Sombor vesti

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, zajedno sa gradskim većnikom za oblast sporta, dece i omladine, Ognjenom Andrinčinom, upriličio je danas prijem za Draganu Jovanović, bokserku BК „Sombor“ koja je na Svetskom prvenstvu u boksu održanom u Nišu, osvojila bronzanu medalju.

Dragana Jovanović je u kategoriji od 50 do 52 kilograma ostvarila dve pobede i poraz. u borbama protiv Lencer Akinui Otieno iz Кenije i Veneline Poptoleve iz Bugarske je odnela lagane pobede, međutim, u polufinalnoj borbi je izgubila od višestruke svetske šampionke Busenaz Čakiroglu iz Turske prekidom u trećoj rundi.

Tokom prijema, gradonačelnik je istakao da je ovo izuzetan uspeh kojim se ponose kako predstavnici lokalne samouprave, tako i svi sugrađani i da su značajnim ulaganjima u sportske klubove i u sportsku infrastrukturu, u naš grad počele da dolaze brojne medalje i veliki uspesi sa državnih i međunarodnih takmičenja.

„Ponosan sam na Draganu i BК „Sombor“, ali i na sve sportiste grada Sombora što godinama u nazad nižu ovakve sjajne uspehe. Mislim da bronza sa Svetskog prvenstva predstavlja jedan ogroman uspeh, pre svega za Sombor ali i za državu Srbiju. Više od tri godine poznajem Draganu i pratim njen rad i rezultate koje ostvaruje i siguran sam da će u budućnosti osvojiti još mnogo medalja. Ono na čemu mi kao Grad Sombor radimo od prvog dana je da se trudimo da što više dece zainteresujemo za bavljenje sportom, a na prvom mestu nam je da decu i mlade odvojimo od računara. Mislim da smo u dobroj meri to i uspeli, pre svega kroz razne podrške koje Grad Sombor u skladu sa svojim budžetom izdvaja za sportske klubove, ali i kroz unapređenje sportske infrastrukture. Smatram da će naš grad u svim oblastima iz godine u godinu napredovati kako bi podigli sport u našem na nivo koji Somborci i zaslužuju“, rekao je gradonačelnik Ratković, nakon čega je za postignuti uspeh na Svetskom prvenstvu i osvojenu bronzanu medalju, uručio Dragani poklon ček u iznosu od 300.000 dinara.

Dragana se zahvalila predstavnicima Grada na prijemu i na podršci koju pružaju, te dodala da još uvek nije svesna uspeha koji je ostvarila. Istakla je da je poseban osećaj predstavljati svoju zemlju i da je velika odgovornost nastupati za nacionalni tim noseći grb Srbije, a planovi za budućnost su joj da spremno dočeka predstojeće izazove i obezbedi učešće na narednim Olimpijskim igrama.

Svetsko prvenstvo u boksu za žene održano je od 8. do 16. marta u Nišu, a učestvovala je 51 reprezentacija i ukupno 239 bokserki. Reprezentacija Srbije imala je 12 predstavnica koje su osvojile šest medalja, jednu zlatnu i tri bronzane. Među Srpkinjama koje su osvojile medalju bila je i Dragana Jovanović iz BК „Sombor“, čime je dodatno upotpunila bogat spisak titula koje je osvojila u profesionalnim takmičenjima.

Prijemu je prisustvovao i trener BК „Sombor“ Stojan Кnežević i porodica Dragane Jovanović.

Gradsko veće grada Sombora održalo je danas 35. sednicu na čijem dnevnom redu su se našle 22 tačke.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog Programa društvene brige za zdravlje stanovništva na teritoriji Grada Sombora – program primarne zdravstvene zaštite Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ Sombor.

Ovaj program obuhvata dva dela od kojih je jedan usmeren na unapređenje dentalnog zdravlja pod nazivom Zdravi zubi za sve, a drugi pod nazivom Zdravi i na selu i u gradu usmeren je na ravnomernu pristupačnost i dostupnost zdravstvenim uslugama.

