Somborske vesti

Somborce obradovale najave dogradnje i renoviranja bolnice

 

Mada su samo u ovom milenijumu do sada dva puta bila obezbeđivana ogromna sredstva za rekonstrukciju somborske bolnice, iz donacije Evropske unije i kredita Vlade Japana, ceo kompleks ove regionalne zdravstvene ustanove ponovo vapi za osveženjem.

Zato je ovdašnja javnost sa odobravanjem dočekala nedavno obećanje srpskog predsednika da će država u rekonstrukciju Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović” uložiti čak 20 miliona evra.

Problemi sa kojima se suočavaju somborski medicinari zaposleni u ovoj ustanovi su zaista veliki, s obzirom na to da je dobar deo kompleksa star gotovo jedan vek, da je takozvani Hirurški blok izgrađen krajem 80-ih godina prošlog veka i pored sporadičnih, traljavih rekonstrukcija zreo za ozbiljniju obnovu, da su odeljenja Neurologije i Neuropsihijatrije izmeštena u prastare, neuslovne objekte, da je Odeljenje za fizikalnu rehabilitaciju u Banji Bezdan pre ruglo, nego potencijal za zdravstveni turizam….

Nekoliko dana pre predsedničkog obećanja, tačnije prvih dana juna, u prostorijama Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor potpisan je ugovor za izradu kompletne projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju novog objekta u sklopu Opšte bolnice, što predstavlja početak realizacije prve faze, od ukupno tri, koje su predviđene za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata u sklopu kompleksa Opšte bolnice Sombor na Vojvođanskoj 75. Ugovor je potpisan sa grupom ponuđača, odnosno Centrom za energetsku efikasnost i održivi razvoj d.o.o. iz Beograda i firmom „Mašinoprojekt KOPRING“ a.d. iz Beograda a rok isporuke projektno-tehničke dokumentacije je 180 kalendarskih dana od dana potpisivanja ugovora.

Ugovorena cena izrade projektno-tehničke dokumentacije iznosi bezmalo 21,5 miliona dinara sa uračunatim PDV-om, a sredstva za realizaciju ovog projekta obezbeđuje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, uz učešće lokalnih samouprava čiji stanovnici gravitiraju ka ovoj ustanovi zdravstvene zaštite sekundarnog nivoa, odnosno Grada Sombora i opština Oyaci, Kula i Apatin.

U starom zdanju „Kralja Aleksandra i kraljice Marije” danas je porodilište, ali i dečije, očno i odeljenje kliničke laboratorije. To ime bolnica je nosila do početka Drugog svetskog rata. Iz zaostavštine poslednjeg izdanka nekad prebogate plemićke porodice Semza od Kajmunke, Ištvana, sagradi se još jedno krilo u kome se i dan- danas nalazi interno odeljenje somborske bolnice. U periodu soc–revolucije, bolnica izgubi kraljevsko ime, ali i dobi novo, ideološki prihvatljivije, po svestranom eruditi doktoru Radivoju Simonoviću, koji je pored stanovljavanja nekoliko medicinskih grana u Srba i nacionalnog pregalaštva, stigao da bude i začetnik alpinizma u nas.

Godine pretočene u decenije su prolazile, Somborci se rađali i umirali u svojoj bolnici na kraju grada, stigoše i da naprave novi deo, Hiruruški blok. Tada najmodernija oprema, uneta je u blistavo stakleno višespratno zdanje svega dve godine uoči početka raspada zemlje i građanskog rata, pa je pored beogradske VMA upravo somborska bolnica bila i prva ratna bolnica u Srbiji, koja je prihvatila bezbrojne ranjenike svih zaraćenih strana. Humana misija somborske bolnice je ispunjena, ali je plaćen ceh u raubovanju zdanja i opreme, što se oseća i dan- danas, pa je i namera države da uloži ogromna sredstva u njenu rekonstrukciju i punu funkcionalizaciju više nego dobrodošla.

Dar i kraljevsko uzdarje

Mada organizovano somborsko zdravstvo datira u daleku prošlost, izgradnja prvih namenskih bolničkih objekata u današnjem kompleksu je počela pre stotinak godina, kad su žitelji Sombora čuli da njegovo kraljevsko visočanstvo Aleksandar Karađorđević, ujedinitelj Jugoslavije, namerava udostojiti rumunsku princezu Mariju bračnom zajednicom. Dalekovidi i promućurni kakvi Somborci već jesu, odlučili su da kraljevskom paru daju neobičan svadbeni poklon, a na polzu svome gradu.

Na inicijativu somborskog lekara dr Milenka Petrovića, donacijom svih građana sazidana je na rubu grada bolnička zgrada. Radovi koji su započeli 24. maja 1923. godine potrajaše sledeće dve i niknu dvospratna građevina u obliku ćiriličnog slova P, e da bi se tlocrtnom simbolikom odalo poštovanje i starom kralju Petru Oslobodiocu. Kraljevski par, oduševljen poklonom, i sam odreši kesu, pa nakon opremanja tada jedne od najmodernijih bolnica u zemlji vrati zgradu na upotrebu svojim podanicima u ovom gradu, koji se i danas rađaju u ovom objektu.

Izvor: Dnevnik.rs

Još vesti iz kategorije...

Top