Poslednji put loto sedmica izvučena je 1. avgusta prošle godine, u vrednosti od 298.000 evra, a dobitni listić uplaćen je u Beogradu, na opštini Čukarica. Premija u narednom loto kolu za loto sedmicu iznosi 4.450.000 evra, a igra se ovog petka, 6. marta, u organizaciji Državne lutrije Srbije (DLS).
Izvlačenja u igri „Loto“ odvijaju se dva puta nedeljno: utorkom i petkom, uz direktan TV prenos na TV Prva.
Činjenica da od avgusta prošle godine nije izvučena „sedmica na Lotu“ zagolicala je interesovanje javnosti ovih dana. Ipak, dug vremenski period od izvlačenja prethodne sedmice nije razlog za kovanje teorija zavere oko ove igre na sreću.
Da je u pitanju „čista matematika“, uverio nas je Dragan Vukmirović, profesor Fakulteta organizacionih nauka FON.
Profesor, koji se decenijama bavi statistikom, pomogao nam je da razumemo fenomen igre na sreću, da ga osvetlimo iz ugla verovatnoće, te građanima stručno pojasnio koje su im „šanse“ da ubodu lutriju.
– Verovatnoća dobitka „sedmice“ u sistemu 7/39 je fiksna i iznosi tačno 1 prema 15.380.937. To što dobitak nije izvučen mesecima nije statistička anomalija, već direktna posledica broja uplaćenih kombinacija – kaže profesor Vukmirović za Danas.
Prema njegovim rečima, u statistici se to posmatra kroz binomnu raspodelu. Ako je broj uplaćenih listića mali u odnosu na ukupan broj mogućih kombinacija (preko 15 miliona), sasvim je prirodno da prođu nedelje, pa i meseci bez pogotka, pojašnjava profesor.
– „Loto“ nema „pamćenje“ – svako izvlačenje je nezavisan događaj. Verovatnoća da se sedmica ne izvuče u jednom kolu izuzetno je visoka (99,9999935%), a kada se ti nezavisni događaji nanižu, dobijamo periode bez glavnog dobitka koji su matematički potpuno očekivani – objašnjava Vukmirović.
Profesora smo upitali i da li je moguće unapred izračunati ili predvideti dobitnu kombinaciju, a on kratko odgovara – ne.
– Loto je igra na sreću zasnovana na principu slučajnosti. Svaka od 15.380.937 kombinacija ima apsolutno identičnu šansu da bude izvučena u svakom kolu. Ne postoje „vrući“ ili „hladni“ brojevi koji povećavaju šansu za dobitak. Jedina strategija koju statistika priznaje nije kako da pobedite, već kako da, ako dobijete, ne delite dobitak – ukazuje Vukmirović.
Naime, profesor objašnjava da ljudi često biraju datume rođenja (brojevi do 31), pa statistički gledano, biranjem brojeva preko 31 ne povećavate šansu za izvlačenje, ali smanjujete šansu da nagradu delite sa velikim brojem ljudi.
Njega smo pitali i da li se statistički može proceniti kada bi u budućnosti sedmica mogla biti izvučena, na šta je odgovorio: „Možemo izračunati očekivanu učestalost na osnovu prosečnog broja uplata, ali ne i tačan datum“.
– Što je veći fond dobitka, takozvani „jackpot“, veći je i broj uplata, što automatski povećava verovatnoću da će bar jedan listić „pokriti“ izvučenu kombinaciju. Ipak, to je i dalje igra velikih brojeva, gde zakon verovatnoće vlada na dugi rok, dok je na kratak rok sve prepušteno čistom slučaju – objašnjava Vukmirović.
A s obzirom na to da je stručnjak u oblasti statistike, zanimalo nas je da li i profesor igra „Loto“.
– Kao profesor statistike, svestan sam da je loto zapravo „porez na nadu“ ili, kako se u šali kaže, „porez na nepoznavanje matematike“. Ipak, ponekad uplatim kombinaciju, ne zato što očekujem dobitak na osnovu kalkulacija, već zbog onog ljudskog faktora – zabave i simbolične šanse koju taj listić pruža. Statistički gledano, šansa je skoro nula, ali psihološki ona je uvek veća od nule ako imate listić u džepu – kaže profesor Vukmirović.