Program zdravi zubi za sve staviće fokus na zdravstveno vaspitanje i unapređenje zdravstvene kulture stanovnika, kao i primenu specifičnih mera prevencije, sa ciljem da se smanje procenti oboljevanja.

Program za ravnomernu pristupačnost i dostupnost zdravstvenim uslugama – prevencija u funkciji zaštite zdravlja – Zdravi i na selu i u gradu obuhvatiće organizovanje preventivnih zdravstvenih pregleda štitne žlezde i viseralnih organa stomaka, rano otkrivanje simptoma i faktora rizika za nastanak bronhijalne astme kod dece, skrining preglede trbušne aorte, preventivne preglede grlića materice, rano otkrivanje raka debelog creva, kao i nabavku opreme.

Na današnjoj sednici, nakon odluka o otuđenju katastarskih parcela koje je donela Skupština grada, Gradsko veće prihvatilo je predloge za zaključenje ugovora o otuđenju katastarskih parcela 9105/9, 9104/10, 9105/7, 9104/8,9105/8, 9104/9, 9105/13, 9102/10, 9313/7 i 9102/12 К.O. Sombor 1.

Na 35. sednici Gradskog veća prihvaćen je i Predlog za davanje ovlašćenja Javnom komunalnom preduzeću „Vodokanal“ Sombor za podnošenje zahteva u okviru objedinjene procedure za izgradnju i rekonstrukciju objekata iz Programa poslovanja za 2025. godinu. Ovo ovlašćenje služiće za potrebu izvođenja radova na izgradnji garaže za smeštaj specijalnih vozila u funkciji servisiranja kanalizacije na UPOV-u, gde će JКP „Vodokanal“ Sombor da u ime Grada Sombora, u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji garaže za smeštaj specijalnih vozila, imenovati nadzorne organe, uvesti Izvođače u posao, vršiti plaćanje po privremenoj i okončanoj situaciji, po završetku posla potpisati Zapisnik o primopredaji radova, imenovati Кomisiju za tehnički pregled, kao i sve ostale neophodne radnje za dobro izvršenje radova po Zakonu o planiranju i izgradnji.

 Može li pozorište da odgovori na poziv upomoć koje naše doba šalje u svetu osiromašenih građana, zaključanih u ćelijama virtuelne stvarnosti, ukopanih u privatnost koja ih guši? U svetu robotizovanih života unutar totalitarnog sistema kontrole i represije koji obuhvata svaki aspekt naše stvarnosti?

Da li je pozorištu stalo do ekološkog uništenja, globalnog zagrevanja, masovnog gubitka biodiverziteta, zagađenja okeana, topljenja glečera, šumskih požara i ekstremnih vremenskih nepogoda? Može li pozorište da postane aktivan deo ekosistema?

Pozorište već godinama svedoči uticaju čoveka na planetu, ali ne nalazi način da se suoči sa ovim problemom.

Da li je pozorište zabrinuto zbog stanja svesti koju oblikuje XXI vek u kom se ljudima manipuliše zbog političkih i ekonomskih interesa, uz pomoć medija i kompanija koje oblikuju mišljenje? Društvene mreže, koliko god da olakšavaju komunikaciju, postale su alibi za interakciju, jer omogućavaju sigurnu udaljenost od Drugog. Sveprisutan osećaj straha od drugog, drugačijeg, stranog, dominira našim mislima i delima.

Može li pozorište da postane radionica u kojoj nastaje suživot različitog, bez ignorisanja traume koja krvari?

Ova trauma nas poziva da rekonstruišemo Mit. A rečima Hajnera Milera: „Mit je gomila, mašina kojoj uvek može da uključi nove i drugačije mašine. On prenosi energiju sve dok rastuća brzina ne rasprši kulturno polje.“ A ja bih dodao i polje varvarstva.

Mogu li reflektori pozorišta da osvetle društvenu traumu, umesto što obmanjujuće osvetljavaju samo sebe?

Ovo su pitanja na koja ne postoje odgovori, jer pozorište postoji i traje zahvaljujući pitanjima bez odgovora.

