotografija i snimke ekrana.
• Deinstalirajte aplikacije koje niste koristili u poslednjih mesec dana.

Iako postoje brojne aplikacije za čišćenje memorije, preporučuje se korišćenje već ugrađenih alata sistema. Oni su bezbedniji, efikasniji i ne nose rizik od narušavanja privatnosti ili brisanja važnih fajlova - piše B92.

Kako biste sprečili da vam memorija ponovo bude puna, savetuje se redovno pravljenje cloud bekapa fotografija i videa, povremena provera instaliranih aplikacija i praćenje zauzeća prostora. Uz malo discipline i povremeno održavanje, telefon može dugo da ostane brz i pouzdan.

Zašto neka deca gotovo nikada ne dobiju prehladu, dok se druga razbole i po desetak puta godišnje. Japanski pedijatri godinama ukazuju da odgovor nije u genetici, skupim suplementima niti u takozvanim „jakim“ imunim sistemima, već u jednoj jednostavnoj navici koja se u Japanu uči još od ranog detinjstva.

Reč je o ispiranju usta i grla čim se dođe kući. U japanskim porodicama, školama i vrtićima ova praksa je podjednako uobičajena kao pranje ruku. Deca se već oko druge godine života, kroz igru i uz pomoć roditelja, uče da isperu usta vodom, često blago posoljenom, pre nego što nastave sa dnevnim aktivnostima - piše Nova.rs.

Objašnjenje je jednostavno i zasnovano na biologiji. Većina respiratornih virusa ne započinje infekciju u plućima. Oni najpre ulaze kroz usta, grlo i nosne prolaze, gde se zadržavaju na površini sluzokože pre nego što uspeju da se vežu za ćelije i započnu razmnožavanje. Upravo taj kratki period predstavlja „prozor“ u kojem je moguće ukloniti veliki deo virusa pre nego što dođe do infekcije.

Ispiranje usta i grla pomaže da se virusi fizički uklone sa sluzokože, smanji ukupno virusno opterećenje i prekine rani stadijum razmnožavanja. Slana voda dodatno stvara nepovoljno okruženje za mikroorganizme, zbog čega se oni teže umnožavaju. Zato se ova navika u Japanu ne smatra lečenjem, već prevencijom.

Roditelji u Japanu često primećuju i dodatne koristi. Deca imaju manje upala grla, zdravije desni i zube, svežiji dah i ređe alergijske reakcije. Opšte zdravstveno stanje u sezoni prehlada i gripa znatno je stabilnije, a oporavak, kada do infekcije ipak dođe, kraći i blaži.

Na to je ukazala i japanska pedijatrica dr Tanaka, koja je upoređivala učestalost prehlada kod dece istog uzrasta u Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama. Dok japanska deca u proseku imaju jednu do dve prehlade godišnje, kod američke dece taj broj dostiže i osam do dvanaest. Biologija je ista, razlika je u svakodnevnim navikama.

Ipak, ova metoda se retko promoviše van Japana. Razlog je, prema rečima same dr Tanake, prilično jednostavan. Suviše je jednostavna, nema finansijski potencijal, ne uči se sistematski na medicinskim fakultetima, a roditelji su često naviknuti da rešenje potraže u lekovima, umesto u rutini.

U japanskoj praksi, ispiranje se preporučuje po povratku kući, nakon boravka u javnom prevozu, pre obroka i pri prvim znacima slabosti. Ne zahteva posebnu opremu, dovoljne su topla voda i mala količina soli, a ceo postupak traje svega minut. Usta se ispiraju oko trideset sekundi, zatim se grlo blago grgolji još tridesetak sekundi, nakon čega se tečnost ispljune.

Suština ove navike nije u spektakularnim rezultatima preko noći, već u doslednosti. Rutina, kako kažu japanski lekari, uvek pobeđuje otpor. Kada se mala preventiva ponavlja svakog dana, ona dugoročno oblikuje zdravlje.

