Sombor vesti

U poslednje dve nedelje svima je na usnama ime popularne Nefliksove serije "Adolescencija". Zašto? Publiku najviše muči pitanje - šta je motivisalo trinaestogodišnjeg dečaka iz uobičajene radničke porodice da počini užasan zločin, a odrastao je (kako serija prikazuje) u relativno sigurnom domu.

Ubrzo nakon debitovanja serije „Adolescence“ i neverovatne popularnosti, prema zvaničnim podacima preko 70 miliona ljudi ju je pogledalo na striming platformi Netflix, internet je bio preplavljen raznim teorijama i tumačenjima serije. Dok sa jedne strane se neretko pominje mizoginija kao dominatan motiv, sa druge strane uticaj „incel ideologije“ i teorije 80 / 20, a između svega su brojni psihološki i društveni faktori.

Naime, u seriji „Adolescence“ Džejmi Miler koji je otpužen za ubistvo školske drugarice, kako se otkriva u toku druge epizode, bio je žrtva onlajn zlostavljanja, a ujedno i sam je uveren da je „incel“. Termin se koristi za muškarce koji veruju da nikada neće imati romantične ili seksualne odnose zbog okolnosti koje su nametnute. Inceli gaje animozitet prema ženama, ali i prema sebi. Zato je između ostalog tinejdžer uveren da je „ružan i nepoželjan“. Teorija 80 / 20, za koju je zaslužen ozloglašeni Endru Tejt, direktno se nadovezuje na fenomen incela jer tvrdi da 80% žena simpatiše 20% muškaraca, dok ostalih 80% muškaraca ostaje nevidljivo. Ideja je da samo muškarci koji su bogati i agresivni u pristupu mogu da budu uspešni kod žena. Suštinska ideja je da se podstakne bes, nihilizam i antifeministički stav kod mladih muškarac. Muškarci i tinejdžeri koji se vode ovim principima psihološki se karakteristišu kao osobe niskog samopouzdanja, visoke anksioznosti, manjak emocionalne podrške i preterano se porede sa idealima muževnosti.

I dok je većina očiju gledalaca i internet zajednice uperena upravo u ove fenomene, zanemaruju se drugi elementi koji se pojavljuju u seriji, a koji su sastavni deo savremenog odrastanja, ali i oblikovanja mladih ljudi. Koliko sredina utiče na mlade? Da li roditelji nešto greše ili je sve van njihove kontrole? Koliko je digitalni svet urušio naš identitet da više ne znamo ni ko smo? Ovo je su samo tačkice u moru pitanja koje serija dotiče, a na koje je sve nemoguće odgovoriti.

U razgovoru sa psihoterapeutom dr Markom Jovaševićem za nova.rs pokušali smo da zagrebemo samo neka od gorućih pitanja, ali i ona o kojima ljudi ne vole da pričaju.

Na drustvenim mrezama, ali u debatama o seriji „Adolescencija“ često se pominje mizoginija? Da li je po vama ovo dominatan motiv problematike serije?

– Mizoginija jeste prisutna u seriji kao jedan od motiva koji je doveo do ubistva, ali mi se često bavimo posledicama i ne posmatramo uzrok. Mizoginija je samo deo šire slike onoga sa čime se mladi suočavaju. Serija istražuje društvene odnose, problem identiteta pogotovu kod mladih, generalno mentalno zdravlje i dinamiku moći. Mizoginija se pojavljuje kao jedan od simptoma strukturnih problema društva – kao što su patrijarhalne norme, šta se očekuje od mladih muškaraca i generalni uticaj društvenih mreža i velikog broja informacija. Serija ne postavlja mizoginuju kao jedinu temu jer želi da postavi šira pitanja. Kako se mladi muškarci ponašaju koji usvajaju toksičan obrazac ponašanja, a koji su ‘naučili’ iz društva ili kuće. Kako društvo reaguje na njih i kako adolescenti formiraju stavove o rodnoj ravnopravnosti u ovoj eri interneti, raznih teorija, gurua i pravila koje se pojavljuje u seriji 80 / 20 koje je postavio Endru Tejt. Serija ne pokušava da bude samo o mizoginiji već kompleksnost tema.