Ova pitanja pokreće Dionis koji prolazi kroz svoje rodno mesto, orkestar antičkog pozorišta, i nastavlja tiho izbegličko putovanje kroz pejzaže rata i danas, na Svetski dan pozorišta.
Pogledajmo u oči Dionisu, ekstatičnom bogu pozorišta i mita, koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost, detetu dvoje roditelja - Zevsa i Semele - izrazu fluidnih identiteta, ženskog i muškog, gneva i blagosti, božanskog i životinjskog, na međi ludila i razuma, reda i haosa, akrobati na granici života i smrti. Dionis postavlja suštinsko ontološko pitanje - „O čemu se ovde zapravo radi?“ - koje podstiče stvaraoce na sve dublje istraživanje korena mita i mnogostrukih dimenzija ljudske zagonetke.

Potrebni su nam novi narativni putevi, usmereni ka negovanju sećanja i oblikovanju nove moralne i političke odgovornosti, kako bismo izašli iz višestruke diktature savremenog srednjeg veka.

Izvor: npozoristeso.co.rs

Četvrtak, 3. april 2025. godine, 17.00 časova, Dečje odeljenje

Čitaonica-pričaonica (program za decu)

Ponedelјak, 7. april 2025. godine, 18.00 časova, Pozajmno odeljenje za odrasle

Sastanak kluba čitalaca Knjiga nas spaja - Pozajmno odelјenje za odrasle (Sve informacije možete dobiti na broj telefona 025451510)

Sreda, 23. april 2025.

Svetski dan knjige i autorskih prava

Kulturni centar Apatin pripremio je raznovrstan program za april, koji će ljubiteljima kulture doneti filmske, pozorišne, likovne i tradicionalne sadržaje. Pored toga, publika može očekivati i jedno iznenađenje, o čemu će više informacija biti objavljeno u narednim danima.

Filmski program biće realizovan u saradnji sa Mrežom kinoprikazivača Srbije u okviru projekta CinemaHarmony. Od 8. do 10. aprila u Maloj sali Kulturnog centra od 19 časova biće prikazana tri izuzetna evropska filma: „Anatomija pada“ (Francuska), „Partenopa“ (Italija) i „Zona interesa“ (Nemačka).

Pozorišna scena u Apatinu ugostiće 11. aprila predstavu „Kaučing“, duokomediju u kojoj igraju Dušanka Glid i Dragana Đukić, a koja kroz humor obrađuje aktuelne socijalne teme. Za mlađu publiku, Centar za kulturu i obrazovanje iz Sonte izvešće 29. aprila od 20 časova predstavu „Od čitanja se raste“, rađenu po tekstu Jasminke Petrović. a u režiji Sare Smiljanić i Nikole Dobrijević.

Umetnički program nastavlja se 14. aprila svečanim otvaranjem manifestacije „Dani dečijeg stvaralaštva“, koju tradicionalno organizuje PU „Pčelica“. Ove godine, u galeriji „Meander“ biće postavljena izložba „Od baka do super junaka“, koja će trajati do 23. aprila.

Galerija „Meander“ će tokom aprila ugostiti i izložbu „Fosili u antropocenu“ eminentnog umetnika grafičara i fotografa Branimira Karanovića.

Srpsko kulturno-umetničko društvo „Zlatnik“ održaće svoj prvi prolećni koncert „Priča o nama“ 26. aprila u Velikoj sali Kulturnog centra. Publika će uživati u bogatom programu narodnih igara, koje će izvesti članovi društva.

„April u našem Centru donosi raznolik program za sve generacije, od filmskih i pozorišnih projekata do umetničkih izložbi i tradicionalnih nastupa. Pozivamo sve ljubitelje kulture da nam se pridruže, jer ih pored najavljenih sadržaja očekuje i jedno lepo iznenađenje,“ izjavila je Danijela Obradović, direktorka Kulturnog centra Apatin.

Izvor: soapatin.org

Naučnici su, pomoću teleskopa Džejms Veb, otkrili drevnu i daleku galaksiju koja pruža dokaze da se prelazni period iz ''mračnog doba'' svemira, nedugo nakon Velikog praska, dogodio ranije nego što se prethodno mislilo.