Snažan imunitet, poruka je koju ova praksa nosi, ne gradi se uvek dodavanjem još suplemenata i preparata. Ponekad se gradi uklanjanjem pretnji na samom ulazu u organizam. Očistite prolaz, zaštitite sistem i dozvolite telu da uradi ono što već zna da radi.

Uz jetru, bubrezi spadaju među najvažnije organe zadužene za detoksikaciju organizma. Ako osetite bol u donjem delu leđa koji nije posledica povrede ili fizičkog napora, moguće je (iako to nije siguran pokazatelj) da problem potiče od bubrega. U ovom tekstu govorićemo o tome gde se bubrezi nalaze i kako su građeni, kakvu ulogu imaju u očuvanju opšteg zdravlja, kao i o najčešćim uzrocima koji mogu dovesti do njihovog otkazivanja.

Prema procenama, hronična bolest bubrega javlja se kod jedne od 10 odraslih osoba širom sveta. Rano otkrivanje omogućava blagovremeno lečenje bolesti i smanjuje i sprečava morbiditet i mortalitet. Međutim, mortalitet povezan sa bolestima bubrega nastavlja da raste iz godine u godinu, a predviđa se da će do 2040. godine hronična bolest bubrega biti peti vodeći uzrok smrti u svetu. ISN i IFKF prepoznaju uzrok takvog trenda, između ostalog, u nedostatku znanja o hroničnoj bolesti bubrega na svim nivoima zdravstvene zaštite, prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, pipe Miss7.

Gde se nalaze bubrezi?

Bubrezi su parni žlezdani organi koji se nalaze u donjem delu leđa, po jedan sa svake strane kičmene moždine. Glavni zadatak bubrega je filtriranje krvi i uklanjanje toksina, koje šalju u bešiku, a bešika ih zatim eliminiše putem urina. Kada dođe do otkazivanja bubrega, to obično znači smanjeno izlučivanje urina, što uzrokuje nakupljanje toksina u telu. To je stanje opasno po život koje se mora lečiti. Iako je to vitalni organ, osoba može živeti sa samo jednim bubregom.

Anatomija bubrega je složena jer se svaki bubreg sastoji od oko milion gradivnih blokova koji se nazivaju nefroni. Nefroni se mogu nazvati „mikroskopskim filterima“ jer svaki od njih obavlja zadatak filtriranja krvi. Konačni filtrat koji se formira dok prolazi kroz tubule na kraju postaje urin, koji se prenosi od bubrega do bešike kroz uretere. Bubrezi su usko povezani sa drugim vitalnim organima kao što su srce, pluća i jetra, a njihova dobra „komunikacija“ održava zdravu ravnotežu volumena krvi, elektrolita i dinamike celog organizma.

Uloga bubrega u ljudskom zdravlju

Bubrezi igraju izuzetno važnu ulogu u našem telu. Oni kontrolišu nivoe mnogih minerala i molekula u krvi, uključujući natrijum i kalijum, i pomažu u kontroli kiselosti krvi. Svakodnevno pažljivo kontrolišu so i vodu u telu kako bi krvni pritisak ostao isti. Uzimajući sve ovo u obzir, veoma je važno obratiti pažnju na njih i održavati ih zdravim kako bi se sprečili upalni procesi i razvoj određenih bolesti. Kada funkcija bubrega padne ispod određene tačke, to se naziva otkazivanje bubrega. Otkazivanje bubrega utiče na celo telo, a ako se ne leči, može biti opasno po život. Stoga je važno zapamtiti ove činjenice:

Rana hronična bolest bubrega nema znake ili simptome
Hronična bolest bubrega ne nestaje sama od sebe
Bolest bubrega se može lečiti
Što ranije saznate da je imate, veće su vam šanse za efikasno lečenje
Testovi krvi i urina se koriste za proveru bolesti bubrega
Bolest bubrega može napredovati do otkazivanja bubrega.

