Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
nedelja, 29 decembar 2019 00:00

Slatki novogodišnji trčanjac za najmlađe

U subotu, 28. decembra, već tradicionalno, članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor obeležili su kraj seozne – Slatkim novogodišnjim trčanjcem. Ovo je bila još jedna prilika da somaratonci pokažu svoju humanost i učine još jedno dobro delo. Brojni trkači i naši sugrađani koji su podržali ovu akciju i doneli slatkiše koji će se pokloniti deci koja nemaju priliku da dobiju paketiće od svojih najbližih. Nakon istrčanih pet kilometara nastavljeno je druženje i prikupljanje slatkiša za najmlađe kojima će somaratonci pokloniti novogodišnje paketiće.

Godina koja je na isteku bila je jedna od najuspešnijih za Ark ‘’Somaraton’’. Članovi somborskog kluba nastupili su na više od 60 trka kako u Srbiji tako i u celoj Evropi. Godinu su obeležile brojne pobede i pobednička postolja, a svakako najvažnije su tri bronzane medalje sa državnih prvenstava u ultramaratonu, maratonu i polumaratonu. Grad Sombor je dobio nove maratonce i maratonke, kao i sve veći broj trkača koji su polaznici škole trčanja koju vodi trener Ark ‘’Somaraton’’. Trkača liga Somaraton se održava svake subote, takmičenjem na 5 kilometara i okuplja i do pedesetak trkača svake subote.

Treba istaći i tri trke koje je organizovao somborski tim. Pre svega jubilarni 40. Somborski polumaraton koji je ove godine bio i državno prvenstvo u polumaratonu. Somborski polumaraton je istrčalo 1.014 trkača čime je ova trka pored Beogradskih maratona samo jedna od dve trke u Srbiji sa više od hiljadu finišera. Treba istaći i tri zvezdice za kvalitet koje su dodeljene Somborskom polumaratonu od strane Evropske atletike, kao i veliku podršku Atletskog saveza Srbije. Krajem septembra održana je ženska trka – Dame trče sa rekordnim brojem učesnica, a za kraj godine i više nego uspešan ultramaraton Baja Sombor koji je na najbolji način povezao dva bratska grada.

U školskoj 2019/2020. godini Srednja ekonomska škola uključila se u projekat Suočavanje sa izazovima IKT-a (Facing ICT Challenges) finansiran od strane Erasmus+ programa. Erasmus+ program je najveći program Evropske unije namenjen za finansiranja projekata u oblasti obrazovanja, koji je usmeren na unapređenje i podršku svih nivoa obrazovanja. Autori ovog projekta su nastavnici iz partnerske škole „Kuzman Josifovski Pitu”, iz Severne Republike Makedonije. Ostale škole učesnici ovog projekta su škola „Alves Martins” u Vizeu u Portugalu, „Budapesti Gépészeti SZC Öveges József Szakgimnáziuma és Szakközépiskolája“ iz Budimpešte i „Gaziantep Sabahattin Zaim Sosyal Bilimler Lisesi”, iz Gaziantepa u Turskoj. Koordinator projekta je profesorica Melita Danilović, koja ima bogato iskustvo u projektima prekogranične saradnje (IPA –CBC), kao i u Erasmus+ projektima.

Projekat ima za cilj unapređenje kompetencija vezanih za informaciono-komunikacione tehnologije u učenju i nastavi. Kako se tehnologije koriste samo pasivno, i u svrhu zabave, jedan od ciljeva projekta je svakako aktiviranje i poboljšanje učeničkih kompetencija u sferi upotrebe savremenih tehnologija u nastavi i učenju. Osim toga, kako će učenici učestvovati u četiri razmene u zemljeme partnera, projekat ima za cilj i interkulturalnu razmenu, učenje o drugim kulturama i zemljama i učenje iz primera dobre prakse. Osim ovoga, jedan od ciljeva projekta je i razvijanje jezičkih znanja i veština jer je zvanični jezik projekta engleski.

