Povodom obeležavanja 20 godina od NATO agresije na našu zemlju, grad Sombor u ponedeljak 25. marta u Velikoj sali Skupštine grada Sombora organizuje tribinu pod sloganom „Da se ne zaboravi“ i predstavljanje knjige ratnog dnevnika „Smena“ potpukovnika Đorđa S. Aničića, zamenika komandanta trećeg raketnog diviziona PVO.

Na tribini će govoriti starešine koji su bili članovi borbene posluge koja je u noći 27. marta 1999. godine oborila američki stelt avion F 117 – zastavnik Dragan Matić, operator ručnog praćenja, zastavnik Đorđe Maletić, komandir elektroenergetskog odeljenja, kao i potpukovnik Đorđe Aničić, zamenik komandanta 3. raketnog diviziona, koji je i autor knjige „Smena“.

Oni su članovi i osnivači udruženja „Slobodno nebo Srbije“ koje okuplja pripadnike ratne jedinice Trećeg raketnog diviziona PVO, najuspešnije jedinice čuvene u čitavom svetu jer su oborili F 117 nevidljivi avion stelt tehnologije, nakon njega lovac F 16 CG i po svim pokazateljima B-2 strategijski bombarder – najskuplji avion ikad napravljen.

Tribina će se održati u Velikoj sali Skupštine grada Sombora u ponedeljak 25. marta u 18 sati, ulaz za sve zainteresovane slobodan.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 12 februar 2019 00:00

12. februar - Dogodilo se na današnji dan

- Danas je praznik Sveta tri jerarha. Reč je zapravo o svetiteljima Vasiliju Velikom, Grigoriju Bogoslovu i Jovanu Zlatoustom, iako svaki od njih ima svoj dan praznovanja u mesecu januaru. Ovaj zajednički praznik sva tri svetitelja ustanovljen je u XI veku u vreme cara Alekseja Komnena zbog čudne rasprave u narodu oko toga ko je od trojice svetih najveći: Grigorije zbog dubine uma, Vasilije zbog čistote i hrabrosti ili Zlatousti zbog čudesne rečitosti i jasnoće izlaganja vere. Njihove pristalice čak su se i različito nazivale: vasilijani, grigorijani i jovaniti. Promislom Božjim ovaj spor je rešen u korist Crkve i slavu svetitelja, jer se oni, svaki ponaosob, a potom i sva trojica, javiše u snu episkopu evhaitskom Jovanu rečima da su jedno u Boga i da među njima ne postoji ništa protivrečno. Posavetovali su episkopa da im napiše jednu zajedničku službu i odredi zajednički dan praznika. Tako je spor srećno rešen i određen je 30. januar (sada 12. februar) kao zajednički praznik ovih svetitelja. Proslavljaju ga svi pravoslavni narodi, a u Grčkoj je to najveći nacionalni i školski praznik.

1804. Umro nemački filozof Imanuel Kant, začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa, čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji.

1809. Rođen američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatičan pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo da sačuva Uniju, a 1863. proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. Čile proglasio nezavisnost od Španije.

1832. Pacifička ostrva Galapagos pripojena Ekvadoru.

1851. Edvard Hargrivs pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, pokrenuvši “zlatnu groznicu” u Australiji.

1882. Rođen srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke, imaju i veliku dokumentarnu vrednost.

1899. Nemačka od Španije kupila ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912. Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču abdicirao, Kina postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. Nemački vojnici ubili 42 logoraša u pokušaju bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu, a 105 uspelo da pobegne. Za odmazdu streljano 850 ljudi.

1953. SSSR prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961. Saopšteno da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973. Severni Vijetnam tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. U Moskvi uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu sovjetsko državljanstvo i proteran iz zemlje. Posle dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu u SAD u Rusiju se vratio 1994.

1979. U Rodeziji poginulo 59 osoba u putničkom avionu "Er Rodezija" koji su oborili gerilci.

1986. SAD izručile SFRJ ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993. Bivši predsednik Malija Musa Traore i tri oficira osuđeni na smrt pošto ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva 1991.

1997. Hvang Džang Jop, blizak saradnik predsednika Severne Koreje Kim Džong Ila, u južnokorejskoj ambasadi u Pekingu zatražio politički azil u Južnoj Koreji.