Naučnici su uz pomoć Veb teleskopa, koji kroz ogromne kosmičke udaljenosti gleda unazad u prošlost, posmatrali galaksiju, nazvanu JADES-GS-z13-1, kako je izgledala oko 330 miliona godina nakon događaja Velikog praska, posle kojeg je nastao svemir pre otprilike 13,8 milijardi godina.

U poređenju, Zemlja je stara oko 4,5 milijardi godina, prenosi Rojters.

"U JADES-GS-z13-1, Veb je potvrdio jednu od najudaljenijih galaksija poznatih do sada", rekao je astrofizičar Joris Vitstok iz Centra za kosmičku zoru Univerziteta u Kopenhagenu.

Smatra se da je univerzum doživeo brzo i eksponencijalno širenje u deliću sekunde nakon Velikog praska, a nakon što se dovoljno ohladio, nastao je period nazvan kosmičko mračno doba, tokom kojeg je mladi univerzum bio obavijen gustom maglom od vodoničnog gasa u električno neutralnom stanju.

Usledila je takozvana epoha rejonizacije kada je svemir prvi put počeo da sija, a naučnici su sada dokazalida je JADES-GS-z13-1, jedna od najranijih poznatih galaksija, izvršila prelazak u ovu epohu.

"Za razliku od bilo koje druge slično udaljene galaksije, ona pokazuje vrlo jasan, izdajnički potpis koji sugeriše da galaksija sadrži izuzetno moćan izvor energetskog ultraljubičastog zračenja i da je neočekivano rano započela rejonizaciju", rekao je Vitstok.

Vreme kada su se u svemiru formirale prve zvezde, crne rupe i galaksije naziva se kosmička zora, a u vreme formiranja kosmičkih tela, ultraljubičasto zračenje koje su emitovali hemijski je izmenilo neutralni gas vodonika u procesu koji se naziva rejonizacija i omogućio da ultraljubičasta svetlost pobegne, "uključujući svetla" u kosmosu.

''Svemir je, nakon Velikog praska, bio supa od vodonika, helijuma i tamne materije, koja se polako hladila. Na kraju je univerzum bio u stanju u kojem je bio potpuno neproziran za energično ultraljubičasto zračenje. Vodonik je lebdeo okolo u neutralnom stanju, što znači da je svaki mali atom vodonika imao vezan elektron za njega“, rekao je Kevin Hejlajn sa Univerziteta u Arizoni.

Istraživači su rekli da svetlost koju je Veb otkrio u ovoj galaksiji možda potiče od snažnog formiranja zvezda u jezgru galaksije, prisustva rastuće supermasivne crne rupe u galaktičkom jezgru koja nasilno troši okolni materijal ili neke kombinacije ta dva faktora.

Ova galaksija je široka oko 230 svetlosnih godina, nekoliko stotina puta manja od Mlečnog puta.

Izvor: b92.net

Društvene mreže su preplavljene muškarcima i ženama koji pred spavanje lepe usta trakom, tvrdeći da im to donosi brojne zdravstvene koristi – od boljeg sna do poboljšanog disanja i oralnog zdravlja.

Lepljenje usta trakom pred spavanje postalo je trend. Ali koliko je ova praksa zaista efikasna i da li je bezbedna za svakoga?

Novinar portala Healthline odlučio je da sprovede petodnevni eksperiment kako bi testirao ovaj sve popularniji trend. Njegova iskustva smo preveli i prilagodili za vas.

Šta je lepljenje usta trakom i zašto ljudi to rade?

Lepljenje usta trakom je tehnika koja se koristi kako bi se podstaklo disanje na nos tokom sna. Zbog brojnih potencijalnih benefita, mnogi su odlučili da je isprobaju. Međutim, nije pogodna za svakoga – uključujući i autora ovog eksperimenta.

Iako je za ovaj trend znao godinama, tek nakon posete zubaru odlučio je da ga testira. Njegova stomatološka higijeničarka primetila je znake hroničnog disanja na usta: eroziju zuba i bruksizam (škrgutanje zubima). Ova informacija ga je naterala da se zapita koliko disanje na usta zapravo utiče na zdravlje.