Za finansiranje ovog projekta odobreno je 145.041,00 €. Period realizacije je dve godine, počevši od 01.12.2019. završno sa 31.11.2021. godine. Mobilnost učenika Srednje ekonomske skole Sombor u školu “Alves Martins” u Vizeu u Portugalu planirana je za mart 2020. godine. Zatim slede i ostale mobilnosti (razmene) u Mađarskoj (maj 2020.), Makedoniji, (oktobar 2020), Srbiji (Sombor, april 2021), i Turskoj (oktobar 2021.) Završen je prvi krug procesa odabira učenika za prve dve mobilnosti, u koje će biti uključeno po četvoro učenika. Osim toga, održana je i prva u nizu radionica u cilju obaveštavanja učenika o detaljima projekta.

Ono što je još značajno za ovakve projekte je da se upoznajemo drugim kulturama i običajima, što pomaže našem zbližavanju kao i poboljšanju znanja stranih jezika.
Ovaj projekat je još jedna prilika za učenike i nastavnike Srednje ekonomske škole Sombor da prošire svoja znanja, iskustva i kompetencije u kontkatu sa partnerskim školama i prijateljskim narodima. Svaka prilika za učenje od drugih je i prilika da unapredimo obrazovanje u svojoj zemlji, ali i da prenesemo svoje bogato iskustvo i znanje na druge.

Časovnici na svih sedam somborskih tornjeva već dugo ne pokazuju tačno vreme što je pre tri godine, podstaklo članove Rotari kluba u Somboru da pokrenu akciju popravke sata na tornju gradske kuće na Trgu Svetog Trojstva u Somboru.

Besplatno posluženje sa toplim, svežim čvarcima ili domaći hleb i mast sa lukom i alevom paprikom, deljeno je sugrađanima sa idejom da se skrene pažnja na akciju prikupljanja sredstava za sat na gradskom trgu koji već 17 godina ne pokazuje tačno vreme.

„Radujem se ovoj akciji zato što će naš sat konačno da se oglasi i da radi!“ rekla je Kalina Bajić.

„Ovaj sat se već dugo nije čuo u Somboru. I to će biti super“ naglasila je Nikolina Terzić.

„Popravka sata je nešto što je nužno po meni, da bi Sombor opstao kao jedan od gradova sa svojim specifičnostima koji ima značajno mesto u našoj zemlji “ istakla je Zita Bošnjak.

U prvoj fazi akcije popravljen je mehanizam sata dok je drugom fazom predviđeno da se na svakih petnaest minuta oglase i zvona za šta je preostalo prikupiti još oko 40.000 dinara.

„Da konačno čujemo i zvona! Sa ovim sredstvima koja danas prikupimo kao dobrovoljne priloge zatvorićemo i tu priču. Danas smo topili čvarke i s tim smo želeli da počastimo Somborce, i naravno, ko želi može da da dobrovoljni prilog, ali ne mora “ objasnio je Rafael Juhas, predsednik Rotari kluba u Somboru.

„Mi smo veoma zadovoljni što smo osposobili sat, znači sada radi - pokazuje tačno vreme i može da zvoni ali, za ovaj drugi deo za koji je potrebno dosta sredstava, zaista sada ne možemo reći kada će biti priveden kraju, ali nadamo se, što je pre moguće... “ rekla je Sonja Romić Švec, član Rotari kluba u Sombor

Članovi Rotari kluba u Somboru najavljuju da će se različite akcije prikupljanja sredstava nastaviti i tokom 2020. godine. Završnom fazom popravke sata predviđeno je da se u podne oglasi zvono sa melodijom pesme „U tom Somboru“.

Izvor: RTV

Grad Sombor nedavno je objavio ko su dobitnici nagrada za dizajn novoplaniranog Trga umetnosti u ovom gradu.