Kako objašnjava Jovašević deca su danas suočena sa idealni životima na društvenim mrežama, pa su samim tim i njihova očekivanja velika o životu, što nužno dovodi do problema i osećaja izolacije, anksioznosti i nezadovoljstva. Kada je tema muškog identiteta u pitanju u savremenom društvu – od dečaka se očekuje da budu jaki, da ne plaču ili moraju da se bave određenim sportom ili da ih interesuje neki sport. Dok su devojčice pod pritiskom ideje izgleda i društvenih očekivanja.

Jedan od dominatnijih motiva „Adolescencije“ je sekundarna socijalizacija? Da li je uticaj sredine i spoljnih stresora toliko jak da može da preovlada u odnosu na ono što smo naučili u okviru naše porodice i primarne socijalizacije.

– Tema o sekundarnoj socijalizaciji mi je kao u slučaju Ribnikara, tada je javnost počela da govori isključivo roditeljima, i bile su prisutne floskule – roditelji su za sve odgovorni i krivi. Zaboravljamo da dete već od sedme godine više vremena provodi u školi, sa profesorima i drugarima nego što provodi kod kuće.

Moram da istaknem bitnost porodice i uticaja porodice, što je rekao Jerotić – jedini bogovi za decu mogu biti roditelji. Kada deca krenu u školi dolazi do sukoba onoga što su poneli iz kuće u okviru primarne socijalizacije i onoga što ih sačeka u školi. Ovo je centralno pitanje u seriji jer postoje pojedinci koji dolaze iz stabilnih porodica, ali usvajaju destruktivne obrasce ponašanja. Samo zato što je upliv vršnjačkih grupa ili društvenih mreža, uslovno rečeno jači ili je ta osoba iz nekog razloga podložnija uticaju. Vidimo i suprotne primere dece koja dolaze iz disfunkcionalnih porodica, ali zahvaljujući mentorima i profesorima ili uzorima pronalaze zdraviji put. Postoji situacija kada sekundarna socijalizacija prevlada. Uglavnom kada porodica nije dovoljno prisutna ili podržavajuća i kada adolescent ne oseća podršku ili nema poverenja u njih, onda će pripadnost tražiti na nekom drugom mestu. Danas se događa da društvo nudi prividan sigurnost identiteta. To su grupe kao što je „incel“ ili neki ekstremistički pokreti ili TikTok izazovi itd. Internet kultura često ima veći uticaj neko stvaran razgovor sa roditeljima ili prijateljima.

Primarna socijalizacija je u suštini zaštitni faktor i preventiva. Zato favorizujemo primarnu u odnosu na sekundarnu, kao bazu na koju se ličnost nadograđuje. Asertivna komunikacija, podrška gde postoji visok stepen emotivne i socijalne inteligencije itd. ta deca su manje podležna negativnim uticajima.

Kako vi tumačite razgovor roditelja dečaka koji je ubio vršnjakinju u četvrtoj epizodi kada otac izgovara: „Ali, isto smo vaspitali njega i ćerku. Kako se ovo desilo?“ jer je često pitanje roditelja – gde su i da li su pogrešili u vaspitanju?

Kada tražimo odgovore, tražimo logične odgovore, a zaboravljamo da su pisihologija i ljudska psiha apstaktni. 2+2 nije 4 i ne postoje jasna pravila, već postoji improvizacija i izuzeci. Ne postoje dva ista rođaka na planeti – niko nikada neće naći dva ista brata, dve iste sestre u smislu psiholoških karakteristika. Često ćete čuti da je jedan brat pričljiviji ili da je jedna sestra dominatnija. U procesu odrastanja roditelji nisu isti kada o odnosu na svoju decu. Životi im nisu isti, faze životnog ciklusa im nisu iste… Roditelji veruju da ako decu vaspitaju na isti način, onda će deca imati iste moralne vrednost i reakcije. U stvarnosti je dosta složenije i deca samim tim imaju potpuno različite živote i izbore. Deca se rađaju sa različitim temperamentom i određenim predispozicijama. Jedno dete može biti empatičnije, drugo sklono impulsivnosti i agresiji. Roditelji žele formulu da će deti izrasti u dobrog čoveka. Život nije matematička formula.