Neki od najčešćih razloga zašto može doći do otkazivanja bubrega su:

Neadekvatno ili nedovoljno snabdevanje bubrega krvlju

Postoje neka stanja i bolesti koje mogu dovesti do gubitka snabdevanja bubrega krvlju, uključujući srčani udar ili druge srčane bolesti, otkazivanje jetre ili druge probleme, dehidraciju, alergijske reakcije, sepsu i druge vrste ozbiljnih infekcija. Neki lekovi za smanjenje upale i visokog krvnog pritiska mogu ograničiti protok krvi.

Blokada uretera

Postoje određeni karcinomi, kao što su rak debelog creva, rak bešike i rak prostate, koji mogu sprečiti mokrenje. Kamen u bubregu i krvni ugrušci u urinarnom traktu takođe mogu izazvati probleme sa mokrenjem.

Ostali uzroci i simptomi

Ostali uzroci uključuju zloupotrebu droga i alkohola, kao i preopterećenje teškim metalima koje izaziva toksičnost. U nekim slučajevima nema jasnih simptoma da je došlo do otkazivanja bubrega, a ovo su neki od znakova koje treba shvatiti kao upozoravajuće znake:

Smanjena proizvodnja urina
Oticanje zglobova, stopala i nogu zbog zadržavanja tečnosti
Iznenadno otežano disanje
Konfuzija
Ekstremni umor ili pospanost
Uporna mučnina
Napadi
Bol ili pritisak u grudima.

Otkazivanje bubrega, posledice

Neki pacijenti sa otkazivanjem bubrega mogu pasti u komu, zbog čega je ključno dijagnostikovati bolest pre nego što se pogorša. Neki testovi za otkazivanje bubrega uključuju analizu urina, merenje zapremine urina, uzorke krvi i snimanje. Lečenje će varirati u zavisnosti od uzroka disfunkcije bubrega. Uobičajeni tretmani uključuju dijalizu i transplantaciju bubrega.

Važno je da se obratite lekaru čim se pojave simptomi, ali najbolji način za održavanje zdravlja bubrega je prevencija. Prevencija uključuje izbegavanje prekomerne i nepotrebne upotrebe lekova, čak i aspirina, i ograničavanje unosa toksina kao što su duvanski proizvodi, alkohol, pesticidi i udisanje štetnih isparenja (kao što su hemikalije za čišćenje).

Simptomi hronične bolesti bubrega (HBB)

Znaci i simptomi bolesti bubrega su često nespecifični, što znači da mogu biti uzrokovani drugim bolestima. Pošto su bubrezi veoma prilagodljivi i sposobni da nadoknade izgubljenu funkciju, simptomi se možda neće pojaviti dok ne dođe do nepovratnog oštećenja, prema klinici Mayo. Znaci i simptomi hronične bolesti bubrega razvijaju se sporo, paralelno sa progresijom oštećenja bubrega. Neki od njih mogu uključivati:

• Mučninu
• Povraćanje
• Gubitak apetita
• Umor i slabost
• Probleme sa spavanjem
• Promene u količini mokrenja
• Smanjena mentalna oštrina
• Trzanje i grčevi mišića
• Oticanje stopala i zglobova
• Uporni svrab
• Bol u grudima
• Ako se tečnost nakuplja oko sluzokože srca, kratak dah
• Ako se tečnost nakuplja u plućima, visok krvni pritisak (hipertenzija) koji je teško kontrolisati.

Posledice neotkrivene hronične bolesti bubrega

Prva posledica neotkrivene hronične bolesti bubrega je rizik od progresivnog gubitka funkcije bubrega koji može dovesti do otkazivanja, što znači da je za preživljavanje potrebna redovna dijaliza ili transplantacija bubrega.

Druga posledica hronične bolesti bubrega je povećan rizik od prerane smrti od povezanih kardiovaskularnih bolesti (npr. srčanog i moždanog udara). Osobe koje izgledaju zdravo, a zatim im se dijagnostikuje hronična bolest bubrega, imaju povećan rizik od prerane smrti od kardiovaskularnih bolesti, bez obzira na to da li su ikada imali otkazivanje bubrega.