Kako je žiri naveo, sva tri rada koja su ušla u uži izbor nude dobra rešenja i varijante za rešavanje konkursnog zadatka: polifunkcionalni prostor koji povezuje kulturne institucije i organizacije smeštene u Grašalkovićevoj palati i uspešno povezuju Trg Svetog Trojstva sa prostorom kod bivše kapele Ivana Nepomuka i trgom Koste Trifkovića.

Prva nagrada

Prvu nagradu osvojile su master inž. arh. Vanja Miljković i master inž. arh. Jelena Petrović.

Osnovni koncept i kompoziciju prostora čine tri kruga, tri ambijentalne celine, povezane međusobno linearnim asimetričnim potezima u popločanju. Kako se na vodi u opisu idejnog rešenja, ideja o konceptu "Tri kruga" proistekla je iz legende o gradnji Grašalkovićeve palate, da su uz kamen temeljac postavljena i dva srebrna novčića i jedan zlatnik.

Prvi krug je podijum, koji zauzima centralno mesto trga i zamišljen je kao glavna letnja pozornica za izvođenje "open air" programa i kao glavno mesto okupljanja. Oko podijuma su raspoređene tribine.

Drugi, manji krug, predstavlja mesto spomen obeležja, sa kojeg kreće linijski potez sa nizom betonskih "brisoleja", od kojih su četiri posvećena: grofu Antonu Grašalkoviću, Francu Jozefu Redlu, Paulu Krušperu i Mihailu Irmenjiju.

Treći krug je centralno polažište za prostor namenjen izložbama. Konstukcije u vidu silueta vojvođanskih kuća, poređane u paralelnom nizu, namenjenje su za izlaganje panoa u okviru različitih tematskih izložbi.

Druga nagrada

Autorski tim arh. Milena Zindović i Rista Dobrijević osvojio je drugu nagradu. Kako se navodi u opisu, Trg umetnosti predstavlja novi urbani prostor u Somboru, posebno multifunkcionalnog karaktera.

Ovaj prostor predstavlja otvoreni produžetak kulturnih programa okolnih objekata Palate kulture, Narodnog pozorišta, kao i drugih kulturnih manifestacija koje se održavaju u gradu. Definisan gabaritima i arhitekturom okolnih objekata, sa svim odlikama klasicističkog trga, ovaj Trg umetnosti pruža mogućnost stvaranja suštinski urbanog prostora, koji će se uspešno koristiti i uživati u različitim scenarijima.

Druga nagrada (Foto: Milena Zindović i Rista Dobrijević)

Stoga je pored otvorenog prostora bez barijera, koji je neophodan za uspešnu transformaciju u skladu sa funkcionalnim zahtevima, potrebno planirati ambijente koji će omogućiti njegovo prijatno uživanje van festivalskih i kulturnih događaja, u svako doba dana i godine.

Na Trgu umetnosti planirani su spomenici ličnostima zaslužnim za izgradnju objekta Grašalkovićeve palate,ali i razvitku modernog Sombora, a to su: grof Anton Grašalković, Franc Jozef Redl, Paul Krušper i Mihailo Irmenji.

Treća nagrada

Milan Ivanović i Dušan Grujović osvojili su treću nagradu. Funkcionalna podela trga formirala je nekoliko zasebnih ambijentalnih celina, navodi se u opisu, koje se prepoznaju kao reperne tačke prostora.

Treća nagrada (Foto: Milan Ivanović i Dušan Grujović )

To su strukturalni trem uz Grašalkovićevu palatu, fontana, multifunkcionalni podijum uz biblioteku, biblioteka na otvorenom spomen obeležje grofu Antonu Grašalkoviću i pristupna rampa i stepenište.

izvor: eKapija.com

Ministarstvo privrede objavilo je poziv za nadmetanje u postupku prodaje oko 60 odsto državnog kapitala u akcionarskom društvu za prevoz putnika "Severtrans" iz Sombora.
Predmet prodaje čini paket akcija sastavljen od 195.695 akcija što predstavlja 59,26093 odsto ukupnog kapitala ovog preduzeća, a početna cena iznosi 130.665,30 evra, objavilo je Ministarstvo privrede.