Šta je danas adolescencija?

S obzirom na to da današnje odrastanje se potpuno razlikuje od načina na koja su deca odrastala pre 20, 30, 40 godina i adolescencija kao takva dobila je potpuno drugi oblik, objašnjava Jovašević.

– Danas adolescencija nije samo puki period sazrevanja, već doslovno preživljavanje u svetu koji od mladih traži ono što nikada nije u istoriji tražio, a da oni imaju premalo alata da se nose sa tim. Takođe, jedan od vodećih problema u seriji, ali i u savremenici je identitet društvenih mreža i stalno pitanje – ko sam ja i preispitivanje sebe. Digitalno doba stvorilo je pojedince koji pate od krize identiteta i više ne znaju da li su ono što osećaju ili ono što drugi odobravaju.

Elementi u seriji o kojima se ne priča dovoljno

– Još jedna stvar koja je prisutna u seriji je nizak nivo emocionalne inteligencije i koliko nismo sposobni da pričamo o sopstvenim osećanjima i emocijama. Serija pokazuje kako je savremena omladina generalno emocionalno nepismena, iako su neprestano u komunikaciji. Osećanja se potiskuju, a frustracije se pretvaraju u agresiju. Takođe, normalizacija nasilja i mizoginije. Da li odrastamo u bezosećajnom društvu jer ako ne zaustavimo to dobićemo generaciju koja neće znati kako da poštuje druge i neće znati da poštuje sebe.

Serija „Adolescence“ ne daje rešenje, već postavlja pitanja. U kom smeru ide savremeno društvo ako deca odrastaju svetu u kom postoji otuđenost, individualizam iznad svega, nasilje i digitalni pritisak / uticaj. To je pitanje koje moramo da postavimo i šta savremeno društvo čini ne samo deci, već i starijima. Ako ne promenimo način na koji se bavimo decom, mladima, posledice neće biti samo individualne već se odraziti na celu generaciju, zaključuje Jovašević.

Izvor: nova.rs

Popularni gastronomski portal za hranu i putovanja TasteAtlas objavio je listu deset najboljih i najgorih jela iz Srbije.

Na gastronomskoj platformi TasteAtlas nalazi se više od 10 hiljada namirnica i pića, tradicionalnih jela i autentičnih restorana.

TasteAtlas redovno objavljuje rang-liste vezane za jela iz raznih krajeva sveta, a nedavna objava na Instagramu sumirala je omiljena i ona manje voljena jela iz Srbije prema oceni njihovih čitalaca.

Na prvom mestu liste najboljih jela i dalje se nalaze pazarske mantije, koje su već duže vreme ocenjene kao najbolje jelo iz Srbije. Odmah nakon mantija nalazi se svrljiški belmuž, komplet lepinja, leskovački voz, sarma…

Lista 10 najboljih jela iz Srbije:

Pazarske mantije

Svrljiški belmuž

Komplet lepinja

Leskovački voz

Sarma

Perkelt

Bela čorba

Pasulj

Pljeskavica

Urnebes

Lista 10 najgorih jela iz Srbije:

Živa pljeskavica

Čorba od spanaća

Rezanci s makom

Pihtije

Leskovačka kavurma

Srpska salata

Škembe čorba

Fiš paprikaš

Popara

Bundevara

Lista jela koja su okarakterisana kao loša zapravo sadrži ona sa najmanjim ocenama na ovom gastronomskom portalu. Nije prvi put da su se rezanci s makom i živa pljeskavica našli među tri najlošije ocenjena jela iz Srbije.