Hronična bolest bubrega može se izlečiti ako se rano otkrije i pravilno leči, a rizik od povezanih kardiovaskularnih komplikacija može se smanjiti.

Kako smanjiti rizik od razvoja hronične bolesti bubrega?

Pratite uputstva za lekove koji se izdaju bez recepta – Kada koristite lekove protiv bolova koji se izdaju bez recepta, kao što su aspirin, ibuprofen i drugi, pratite uputstva na pakovanju. Uzimanje previše lekova protiv bolova može dovesti do oštećenja bubrega i obično ih treba izbegavati ako već imate bolest bubrega. Pitajte svog lekara da li su ovi lekovi bezbedni za vas.
Održavajte zdravu težinu – Ako imate zdravu težinu, pokušajte da je održite tako što ćete biti fizički aktivni većinu dana u nedelji. Ako treba da smršate, razgovarajte sa svojim lekarom o zdravim strategijama za mršavljenje. Ovo često uključuje povećanje svakodnevne fizičke aktivnosti i smanjenje kalorija.
Prestanite sa pušenjem – Pušenje cigareta može oštetiti vaše bubrege i pogoršati postojeće oštećenje bubrega. Ako pušite, razgovarajte sa svojim lekarom o strategijama za prestanak pušenja. Grupe za podršku, savetovanje i lekovi mogu vam pomoći da prestanete.
Neka vaš lekar prati vaše zdravlje – ako imate stanje koje povećava rizik od bolesti bubrega, razgovarajte sa svojim lekarom kako biste ga kontrolisali i sprečili da dovede do daljeg oštećenja vaših organa.

Kako temperature opadaju, sve više ljudi se žali na poteškoće sa snom, a jedan lekar ukazuje na najčešći uzrok tog problema.

Prema navodima Britanske nacionalne zdravstvene službe (NHS), kvalitetan san je ključan za mentalno zdravlje, jer utiče na bolje raspoloženje, smanjenje napetosti i ublažavanje anksioznosti, dok se odraslima savetuje između sedam i devet sati sna, prenosi Express.co.uk.

Dr Garet Naj, lekar i predavač biomedicinskih nauka na Univerzitetu u Salfordu, istakao je uobičajenu naviku koju mnogi ljudi imaju, a koja im ometa san. To je pregrevanje spavaće sobe. Iako pojačavanje grejanja može delovati logično tokom hladnih zimskih noći, u spavaćoj sobi to može biti kontraproduktivno, prenosi Index.hr.

Greška koja remeti prirodni proces spavanja

Dr Naj je objasnio: „Deo procesa spavanja je pad telesne temperature. Niže temperature u sobi obično pogoduju boljem snu, ali nagli padovi temperature mogu poremetiti san izazivajući drhtavicu i nelagodnost.“

Kada su spavaće sobe pregrejane, telu je teško da se ohladi.

„Ovo može ometati prirodni pad telesne temperature koji signalizira mozgu da je vreme za spavanje“, nastavio je. Soba koja je prijatna pre spavanja može dovesti do nemirnog sna kasnije, jer telo mora više da radi na regulisanju temperature. Rezultat je buđenje sa osećaajem vrućiine, znojenja ili nemira u ranim jutarnjim satima.

Idealna temperatura i grejanje kreveta

Naravno, to ne znači da treba da se smrzavate u spavaćoj sobi. Fibi Strit, stručnjak za san u Pretty You London, kaže da je ključ u tome da vaša spavaća soba bude hladnija, a krevet topliji.

