Stres se dugo posmatrao kao isključivo psihološki problem, ali sve više istraživanja pokazuje da njegov uticaj na telo ide mnogo dalje od lošeg raspoloženja. Hronični stres direktno opterećuje imuni sistem, remeti varenje, podiže krvni pritisak i može doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti.
Kada je organizam dugo izložen pritisku, hormon kortizol ostaje povišen duže nego što bi trebalo. To stanje, koje je nekada bilo zamišljeno kao kratkotrajna reakcija na opasnost, kod savremenog čoveka postaje gotovo trajno stanje. Posledice se ne vide odmah, ali se akumuliraju kroz mesece i godine, pojavljujući se kroz nesanicu, probavne smetnje, padove energije i oslabljen imunitet.
Lekari ističu da je prevencija ključna, a ona ne podrazumeva drastične promene, već male, dosledne korake. Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i pravilna ishrana bogata vitaminima i mineralima predstavljaju osnovu koja telu pomaže da se nosi sa svakodnevnim pritiskom. Jednako važna je i svest o sopstvenim granicama, odnosno sposobnost da se prepozna trenutak kada je telu potreban predah.
Stručnjaci za mentalno zdravlje dodatno naglašavaju da tehnike disanja, kratke pauze tokom radnog dana i vreme provedeno bez ekrana mogu značajno smanjiti nivo stresa, čak i kada okolnosti ostaju iste. Cilj nije eliminisati stres u potpunosti, jer je on prirodan deo života, već naučiti kako da se on reguliše pre nego što počne da šteti zdravlju.
Briga o sebi, kažu stručnjaci, ne počinje velikim potezima, već malim odlukama koje se ponavljaju iz dana u dan.