Izvor: n1info.rs

U apatinskoj Galeriji “Meander” u petak 28. marta sa početkom u 19 sati biće otvorena izložba apatinskog umetnika Ljubomira Erića pod nazivom “Кretanje”.

Ljubomir je rođen 1956. godine u Apatinu, a Fakultet za fizičku kulturu završio je u Beogradu.

Skulpturom se bavi od 1980. godine. Izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama, a priredio je više samostalnih izložbi u Apatinu, Somboru, Novom Sadu, Bečeju, Vrbasu, Rumi, Кuli, Кovinu, Smederevu, Zemunu i Bačkoj Palanci…

Ljubo Erić
Slike i skulpture
” Pitanje sa mnogo odgovora, a nikad nedovoljno i nepotpuno zadovoljavajuće, kroz vekove i decenije iz dana u dan, ili treptaje vremena, o podsticaju, potrebi umetnika da stvara svoje delo, to „nešto“, i upućeno drugima, svetu i za svet, oko sebe, i za naredna vremena, ne mareći za njegovu daleku trajnost. Ovo pitanje, opseda, nameće i navodi me na razmišljanje uvek kada pred sobom imam umetnika, koji mi strpljivo pokazuje svoja dela, koja više govore, no što bi to on sam ispričao, jer dobro umetničko delo ne iziskuje puno priče, umetničko delo emituje nevidljive vibracije osećanja. Skulpture, slike u ateljeu Ljubomira Erića, kako sam kaže, polako ga teraju iz tog prostora. Preko tri decenije Ljubomir Erić se lako kreće između skulpture i slikarstva. Istorija umetnosti zna tu lakoću kod mnogo umetnika…”
Iz kataloga, autor Radmila Savčić

Ljubitelji umetnosti izložbu će moći da pogledaju do petka 11. aprila.

Izvor: radiodunav.com

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške telesne povrede, a dve su lakše povređene. Zbog nasilničke vožnje zadržana su dva vozača, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola deset.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a jedna je lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je šest vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan.

Na području opštine Apatin zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Кula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba lakše povređena.

Ukupno je napisano 94 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 482 prekršajna naloga.

Izvor: radiodunav.com

Povodom Svetskog dana poezije, u petak, 21. marta, u Gradskoj biblioteci u Somboru organizovan je program “Кnjiževni portret Đorđa Nešića”, dok je u holu pozajmnog odeljenja za odrasle, upriličen izlog knjiga “Izbor iz domaće i svetske poezije”.

Đorđe Nešić, rođen 1957. godine u Bijelom Brdu. Diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, a svoju bogatu pesničku karijeru započeo je pre 40 godina, kada mu je i objavljena prva zbirka poezije „Crv sumnje u jabuci razdora” (1985). Nakon koje su usledile brojne zbirke među kojima su „Surogati“ (1990), „Čekajući stvoritelja“ (1995), „Granica“ (2006), „Polog“ (2016), „Prozor kroz koji Dunav teče“ (2000), „Strune“ (2022) i zbirka pesama za decu „Štuka kod zubara“ (2024). Njagov rad je prepoznat kroz brojne nagrade, uključujući Brankovu nagradu, Lazinu nagradu, Zmajevu nagradu, Disovu nagradu i mnoge druge.

U programu je o stvaralaštvu pesnika govorio prof. dr Saša Radojčić, pesnik i književni kritičar, razgovor je vodila Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke.

Za muzičku pratnju na gitari bio je zadužen Slobodan Dančulović.

Izvor: radiodunav.com

Uskoro počinje isplata penzija za mesec mart. Penzioneri novac na svojim računima mogu očekivati već početkom aprila, a isplata će trajati sve do 10. u mesecu.

Isplata martovskih penzija počinje u sredu, 2. aprila 2025. godine za penzionere iz kategorije samostalnih delatnosti.

