Somborske vesti

Više od tri veka čuveni ćilimi sa zapada Bačke plene lepotom: Staparska ruža za Unesko

Upućen je predlog da se uvrsti na listu kulturne baštine sveta

UZ pirotski i sjenički, najpoznatiji autohtoni srpski ćilim tka se u selu Stapar kod Sombora. Tu u Bačkoj, na severu Vojvodine, nastao je u 18. veku u kućama vrednih, spretnih domaćica. Vanvremenske lepote i jedinstvenih motiva, oduvek je plenio svojom lepotom. S vremenom, postao je tražen kao važan ukras svakog imućnijeg domaćinstva i nezaobilazan deo devojačke spreme.

Krajem prošle godine, upućena je inicijativa Etnografskom muzeju u Beogradu da se tri ćilima iz Srbije: staparski, pirotski i sjeničko-pešterski, zaštite na Uneskovoj listi kulturne baštine sveta. Predlog je potekao od Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, NALED-a, kao i od ambasadora Nemačke i Kanade u našoj zemlji. Sva tri ćilima su upisana u Nacionalni registar kulturne baštine Srbije, što je preduslov da bi bili na Uneskovoj listi.

"Zlatno doba" staparskog ćilimarstva bile su poslednje decenije 19. i prva polovina 20. veka. Već oko 1900. godine Stapar je bio najmoćniji i najpoznatiji centar ćilimarstva u Bačkoj. Tehnika tkanja i motivi menjali su se kako je odmicalo vreme, ali je staparski ćilim sve do danas ostao prepoznatljiv i jedinstven.

Na specifičnom horizontalnom razboju, tkan je obično u paru. Radi se "tehnikom klečanja", poznatom na balkanskim prostorima u predslovenskim vremenima i pre turskog perioda.

Zbog ograničene širine, izrađivali su ga u dva dela tako što su dve polovine spajane po sredini. Gotov ćilim obično je bio veličine dva puta dva metra.

Ćilimi iz Stapara prepoznatljivi su po preovlađujućim cvetnim motivima: ružama, buketima, vencima cveća... Osnove su tkane u beloj ili bež boji, ređe zelenoj... Njima su uglavnom prekrivani kreveti, a označavali su status i bogatstvo kuće. U početku su motivi bili geometrijski, a kasnije, pod uticajem sredine i "razmene" podataka, šare su prerasle u vence, cveće i ruže.

- Osposobljavanje devojaka za rad na izradi tepiha počinjalo je u ranom detinjstvu - veli Katarina Dmitruk, predsednica Udruženja "Zlatne ruke - Somborke". - Priprema ćilima za devojke koje treba da se udaju je dug koji se zadužuje u porodici po ženskoj liniji u jednoj generaciji, a vraća se u sledećoj.

Za izradu staparskog ćilima obično su se koristili kudelja i vuna. Doba najvećeg uspona ćilimarstva u Vojvodini je doba kada je obnovljeno gajenje konoplje, na prostoru oko Apatina, Odžaka i u pojasu oko reke Mostonge, sa oko 2.000 tona najkvalitetnije konoplje, veoma tražene i cenjene na evropskom tržištu. Stapar je u periodu između dva svetska rata imao pet privatnih kudeljara čiji su vlasnici bili Vlajko Ivkov Bakrak, Miša Nikačev, Jovan Trnjakov, Vitomir Volić...

Od 1900. do 1910. godine Stapar Evropi daje vrhunski ćilimarski proizvod u "tehnici klečanjem". Pod uticajem evropske umetnosti, u Stapar stiže raskošni neobarok. Tada se stvara moderan tip ćilima, a iz staparskog kraja se ova vrsta zanata širi po celoj Srbiji. Ćilimi sa motivima buketa i venaca, tkani po obrascima bečkog bidermajera, krajem 19. veka stižu i do pirotskih ćilimara...

KULTURNO BLAGO

GRADONAČELNICA Sombora Dušanka Golubović kaže da je ideja i želja lokalne zajednice da se napravi iskorak i da se na staparski ćilim ugledaju i druga udruženja i zajednice. To bi, objašnjava, pomoglo da se revitalizuje kulturno blago Bačke.

RAZLIKE U TEHNICI

OBJAŠNjAVAJUĆI razliku između staparskog i pirotskog ćilima, Mira Kovačev, predsednica Udruženja "Staparska ruža", kaže da se prelepi ćilim u Bačkoj tka na horizontalnom razboju gde se zev otvara nogama, a tkanica se nabija brdom. Kod pirotskog ćilima, razboj je vertikalan, zev se otvara ručno i tkanica se nabija tupicom rukama, bez upotrebe nogu.

Izvor: novosti.rs

Top