Nakon brze pretrage „Da li je neko umro od lepljenja usta trakom?“ (koliko znamo – nije), odlučio je da naruči traku i krene u eksperiment.

Kako je proteklo 5 noći sa zalepljenim ustima?

Za eksperiment je odabrao Nexcare traku, jednu od najpopularnijih opcija na tržištu. Prve noći, zalepio ju je horizontalno preko usta, ali se odmah suočio s problemom – traka je bila toliko čvrsta da mu je bilo teško da otvori usta ako bi mu ponestalo vazduha. Sledeće večeri, odlučio je da koristi manji komad trake i zalepi je vertikalno.

Iako je uspevao da zaspi sa zalepljenim ustima svih pet noći, svako jutro se budio bez trake – pronašao bi je negde u krevetu, na telu, pa čak i obmotanu oko palca (!).

Problem? Ne diše dobro na nos.

Lekar mu je ranije dijagnostikovao delimičnu devijaciju septuma i uvećane nosne školjke, što mu značajno otežava disanje kroz nos. Takođe, pati od sezonskih alergija, zbog kojih mu nos često bude zapušen.

Zaključak? Ova tehnika ne funkcioniše kod svih – a kod osoba sa otežanim disanjem na nos može biti čak i opasna.

Testiranje tokom dana – bolji rezultati?

Kako bi se navikao na traku, tokom dana ju je nosio nekoliko sati dok je radio za računarom. Ova praksa se pokazala kao korisna – primetio je da diše dublje i da mu to donosi osećaj smirenosti.

Međutim, nije mogao sa sigurnošću da kaže da li mu je ovo dugoročno poboljšalo disanje.

Šta nauka kaže o lepljenju usta trakom?

Iako postoje potencijalne prednosti disanja na nos, naučna istraživanja o lepljenju usta trakom su veoma ograničena. Evo šta znamo:

 Prednosti disanja na nos:

- Filtrira alergene, prašinu i bakterije
- Vlaži i zagreva vazduh pre nego što dospe do pluća
- Podiže nivo azot-monoksida, poboljšavajući cirkulaciju
- Može smanjiti hrkanje i poboljšati san
- Sprečava suvoću usta i potencijalno poboljšava oralno zdravlje

 Rizici lepljenja usta trakom:

- Može izazvati poteškoće sa disanjem kod osoba sa zapušenim nosom ili respiratornim problemima
- Može povećati anksioznost i izazvati osećaj panike
- Može iritirati kožu i izazvati alergijske reakcije
- Može pogoršati kvalitet sna kod osoba koje nisu navikle na disanje na nos

Ko ne bi trebalo da lepi usta trakom?

Ako imate bilo koji od sledećih problema, ova tehnika nije preporučljiva:

- Hronično zapušen nos zbog alergija ili prehlade
- Problemi sa disajnim putevima (npr. devijacija septuma)
- Astma ili druga respiratorna stanja
- Apneja u snu (ili sumnja na istu)
- Osetljiva koža ili sklonost iritacijama
- Klaustrofobija ili anksioznost

Da li vredi pokušati?

Nakon pet dana testiranja, autor ovog eksperimenta zaključio je da mu je lepljenje usta trakom tokom dana pomoglo da bolje diše, ali mu tokom noći nije donelo nikakve koristi.

Ako ste znatiželjni da isprobate ovu metodu, preporučuje se konsultacija sa lekarom, naročito ako imate bilo kakve probleme sa disanjem ili spavanjem.

Društvene mreže su pune trendova – ali nisu svi bezbedni i korisni za svakoga.

Izvor: danas.rs

Imajući u vidu da je Gaza u ruševinama, da je rat u Ukrajini na kritičnoj tački te da se milioni Afrikanaca suočavaju sa glađu, globalna pažnja je opravdano skrenula sa patnje afganistanskih devojčica kojima je uskraćeno pravo na obrazovanje.

Ipak, usred prevladavajuće tame u najproblematičnijim regionima sveta, talibanska zabrana da se obrazuju devojčice na srednjem nivou mogla bi se suočiti sa svojim najvećim unutrašnjim izazovom do sada.