Poljoprivrednim i vojnim penzionerima koji penzije primaju preko tekućih računa isplata će početi 5. aprila, a korisnicima iz ove dve kategorije koji primanja dobijaju na kućnim adresama ili ih podižu na šalterima pošta 7. aprila.

Penzije će poslednji dobiti korisnici iz kategorije zaposlenih, jer će isplata njihovih primanja početi 10. aprila, preko tekućih računa, na kućne adrese ili na poštanskim šalterima.

Izvor: radiodunav.com

U Velikoj sali zgrade Županije danas je održana 6. sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao Vladislav Živanović, a odbornici su odlučivali o pet tačaka dnevnog reda.

Na samom početku, odbornici su minutom ćutanja odali počast svima koji su izgubili svoje živote u tragediji koja se dogodila u Severnoj Makedoniji i za nesrećno nastradalog Vukašina Crnčevića, šesnaestu žrtvu u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Tokom šeste sednice usvojena je Odluka o angažovanju eksterne revizije završnog računa budžeta grada Sombora za 2024. godinu. Takođe, usvojena je i Odluka o prvim izmenama i dopunama odluke o javnom linijskom prevozu putnika.

Odlukom odbornika, za direktora Turističke organizacije grada Sombora, a na osnovu sprovedenog konkursa, imenovan je Jovan Uzelac, koji je u prethodnom periodu obavljao funkciju v.d. direktora Turističke organizacije Grada. Takođe, za vršioca dužnosti direktora Apotekarske ustanove Sombor, imenovan je Savo Iriškić, magistar bezbednosti iz Sombora.

Tokom 6. sednice Skupštine grada Sombora, imenovan je upravni i nadzorni odbor Apotekarske ustanove Sombor, a odbornici su odlučivali i o nekoliko imovinsko – pravnih predmeta.

Mnogi ljudi izbegavaju preterano slana jela, budući da so može da poveća rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i bolesti bubrega. Sa druge strane, unošenje premalo soli takođe može da bude opasno po organizam i to na više načina, upozorava dr Saurab Seti, gastroenterolog koji redovno na svom TikTok nalogu (@doctorsethimd) deli savete u vezi sa zdravljem.

U snimku koji je postao viralan, 42-godišnji doktor je upozorio na moguće opasnosti od premalo soli. Objasnio je da je so ključni elektrolit koji pomaže našim telima da zadrže vodu. „Bez soli, mogli biste doživeti tešku dehidraciju i volumen krvi bi mogao značajno da opadne, što može dovesti do pada krvnog pritiska“, rekao je dr. Seti, piše Miss7.

Naglasio je i da postoje i druge opasnosti od nedostatka soli, osim što će vam želja za slanom hranom biti veoma jaka. „Vaši mišići će oslabiti, možda ćete osećati vrtoglavicu, slabost, pa čak i nesvesticu. Pored toga, nedostatak soli može narušiti zdravlje creva tako što otežava varenje i oslabi zdravlje jetre smanjenjem apsorpcije esencijalnih hranljivih materija.

Dr Seti je zaključio svoj video rekavši da iako se mnogi ljudi brinu da konzumiraju previše soli, nedovoljno unošenje soli može biti daleko opasnije. „Za većinu ljudi važno je da konzumiraju oko jedne kašičice morske soli svakog dana“, dodao je on. Sprovedeno je nekoliko studija koje naglašavaju zdravstvene rizike povezane sa nedovoljnim unosom soli. Neka istraživanja povezuju ishranu sa malo natrijuma sa povećanom rezistencijom na insulin – kada ćelije u mišićima, masti i jetri ne reaguju dobro na insulin i ne mogu lako da preuzmu glukozu iz krvi, piše The Sun.

Jedna od ovih studija uključivala je 152 zdrave osobe i otkrila je da se insulinska rezistencija kod ovih ljudi povećala nakon samo sedam dana dijete sa niskim sadržajem natrijuma. Visok krvni pritisak je faktor rizika za po život opasna stanja kao što je srčani udar, a rezultati nekoliko studija sugerišu da ishrana sa malo natrijuma može povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara i smrti.

