Insulinska rezistencija se obično razvija postepeno i može dugo da prođe neprimećeno.
Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije organizma postaju manje osetljive na dejstvo insulina, hormona koji proizvodi pankreas. Insulin ima ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi jer omogućava glukozi da iz krvi uđe u ćelije, gde se koristi kao izvor energije.
Kada se razvije insulinska rezistencija, ćelije, najčešće u mišićima, jetri i masnom tkivu, ne reaguju dovoljno na insulin. Zbog toga glukoza ostaje u krvotoku, pa njen nivo raste. Pankreas tada počinje da proizvodi još više insulina kako bi održao šećer u krvi u granicama normale.
Vremenom taj mehanizam može da postane nedovoljan, što povećava rizik od povišenog nivoa šećera u krvi, predijabetesa i dijabetesa tipa 2.
Simptomi često dugo ostaju neprimećeni
Insulinska rezistencija se obično razvija postepeno i može dugo da prođe neprimećeno, prenosi Index.hr.
Mogu se javiti nespecifični simptomi poput umora, osećaja slabosti, pojačane gladi, želje za slatkišima i velikih oscilacija energije tokom dana.
Kod nekih ljudi prisutni su i simptomi povezani sa povišenim nivoom šećera u krvi, poput pojačane žeđi i učestalog mokrenja.
Promene životnih navika mogu pomoći
Na razvoj insulinske rezistencije utiče više faktora, a ovo stanje često je povezano sa sedentarnim načinom života, viškom telesne težine i nepravilnom ishranom, naročito onom bogatom rafinisanim ugljenim hidratima i dodatim šećerima.
Dobra vest je da se osetljivost na insulin može poboljšati promenama životnih navika, poput redovne fizičke aktivnosti i uravnotežene ishrane.