1999. Senat SAD oslobodio predsednika Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" s Monikom Levinski i izbegnut impičment.

1999. Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile se NATO.

2002. Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kom je suđeno pred Međunarodnim sudom. Milošević u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i sukoba na Kosovu. Početak "procesa stoleća" pratilo više od 1.000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala vlasti Srbije izručile Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002. Pakistanske vlasti uhapsile ekstremnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina i glavnog osumnjičenog za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izveštavao za “Wall Street Journal”.

Objavljeno u Na današnji dan

Dan sećanja na žrtve NATO agresije u Somboru je obeležen polaganjem venaca na spomenik zastavniku Radovanu Mediću, prvoj žrtvi NATO agresije i na spomen obeležje žrtvama ratova 1990-1999. godine.

Na spomenik Radovanu Mediću cveće je položila porodica i delegacije: kolega jedinice kasarne u Batajnici kojoj je pripadao zastavnik Medić, pripadnici Prvog centra za obuku VS Sombor, delegacija Grada Sombora, pripadnici Vojnog odseka Sombor, predstavnici gradske organizacije SUBNOR-a i prijatelji porodice Medić.

Delegacija Grada i Prvog centra za obuku VS Sombor i Mile Nikolić – ispred Udruženja ratnih vojnih invalida grada Sombora, cveće su položili i na spomenik žrtvama ratova 1990-1999. godine u Parku heroja.

Odajući počast žrtvama, zamenik gradonačelnice je apelovao za mir u celom svetu.

-Na današnji dan pre 18 godina u Somboru je pala prva bomba NATO agresora i stradala prva žrtva, zastavnik Radovan Medić. Sećajući se svih žrtava i odajući im poštovanje mi ujedno i apelujemo da mir ovde i u celom svetu bude normalno stanje, a ne nešto za šta se neko, negde i sada bori“, kazao je Ratković.

Prilikom polaganja venaca u delegaciji Grada Sombora bili su: zamenik gradonačelnice Sombora Antonio Ratković, Mirko Strigić, član Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja i pomoćnik gradonačelnice za ekonomsku oblast Mirko Bezbradica.
Delegaciju Prvog centra za obuku Sombor činili su: potpukovnik Radovan Miladinović, kapetan dr Dubravko Marić i kapetan Milan Deheljan.

Dan sećanja na žrtve NATO agresora obeležen je i u kasarni Prvog centra za obuku VS Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti

Polaganjem venaca na spomenik Radovana Medića, zastavnika Vojske Srbije i na spomenik žrtvama ratova 1990/99. godine u Parku heroja, delegacije grada Sombora i Prvog centra za obuku Vojske Srbije Sombor, odali su počast žrtvama NATO bombardovanja.

Vence su položili i senima žrtava se poklonili gradonačelnik Sombora Nemanja Delić,  Vasa Relić, zamenik gradonačelnika, te pripadnici Prvog centra za obuku Sombor, komandant Prvog centra potpukovnik Lazar Ostojić, kapetan Dubravko Marić i poručnik Borislav Jegarčev.

-. Naša obaveza je da svake godine obeležavajući ovaj dan kada je počelo bombardovanje naše otadžbine, ukažemo poštovanje svima onima koji su braneći svoju zemlju dali najvrednije šta imaju, a to je njihov život. Naša zemlja je bila bombardovana od strane velikih sila i međunarodno pravo i pravda nisu tada bili u prvom planu i mi smo veoma dobro osetili šta znači biti žrtva nasilja. Mnogi nedužni ljudi, civili, čak i deca su poginuli u bombardovanju i to su nenadoknadivi gubici. Obaveza svih nas je da,  vodeći mudru politiku,  ne dozvolimo da se ovakve stvarevojska ikada više ponove u našoj zemlji. Sombor je pretrpeo velike štete i prve bombe su pale na naš grad  i mi ćemo kao grad i lokalna zajednica učiniti sve da se ovakve stvari u Somboru nikad više ne dogode. Dostojanstveno obeležavajući Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja nećemo dozvoliti da njihove žrtve padnu u zaborav – kazao je gradonačelnik Delić.

Objavljeno u Somborske vesti

Još vesti iz kategorije...

Top