Fibi je objasnila: „Spavaće sobe su najudobnije za spavanje kada je hladnije, obično oko 15 do 19 stepeni. Grejanje samog kreveta funkcioniše bolje nego grejanje cele sobe tokom cele noći. Grejna podloga ispod jorgana na kratko može pomoći u ublažavanju hladnoće. Nošenje dugih, prozračnih pidžama takođe može pomoći da vam bude udobno bez pregrevanja, a lakši slojevi posteljine daju vam veću kontrolu tokom cele noći.“

Važnost toplih stopala

Dr Naj ističe da vaša stopala takođe igraju veću ulogu nego što mnogi ljudi shvataju. „Kada vam se stopala zagreju, vaši krvni sudovi se šire. Ovo pomaže vašem telu da oslobodi toplotu i omogućava da temperatura vašeg jezgra padne, što je signal koji koristi za pokretanje sna“, podelio je.

Naveo je studiju iz 2018. godine koja je otkrila da ljudi koji su nosili čarape u krevetu utonu u san oko sedam minuta brže, duže spavaju i ređe se bude od onih koji to ne čine.

Doktor je dodao: „Mehanizam je jednostavan; topla stopala podržavaju vazodilataciju i pomažu telu da se smiri. Čarape koje su napravljene od prirodnih vlakana i koje nisu previše uske najbolje funkcionišu. Sve što je usko smanjuje cirkulaciju, što ima suprotan efekat.“

Ako niste ljubitelj čiste kafe, mali trik može potpuno promeniti ukus i doživljaj – i ne, nije ni mleko ni šećer.

Svoju jutarnju kafu jednim potezom možete pretvoriti u potpuno novo iskustvo, a sve što vam treba je mala kašičica aromatičnog cimeta, prenosi Tportal.

Cimet umesto šećera

Jednostavno dodavanje prstohvata mlevenog cimeta u filter pre kuvanja može učiniti kafu bogatijom i manje gorkom, a običan dodatak mleka ili šećera postaje potpuno nepotreban. Ako kuvate instant ili tursku kafu, lako ga možete umešati nakon što napravite kafu.

Cimet nije samo začin koji pojačava ukus – on donosi i zdravstvene koristi. Studije pokazuju da može da smanji insulinsku rezistenciju, što znači da telo sporije reaguje na šećere iz hrane bogate ugljenim hidratima. Time se izbegava nagli skok šećera u krvi i obezbeđuje stabilnija energija tokom jutra.

Pruža osećaj mentalne budnosti

Osim toga, cimet je bogat manganom, kalcijumom, gvožđem i vitaminom K, a istraživanja ukazuju i na to da njegova konzumacija može da podrži kognitivne funkcije, koncentraciju i mentalnu budnost, što ga čini savršenim dodatkom za užurbana jutra.

Ovaj trik posebno je koristan za one koji žele da smanje unos šećera ili mlečnih proizvoda, ali ne žele da kompromituju ukus omiljenog napitka.

Cimet u kafi može postati mali ritual – trenutak uživanja koji unosi mir i aromu u jutarnju rutinu, podstiče fokus i energiju za dan koji sledi.

U okviru izložbe „Atelje Stanišić - od zanata do umetnosti i natrag" organizuju se radionice za decu. Radionica vitraža je namenja mladim kreativcima uzrasta od 12 do 15 godina, a koji uživaju u crtanju, eksperimentisanju i stvaranju, uz stručno vođenje, u inspirativnom prostoru muzeja.

Kako se svetlost pretvara u umetnost? Kroz crtanje skica inspirisanih motivom anđela, igru bojama i maštovito istraživanje sveta stakla i svetlosti, na radionicama u Gradskom muzeju Sombor, deca su imala priliku da otkriju kako nastaje vitraž.

„Baš nam lepo objašnjavaju, kako se šta radi, a ovo što smo radili na lažnom staklu je baš bilo zabavno i htela bih što češće to da radim i da probam na pravom staklu to da radim", kaže učesnica radionice Lena Dozet - piše RTS.

„Volim da idem na radionice zato što nam bude zabavno i edukativne", navodi Dunja Verebelji, učesnica radionice.