Nigde borba za prava devojčica i žena nije hitnija nego u Avganistanu, gde je povratak Talibana na vlast 2021. godine doveo do ozbiljnih kršenja ljudskih prava, uključujući isključenje devojčica iz srednjeg obrazovanja.

Nakon što je još jedna školska godina u Avganistanu počela bez devojčica iznad šestog razreda, raskol unutar režima nudi nadu da bi zabrana mogla biti ukinuta u bliskoj budućnosti.

Uprkos naporima Talibana da projektuju jedinstvo, napetosti među njihovim liderima pojavile su se prošlog meseca, kada je zamenik ministra spoljnih poslova Mohamad Abas Stanikzai bio primoran da pobegne u Dubai.

Navodno mu je pretilo hapšenje zbog kritike zabrane obrazovanja devojčica i ponašanja Mule Haibatulaha Akhundzade, vrhovnog lidera režima.

S obzirom na to da se pominje da i ministar unutrašnjih poslova i ministar odbrane podržavaju ublažavanje zabrane obrazovanja, Akhundzada je poslao vojnike na aerodrom u Kabulu kako bi sprečio ostale članove kabineta da traže azil u inostranstvu.

U osnovi krize u vođstvu Talibana leži niz neuspelih pokušaja da se poništi antiženska politika Avganistana.

Čim su preuzeli vlast pre tri i po godine, Akhundzada i njegova frakcija sa konzevrativnijim pozicija u Kandaharu odbacili su obećanja Talibana da će devojčicama biti dopušteno da pohađaju srednju školu i da će ženama biti omogućeno da rade „u okviru islama“.

Čak na početku školske 2022. godine, talibani su i dalje uveravali javnost da će devojčicama biti dozvoljeno da nastave školovanje, da bi, u roku od nekoliko sati, preokrenule kurs, navodeći potrebu za „odgovarajućim islamskim okruženjem“.

Niz sve represivnijih edikata usledio je ubrzo nakon toga, a sve su se više ciljali na avganistanske devojčice i žene.

Ženama su zabranjeni gotovo svi oblici zaposlenja, isključene su iz gotovo svih javnih prostora i zabranjeno im je da putuju bilo gde bez muškog pratioca.

Drakonski kodeks o oblačenju zahtevao je da žene nose burke koje ih pokrivaju od glave do pete.

Do 2024. godine, ove restrikcije postale su još ekstremnije. Ženama, kojima je već bilo zabranjeno da govore u javnosti, sada im je zabranjene da glasno mole ili recituju Kuran, čak i u prisustvu drugih žena.

Neko vreme, neslaganja unutar Talibana ostala su tiha. Zatim, na diplomskoj ceremoniji u provinciji Khost na jugoistoku zemlje prošlog meseca, Stanikzai je otvoreno osudio politiku režima.

„Ove restrikcije koje su nametnute ženama su lična želja nekih talibanskih staraca i nisu islamske“, izjavio je.

Režim, dodao je, čini „nepravdu prema 20 miliona ljudi. Nema opravdanja za ovo – ni sada ni u budućnosti“.

Pominjući verska opravdanja za obrazovanje devojčica, Stanikzai je podsetio publiku: „Za vreme proroka Muhameda, vrata znanja bila su otvorena i za muškarce i za žene. Postojale su izuzetne žene čiji bi doprinosi, ako bih ih detaljno izložio, oduzeli mnogo vremena“.

Stanikzai je svoje komentare izneo nakon slične kritike ministra unutrašnjih poslova Sirajudina Hakanija, koji je, u jednom od prvih javnih raskola među talibanima, takođe osudio zabranu obrazovanja devojčica i odbijanje režima da komunicira sa međunarodnom zajednicom o pravima žena.

Ministar za izbeglice Khalil Rahman Hakani takođe je bio ubeđen da devojčice i žene treba da pohađaju srednje škole i univerzitete u vreme kada je ubijen u samoubilačkom napadu u Kabulu u decembru.

