Kod tinejdžera su simptomi depresije drugačiji nego kod odraslih, pa ih roditelji teško prepoznaju.
Da li su zalupljena vrata dečje sobe samo deo odrastanja – ili znak nečeg ozbiljnijeg?
Neraspoloženje se često smatra sastavnim delom tinejdžerskog perioda, ali kod nekih adolescenata uporna razdražljivost, povlačenje u sebe ili promene u ponašanju mogu ukazivati na dublji problem.
Roditeljima je često teško da prepoznaju depresiju kod tinejdžera jer simptomi kod njih često izgledaju drugačije nego kod odraslih.
Najvažnije je da znate da niste sami i da ni vaše dete nije samo. Depresija kod tinejdžera je česta i može uspešno da se leči, a uz odgovarajuću podršku mnoge porodice uspešno prolaze kroz taj izazov.
Evo zašto tinejdžeri mogu postati toliko promenljivog raspoloženja, kako roditelji mogu da razlikuju uobičajene tinejdžerske probleme od znakova depresije i koje korake mogu da preduzmu kako bi pomogli.
Zašto tinejdžeri odjednom postanu toliko promenljivog raspoloženja?
Postoji nekoliko razloga zbog kojih vaše nekada vedro dete može odjednom delovati kao da prolazi kroz emocionalni rolerkoster.
Pre svega, mozak tinejdžera još se razvija. Tokom adolescencije delovi mozga odgovorni za emocije razvijaju se brže od prefrontalnog korteksa, koji je zadužen za kontrolu impulsa, donošenje odluka i samoregulaciju.
Rezultat? Snažnije emocije i manje sposobnosti da se njima upravlja.
Promene nivoa hormona dodatno doprinose promenama raspoloženja, poremećajima sna i fizičkim promenama zbog kojih se tinejdžeri mogu osećati loše.
Društveni pritisci takođe postaju izraženiji tokom adolescencije. Dok pokušavaju da otkriju ko su, tinejdžeri često teže većoj nezavisnosti od roditelja i sve više traže potvrdu i podršku od vršnjaka. Istovremeno, pritisak vršnjaka, poređenje sa drugima i želja da se uklope mogu učiniti da svakodnevni izazovi deluju mnogo ozbiljnije.
Sve zajedno, ove biološke i društvene promene čine tinejdžerske godine emocionalno burnim periodom, čak i za potpuno zdrave mlade ljude.
Znaci da nije reč samo o uobičajenim tinejdžerskim problemima
Nije svaki neraspoloženi tinejdžer depresivan, ali postoje važni znaci upozorenja koji roditeljima mogu pomoći da razlikuju uobičajeno tinejdžersko ponašanje od ozbiljnijeg problema.
Uopšteno govoreći, promene raspoloženja obično kratko traju i povezane su sa određenim događajem, poput svađe sa prijateljem, loše ocene ili rasprave kod kuće. Mogu se ispoljiti kroz prevrtanje očima, lupanje vratima ili odbijanje da se pridruže porodici za večerom, prenosi New York Post.
Iako takvo ponašanje može biti frustrirajuće, ono obično ne ometa tinejdžera da ide u školu, druži se ili učestvuje u aktivnostima koje voli.
Depresija je, s druge strane, dugotrajnija i može uticati na sposobnost tinejdžera da normalno funkcioniše u svakodnevnom životu.
Kod mladih ona često izgleda drugačije nego kod odraslih. Umesto da deluje tužno, tinejdžer može biti neuobičajeno razdražljiv, povučen ili lako preplavljen emocijama. Mogu se javiti i novi, neobjašnjivi fizički simptomi.
Na primer, jedan tinejdžer može biti mnogo razdražljiviji nego ranije, a takvo stanje može trajati nedeljama ili mesecima. Drugi može početi da se žali na česte glavobolje ili bolove u stomaku bez jasnog uzroka.
Neki će se potpuno povući u sebe. Tinejdžer koji je ranije bio društven i otvoren može početi da provodi sve više vremena sam, udaljavajući se od prijatelja, porodice i hobija u kojima je nekada uživao.
Kako roditelji mogu pomoći tinejdžeru koji možda ima depresiju?
Prvi korak je započinjanje razgovora.
Mnogi roditelji instinktivno pokušavaju da uteše dete ili primene stroži pristup, govoreći mu da se „trgne“ ili da „nema razloga da bude tužno“. Međutim, mnogo je veća verovatnoća da će tinejdžer progovoriti ako mu pristupite bez osuđivanja.
Umesto toga, pokažite radoznalost. Možete reći nešto poput: „Primetio sam da u poslednje vreme manje vremena provodiš sa prijateljima. Voleo bih da razumem šta se dešava.“ Cilj je da razumete, a ne da ispravljate.
I zapamtite: čak i kada se ponašaju kao da ne žele da razgovaraju, mnogi tinejdžeri i dalje žude za bliskošću i podrškom odraslih. Stvaranje prostora u kojem će se osećati bezbedno da se otvore može napraviti veliku razliku.
Dalja podrška može imati različite oblike. Neki tinejdžeri imaju blaže epizode depresije koje se vremenom povuku, dok je drugima potrebna stručnija pomoć. U svakom slučaju, nema ničeg lošeg u traženju pomoći.
Mnogim adolescentima koristi psihoterapija, koja im pruža prostor da obrade emocije i razviju veštine suočavanja sa problemima, uključujući prepoznavanje i menjanje negativnih obrazaca razmišljanja, kao i efikasnije nošenje sa stresnim situacijama.
Ako su simptomi ozbiljniji ili je tinejdžer previše opterećen da bi mogao da učestvuje u terapiji, lekar može preporučiti i lečenje lekovima.
Ako ste zabrinuti da vaš tinejdžer razmišlja o samoubistvu, to shvatite ozbiljno.
Znaci upozorenja mogu uključivati izjave poput: „Život nije vredan življenja“ ili „Ne želim da se probudim“. Nemojte se plašiti da direktno pitate da li razmišlja o samoubistvu – takvo pitanje ne povećava rizik niti mu „usađuje ideju“ u glavu.
Ako postoji bilo kakva neposredna zabrinutost za njegovu bezbednost, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć ili idite u najbližu službu hitne pomoći.
