Uredba o ograničenju marži ističe 28. februara, a ekonomisti procenjuju da je izvesno da će nakon njenog isteka doći do povećanja cena pojedinih proizvoda.
Podsetimo, Uredba je doneta 1. septembra prošle godine, nakon višemesečnog nezadovoljstva građana visokim cenama u trgovinskim lancima.
Društvene mreže su tada bile preplavljene objavama sa uporednim cenama proizvoda u Srbiji i zemljama regiona, pa čak i zapadne Evrope. Te objave su služile kao dokaz da je hrana u Srbiji među najskupljima u Evropi. Nakon toga usledili su i bojkoti trgovinskih lanaca - piše Danas.
Prošle godine međugodišnja inflacija je bila najviša u julu i iznosila je 4,9 odsto.
Država je potom odlučila da reaguje i smanji nezadovoljstvo građana uvođenjem Uredbe o ograničenju marži.
Narodna banka Srbije (NBS) navodi da je Uredba dala rezultate, jer su cene hrane pojeftinile što je usporilo inflaciju krajem prošle godine. U decembru je iznosila 2,7 odsto, dok je u januaru ove godine dodatno pala na 2,4 odsto.
„Izvršni odbor Narodne banke Srbije imao je u vidu da je usporavanje međugodišnje inflacije na nivo ispod centralne vrednosti cilja od septembra 2025. godine u velikoj meri rezultat ograničenja trgovinskih marži na prehrambene proizvode“, navodi se u februarskom izveštaju o inflaciji NBS.
Međutim, postavlja se pitanje šta će se desiti sa inflacijom nakon isteka Uredbe.
U NBS navode da bi Uredbu trebalo da zameni Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, čije se usvajanje očekuje na proleće. Ovaj Zakon bi, kako navodi NBS, trebalo da obezbedi da se trgovačke marže ne vrate na nivo na kojem su bile pre donošenja Uredbe.
Prema njihovim procenama, novi Zakon bi trebalo da doprinese tome da se inflacija u srednjem roku kreće u okviru ciljanog raspona od 3 ± 1,5 odsto.
Ipak, iz NBS upozoravaju da je od septembra ove godine moguć privremeni rast međugodišnje inflacije.
Razlog za to je takozvani efekat niske baze iz prošle godine, upravo zbog marži koje su trgovini na veliko i malo ograničene na 20 odsto. Zbog toga bi inflacija krajem ove godine mogla da se približi nivou od oko četiri odsto, procenjuju iz NBS.
„Moguće blago korigovanje cena naviše“
Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ocenjuje da je odmah nakon isteka Uredbe moguće blago korigovanje cena naviše, pre svega kod proizvoda gde su marže bile administrativno najviše pritisnute.
Međutim, smatra da je prostor za značajniji rast ograničen slabijom kupovnom moći stanovništva, jakom konkurencijom među trgovinskim lancima i pojačanim nadzorom javnosti.
„Tržište se u međuvremenu prilagodilo novim cenovnim nivoima, tako da ne očekujem nagli talas poskupljenja, već selektivne i postepene korekcije“, kaže Mijušković za Danas.
Na pitanje kako će trgovci i dobavljači pregovarati nakon ukidanja uredbe i da li možemo očekivati da će jači igrači nastaviti da ucenjuju manje, Mijušković je mišljenja da će se odnosi vratiti na klasične tržišne pregovore u kojima je pregovaračka moć presudan faktor.
„Veliki lanci i dominantni dobavljači i dalje će imati jaču poziciju, posebno prema malim proizvođačima, ali je prostor za otvorene zloupotrebe sužen zbog reputacionog rizika i regulatornog nadzora. Bez jasnog zakonskog okvira o nepoštenim trgovačkim praksama, asimetrija moći ostaje realan izazov“, upozorava Mijušković.
Upitan koji su bili pozitivni efekti ove državne uredbe, Mijušković ocenjuje da je uredba kratkoročno amortizovala inflatorni udar na osnovne životne namirnice i stabilizovala očekivanja potrošača.
Dodaje i da je doprinosila smanjenju cenovne neizvesnosti i ublažila socijalni pritisak u periodu izraženih troškovnih šokova.
Istovremeno je, kako kaže naš sagovornik, poslala signal da država raspolaže instrumentima intervencije u vanrednim okolnostima.
Mijušković ukazuje i da je nakon isteka uredbe, a pre donošenja Zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, realno očekivati prelazni period sa pojačanim nadzorom tržišta i mogućim ciljanim merama ako dođe do naglih poremećaja.
„Država će verovatno nastojati da izbegne trajnu administrativnu kontrolu cena, ali će zadržati spremnost za intervenciju dok se sistemski ne uredi oblast nepoštenih trgovačkih odnosa“, smatra Mijušković.
„Sledi usaglašavanje cena, bez naglih poskupljenja“
Ekonomista Dragovan Milićević ne očekuje veće oscilacije cena, ali će, kako kaže, svakako doći do promena i usaglašavanja kod pojedinih grupa proizvoda.
Objašnjava da će se to dogoditi zbog rasta cena inputa, minimalne zarade i električne energije. Dodaje da je kurs za uvozne proizvode stabilan, tako da sa te strane nema dodatnog inflatornog pritiska.
„U svakom slučaju, sve zavisi od tražnje. Ni tu ne vidim inicijalni impuls za njen značajniji rast. Moramo uzeti u obzir i činjenicu da su veliki sistemi favorizovali robu sopstvenih robnih marki, koje su znatno jeftinije, jer se proizvode pod njihovim brendovima i, osim proizvodnih troškova, nemaju dodatne troškove koje imaju originalni proizvođači“, ukazuje Milićević.
Ocenjuje da šestomesečna Uredba sigurno nije „naučila pameti“ trgovce, dodajući da tamo gde procene da postoji prostor za ekstra zaradu, oni tu priliku sasvim sigurno neće propustiti.
Milićević očekuje da će nove mere, odnosno Zakon o trgovačkim praksama, koji reguliše odnose između trgovaca i dobavljača, bolje urediti ovu oblast.