Prema izveštaju ovlašćenog procenitelja, ukupna procenjena vrednost kapitala somborskog preduzeća, uzimajući u obzir i efekte pretvaranja potraživanja u osnovni kapital "Severtransa", je 220.491,48 evra.

Rok da se ponude dostave je najkasnije do 3. februara 2020. godine, a otvaranje koverte zakazano je za 5. februar u prostorijama Ministarstva.

Problemi u ovom preduzeću traju godinama unazad, a firma je bila predmet privatizacije ali i poništavanja privatizacije.

Inače, osnivanjem Državnog autotransportnog preduzeća (DASP) 1947. godine počeo je razvoj "Severtrans", tada jednog od najvećih autobuskih prevoznika u zemlji.

Sedamdesetih godina prošlog veka raspolagao je sa 150 modernih autobusa sa kapacitetom registrovanih mesta od 10.980, a broj zaposlenih je bio 700 radnika.

Danas pokriva 17 prigradskih linija, nekoliko međugradskih i međunarodnih linija.

Izvor: RTV

subota, 28 decembar 2019 00:00

Održana 189. sednica Gradskog veća

Na 189. sednici Gradskog veća grada Sombora kojom je predsedavala gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, članovi Gradskog veća razmotrili su 11. tačaka dnevnog reda.

Između ostalog usvojen je Predlog godišnjeg plana rada komunalne policije grada Sombora za 2020. godinu, predlog Odluke o uslovima korišćenja kesa za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga sa predlogom programa mera prevencije stvaranja otpada od plastičnih kesa, sa planom za njegovo sprovođenje. Uputstvo o radu trezora grada Sombora za 2020. godinu, predlog Pravilnika u skladu sa zakonom o budžetskom sistemu i Odlukom o Budžetu grada Sombora za 2020. Godinu.

Od finansijskih pitanja između ostalih usvojeni su finansijski planovi mesnih zajednica za 2020. godinu usklađeni sa Odlukom o Budžetu grada Sombora za 2020. godinu; usklađeni finansijski planovi iz oblasti obrazovanja sa Odlukom o Budžetu grada Sombora za 2020. godinu; kao i finansijski planovi odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine za 2020. godinu po programima zaštite životne sredine i finansiranja radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta.

Osnovni razlog za donošenje Odluke o uslovima korišćenja kesa za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga i Programa mera prevencije stvaranja otpada od plastičnih kesa, sa planom za njegovo sprovođenje nalazi se u potrebi da se poštujući odnosno sprovodeći odredbe Preporuke o utvrđivanju mera za otklanjanje štete koja se nanosi ekosistemu, usled neodrživog korišćenja i bacanja proizvoda izrađenih od plastike, sačuvaju prirodni resursi i dobra i spreči degradacija, zagađivanje odnosno uništavanje životne sredine. Prema ovoj Odluci trgovci u maloprodajnim objektima su u obavezi da preduzimaju mere na prevenciji stvaranja otpada od plastičnih kesa u maloprodajnim objektima i uslužnim i drugim delatnostima, predviđanjem alternativnih rešenja za plastične kese kao što su papirne ili platnene torbe. Ova odluka primenjuje se od 1. januara 2021. godine.

Opština Apatin je na javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama u AP Vojvodini za realizaciju projekta solarnih autobuskih stajalista dobila sredstva u iznosu od 3 974 016 miliona dinara.

Reč je o četiri solarna autobuska stajališta, a učešće lokalne samouprave je 21% ukupne investicije. Solarna stajališta imaju mini solarne elektrane od 1 kwh snage, rasvetu, reklamni panel, sos pozive, video nadzor, punjače za mobilne telefone, te mogućnost ugradnje merača brzine i broja vozila.