7 opasnosti od konzumiranja premalo soli, prema dr Setiju:

Teška dehidracija
Zapremina krvi će značajno pasti, što dovodi do pada krvnog pritiska
Intenzivna žudnja za slanom hranom
Slabost mišića
Vrtoglavica, ošamućenost ili čak i nesvestica
Narušeno zdravlje creva zbog otežanog varenja
Oštećenje zdravlja jetre usled smanjene apsorpcije esencijalnih hranljivih materija

Jedna studija je otkrila da je unos soli bio manji od 3000 mg dnevno povezan sa povećanim rizikom smrti od od srčanih bolesti, uključujući srčani i moždani udar.

Neka istraživanja su takođe pokazala da dijeta sa niskim sadržajem natrijuma može povećati nivo LDL (lošeg) holesterola. Rezultati istraživanja zdravih ljudi iz 2003. otkrili su da je dijeta sa niskim sadržajem natrijuma izazvala povećanje LDL holesterola za 4,6 odsto.

Odrasli ne bi trebalo da konzumiraju više od 6 g soli dnevno (jedna kašičica). Ovo uključuje so već u vašoj hrani i so dodatu tokom i nakon kuvanja.

Preporučene dnevne količine soli za različite starosne grupe:

11 godina i više: maksimalno 6g (oko jedna kašičica)
7 do 10 godina: maksimalno 5g
4 do 6 godina: maksimalno 3g
1 do 3 godine: maksimalno 2g
Do 1 godine: manje od 1g

Izvor: danas.rs

Istorija magnolije počinje u dalekoj prošlosti. U Severnoj Americi, Evropi i Aziji pronađeni su fosili magnolija stari oko 95 miliona godina. S obzirom na to da su magnolije postojale pre pojave pčela, za njihovo oprašivanje su zaduženi tvrdokrilni insekti. Iako deluju nežno, latice magnolije su zapravo veoma čvrste, presvučene voskom koji ih štiti od oštećenja prilikom oprašivanja.

Naziv magnolija prvi put je upotrebio francuski botaničar Šarl Plumije, da opiše cvetno drvo sa ostrva Martinik. Ovaj naziv je izabrao u čast svog kolege Pjera Manjola, profesora botanike i direktora Kraljevske botaničke bašte u Monpeljeu.

U zavisnosti od vrste, cvet magnolije može biti različitih oblika – peharast, zvezdast, čašast, zdeličast… Boje variraju od bele, roze i ljubičaste do žute i crvene. Listovi su im krupni i sjajni, a plodovi liče na šišarke. Nakon pucanja plodova, semenke postaju dostupne pticama i sisarima koji ih jedu i tako raznose dalje.

Magnolije uglavnom rastu kao visoko žbunje, a mogu se oblikovati i u nisko drveće, visine do 5 metara. Listopadne vrste magnolija ulavnom cvetaju pre listanja, pa njihovi divni cvetovi još više dolaze do izražaja. Najzastupljenija kod nas je Magnolia liliflora, čiji su cvetovi krupni, peharastog oblika. Cvetovi veličine od oko 7 cm su spolja jarkoljubičasti, a iznutra beli.

Magnolije vole sunčana mesta sa bogatim, neutralnim zemljištem. Na raspolaganju treba da imaju dovoljno vlage i dobru drenažu.

Ono što možda niste znali o magnoliji jeste da su cvetovi većine njenih vrsta jestivi. U nekim delovima Engleske, latice magnolije se kisele, a zatim koriste kao začin za razna jela.

U Kini je cvet magnolije simbol snage i vernosti, dok kod nas ovaj cvet simbolizuje vraćanje staroj ljubavi.

Ako želite stabilnost i mir u kući, u dvorištu obavezo gajite drvo magnolije!

Izvor: direktno.rs