U ovom kontekstu, Avganistan se suočava sa dubokim ekonomskim i humanitarnim krizama koje su gurnule više od 25 miliona ljudi – više od polovine stanovništva – u siromaštvo.

Isključenje žena i devojčica sa tržišta rada pogoršalo je ove ekonomske izazove, podstičući rastući otpor protivekstremističkih politika Akhundzadine.

Izgleda da je raskol među talibanima došao u pravom trenutku.

Zvaničnici UN-a za ljudska prava razmatraju mogućnost da klasifikuju rodni aparthejd, definisan kao „nečovečja dela koja su počinjena u kontekstu institucionalizovanog režima sistematske diskriminacije, potčinjavanja i dominacije jedne grupe nad drugom ili drugima, na osnovu roda, i počinjena sa namerom održavanja tog režima“, kao zločin protiv čovečnosti.

Ovakav potez predstavljao bi prekretnicu u borbi protiv sistematskog potčinjavanja žena u Avganistanu i šire.

U međuvremenu, avganistanske devojčice – mnoge od njih već su bile u školi kada su Talibani ponovo preuzeli vlast – nastavljaju da se bore za svoje obrazovanje, prkoseći ograničenjima režima kako bi ostvarile svoje snove da postanu lekarke, medicinske sestre, učiteljice, inženjerke i preduzetnice.

Uz veliki rizik po sebe i svoje porodice, neke pohađaju tajne škole, pridružuju se lokalnim inicijativama za nastavu kod kuće ili traže mogućnosti za učenje na daljinu.

Neke su čak uspele da napuste zemlju kako bi studirale u inostranstvu.

Ali iako je hrabrost avganistanskih devojčica neosporna, njihovi napori neće biti dovoljni da se zatvori jaz između broja devojčica koje imaju pravo na obrazovanje prema međunarodnom pravu i onih koje ga zapravo ostvaruju. Imajući u vidu trenutni raskol među talibanima međunarodna zajednica – posebno muslimanske zemlje – moraju iskoristiti unutrašnje podele kako bi izvršila pritisak na režim da poništi zabranu obrazovanja devojčica.

Nigde u Kuranu ili islamskim učenjima ne postoji opravdanje za uskraćivanje prava devojčicama da pohađaju školu.

Sada postoji stvarna šansa da čak i Talibani konačno poslušaju ovu lekciju.

Izvor: danas.rs

Letnja turistička sezona se približava, a nedostatak radne snage postaje sve izraženiji problem duž jadranske obale.

Ugostitelji i hotelijeri širom obale suočavaju se sa izazovom pronalaska pouzdanih i kvalifikovanih radnika, što dodatno otežava pripreme za sezonu koja samo što nije počela. Stranih radnika ne manjka, ali i dalje su otvoreni brojni oglasi za radna mesta u kuhinjama koje pripremaju tradicionalna jela domaće kuhinje. Plata za iskusne kuvare u Hrvatskoj neretko prelazi i 2.000 evra, navodi se u izveštaju hrvatskog „Dnevnika„.

„Osim što ih moramo adekvatno nagraditi, neophodno je da gradimo i dobar odnos i kvalitetnu komunikaciju. Najveći problem je to što sezona traje svega četiri do pet meseci, pa je u tom vremenskom okviru teško pronaći pouzdane i stručne ljude“, ističe Stjepan Slišković, predsednik Udruženja obrtnika Makarske rivijere.

Vlasnici hotela na hrvatskoj obali spremni su da se ozbiljno bore za svakog radnika – nude bolje plate, ali i kvalitetnije uslove rada, jer znaju da bez pouzdane radne snage nema ni uspešne sezone.

Pored kuhinjskog osoblja, sve teže je pronaći i osobe koje će čistiti apartmane i sobe. Potražnja je tolika da se povremeno čišćenje apartmana naplaćuje i do 25 evra po satu.

Za uspešnu sezonu Hrvatskoj je, pored stalno zaposlenih, potrebno još oko 75.000 sezonskih radnika. Ove godine, više nego ikada ranije, oni će moći da biraju i posao i uslove pod kojima će raditi.

Izvor: nova.rs