Naša misija je sreća
Dragana Milićević iz Državne lutrije Srbije (DLS) podseća da interesovanje igrača raste sa porastom premije, a igra Loto iz kola u kolo ima uplaćeno više od pola miliona kombinacija.
– Pored tradicionalne Loto igre, od decembra 2024. imamo i igru Loto 5. Izvlačenja su takođe dva puta nedeljno – ponedeljkom i četvrtkom (TV Prva) – i u njoj je za dobitnu kombinaciju potrebno pogoditi manji broj brojeva – kaže Milićević.
Upitana koji je najduži period u istoriji ove igre na sreću koji je protekao bez izvlačenja sedmice, ona podseća da je to bilo tokom 2018. godine, tačnije u periodu od 9. januara 2018. do 15. januara 2019.
Tog 15. januara 2019, kaže Milićević, izvučena je sedmica najveće vrednosti u istoriji DLS, u iznosu od 6.054.148 evra, a dobitni listić je uplaćen u Subotici.
– Smatramo da je važno znati da se od svake odigrane igre DLS deo novca uplaćuje u budžet Republike Srbije, kojim se finansiraju: Crveni krst, organizacije osoba sa invaliditetom, ustanove socijalne zaštite i druga udruženja čiji je cilj unapređenje socioekonomskog i društvenog položaja lica u stanju socijalne potrebe, sport i omladina, jedinice lokalne samouprave, a deo sredstava odlazi i na lečenje osoba sa retkim bolestima. Zato sa ponosom kažemo da je naša misija sreća! – ukazuje Dragana Milićević.
Od kneza Miloša Obrenovića do danas
Podsetimo, lutrija na našim prostorima datira iz perioda vladavine kneza Miloša Obrenovića, početkom 19. veka. Milićević kaže da je knez Miloš Obrenović dozvolio organizovanje igara na sreću kako bi potpomogao privredu u zemlji.
– Godine 1833. knez je dao pismenu dozvolu izvesnom doktoru Mesareviću da „može svoju kuću i majur u Beogradu, u Paliluli, dati na lutriju“. Miloš je izdao dopis Visokoslavnom sudu Narodno-srbskom za ustanovljenje prve srpske lutrije – navodi Milićević podatke iz istorije.
Prema njenim rečima, izvlačenje dobitaka bilo je svake druge nedelje, izveštaji o dobicima objavljivani su u „Srpskim novinama“, a političari su morali da traže dozvolu od Državnog saveta „kako bi lutriju igrali“. Kako ističe, nagrade su bile robne i za ono vreme vredne. Tako su u februaru 1834. godine dobici na lutriji bili konj i kola, srebrna sablja i zlatni sat. Četiri godine kasnije, nažalost, prva srpska lutrija, koja je za cilj imala da prodajom srećki potpomogne privredu u zemlji, ugašena je.
– Istorija lutrijskih igara u našoj zemlji nastavlja se krajem 19. veka. Prihode Klasne lutrije kontrolisalo je Ministarstvo narodne privrede, deo je pretvaran u akcije državnih preduzeća, dok je ostatak izdvajan u humanitarne svrhe – kaže ona.
Milićević navodi da je posle samo sedam godina poslovanja, 1896. godine, njeno bogatstvo procenjeno na 3,45 milijardi dinara, odnosno trećinu državnog duga u zlatu.
– Tokom Prvog svetskog rata lutrija u našoj zemlji nije radila, a obnovljena je 1919. pod nazivom „Državna klasna lutrija“. Drugi svetski rat uništio je sav kapital koji je Državna klasna lutrija stvarala više od pola veka. Ipak, i tako osiromašena, institucija lutrije uspela je da preživi – navodi Milićević.
Prema njenim rečima, u Titovoj Jugoslaviji lutrijske igre nastavile su da se organizuju u okviru države. Od početka sedamdesetih godina prošlog veka prestala je da postoji Lutrija Jugoslavije i svaka od šest republika i dve pokrajine imala je svoju.
– Državna lutrija Srbije osnovana je 2004. godine u skladu sa Zakonom o igrama na sreću – podseća Milićević.