Da bi se dobio prozračan efekat vitraža flomasterima su oslikavali providnu foliju.

„Aktivno učestvujemo u realizaciji, dakle da deci što više prikažemo tehniku vitraža i da ih što bolje naučimo i da shvate, da budu kreativniji, da mogu na raznorazne načine da primene tehnike koje su sad naučili", navodi Nevena Živadinović Kusonić, kustos pedagog.

„Druga radionica u kojoj imamo za cilj da deci približimo vitraž kao tehniku, da se poigraju sa bojama, da vide kakav je to proces, on jeste dugotrajan ali smo tako osmislili da svaki put nešto drugo uradimo, nešto što će na kraju biti vitraž. U početku su jako zbunjeni, nije im jasno šta se tu dešava, zašto ovo, zašto ono, ali kasnije kada vide da sve zašto ima i zato, onda se udube i najzanimljivije im je naravno pred kraj, kad treba da se završi i sve radove od prošle radionice smo stavili na jedan plakat koji mogu svi da vide, a ovaj put ćemo napraviti neku maketu kao crkvice i pravićemo vitraž na prozorima", kaže Aleksandra Stanišić iz ateljea „Stanišić" u Somboru.

Za atelje „Stanišić" radionice za decu su mnogo više od učenja tehnike - one su način da vitraž približe novim generacijama. Staklo je redak izbor u umetnosti, ali upravo u tome leži njegova lepota, a rad sa decom otvara nove mogućnosti i možda rađa buduće vitražiste.

U Gradskoj biblioteci "Karlo Bijelicki" u Somboru u četvrtak, 5. februara 2026. godine, u 18.00 časova predstavlјanje romana "Ognjenka" Aleksandra Tanurdžića.

Ognjenka gori dok hoda kroz uspavano selo u hladnoj, decembarskoj noći, žureći u susret snegu. Obučena samo u belu spavaćicu, crvene gumene čizme i debeli, vuneni kaput, poći će dobro utabanim stazama sećanja i kako to po noći biva, kada je granica između realnog i nadrealnog zamaglјena, uspeće da, u tri dana, oživi i proživi svoja tri života – devojčice, žene i starice.

Smenjivaće se prizori daha na staklu, starog mlina, korovom pokrivenog mosta, zaleđene reke i po njoj razigranih, moćnih plesača. Ognjenkina duga, srebrna kosa obasjaće svaki od tih prizora za pažlјivog čitaoca i podeliti svoje putovanje s njim, te ga odvesti i malo dalјe – sve do skrivanja ispod kuhinjskog stola, do besnih gusaka razmahanih krila, do šamara sasutih iz ruku onih kojima najviše verujemo i čiju lјubav najviše priželјkujemo…

Neki tereti i nemiri nisu ni samo naši. Nasledili smo ih kao običaje, tradiciju i trošne porodične kuće koje ovaj roman tako verno opisuje. Ipak, dođu te noći drugačije od drugih kada ćemo ili sagoreti u vatri sopstvenog imena ili se otopiti kao sneg, da bismo praskozorje dočekali lagani, pali meko na zemlјu, i tako otoplјeni se upili u nju.

U programu će Aleksandar Tanurdžić, autor i Korana Borović, urednica edicije „Reka“ (IK Prometej), razgovarati o procesu nastanka romana, tematskim i stilskim slojevima dela, kao i o specifičnom odnosu autora i urednika tokom rada na rukopisu.

Aleksandar Tanurdžić (Sombor, 1988) završio je studije srpskog jezika i književnosti i master studije komparativne književnosti u Novom Sadu.

Kao pobedniku konkursa za drugu knjigu, koji zajednički organizuju Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ i Somborski književni festival, 2022. godine objavlјena mu je zbirka priča „Osma“. Autor je romana „Usta mi puna višanja“ (2020), koji je bio u užem izboru za više značajnih književnih nagrada, kao i romana „Lakrimarijum“.

Program će biti održan u Legatu Miroslava Josića Višnjića.