-Prošle godine realizovana su tri ovakva stajališta i to u Sonti, Prigrevici i Svilojevu. Sledeće godine, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku građevinarstvo i saobraćaj, postaviće se četiri ovakva stajališta od kojih tri u Apatinu i jedno u Kupusini. Na ovaj način se pre svega podiže nivo bezbednosti u saobraćaju kao i opšti kvalitet života i prate svetski trendovi u smislu korišćenja obnovljih izvora energije – rekao je predsednik Opštine Apatin Milan Škrbić.

Izvor: 025info

U opštini Kula će se krajem septembra 2020. godine održati prvi Festival profesionalnih pozorišta, najavio je direktor Kulturnog centra Kula Kamenko Bertić.

Na prvom festivalu učestvovaće profesionalna pozorišta iz Kiknde, Subotice i Sombora, a kako se bude razvijao, planirano je da se broj učesnika poveća.

Ono što je zanimljivo kod ovog festivala je da, iako će biti takmičarskog karaktera, neće imati stručni žiri. Naime, odlučeno je da o najboljoj predstavi, glumi, režiji, scenografiji, koreografiji, muzici i slično odlučuje isključivo publika.

Sredstva za organizaciju Festivala profesionalnih pozorišta planirana su budžetom i biće održan pod pokroviteljstvom Opštine Kula.

Izvor: nasemesto.rs

Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Sombor obaveštava korisnike svojih usluga da se delatnost sakupljanja i transporta otpada neće obavljati za vreme Državnih i Verskih praznika, odnosno 01.01. i 02.01.2020. godine (sreda i četvrtak), kao i 07.01.2020. godine (utorak).

Tokom Novogodišnjih i Božićnih praznika, biće angažovani dežurni radnici Odeljenja javne higijene koji će održavati higijenu unutar Venaca, i na ostalim javnim površinama u skladu sa redovnim rasporedom čišćenja, održavanja ulica i pražnjenja korpi za otpad. Za vreme praznika obavljaće se i vanredno održavanje ulica u okviru prve zone – uži centar grada, zbog povećanih količina otpada tokom prazničnih dana.

Odeljenje selekcije otpada – Reciklažni centar, neće raditi u periodu od 01.01.2020. do 08.01.2020. godine.

Zahvaljujući prekograničnoj saradnji sa Mađarskom, u Somboru se privodе kraju proširenje i rekonstrukcija važnog državnog puta, koji vodi ka dva granična prelaza.

Mašine i radnici na putu od Sombora do Bezdana koji rade na proširenju i asfaltiranju postojećeg državnog puta koji vodi ka graničnim prelazima sa Mađarskom i Hrvatskom. Tako je bilo proteklih nekoliko meseci, a radovi će biti završeni za nekoliko dana. Ovaj put značajan je ne samo zbog dva granična prelaza već i zbog buduće trase važne saobraćajnice.

"Ovaj putni pravac će biti sastavni deo jednog velikog koridora koji kreće od Bačkog Brega, preko Kulem Vrbasa, bečeja, Kikinde do Temišvara. Time će biti stvoren značajan koridor za prevoz robe i ljudi", kaže Imre Kern, držani sekretar Ministarstva građevinarstva,saobraća i infrastrukture".

Radovi su finansirani iz projekta prekogranične saradnje Srbija Mađarska.

"U poslednjih nekoliko godina ovo je najznačajniji projekat za grad Sombor, obzirom na činjenicu da je vrednost projekta 3,12 miliona evra, a da su nam projektni partneri državna preduzeća", kaže Saša Bošnjak, zadužen za prekogranične projekte grada Sombora".

U projekat se uključio Grad Sombor koji je finansirao rekonstrukciju Ulice Matije Gupca u dužini od 1,6 kilometara.

Put Sombor Bezdan rekonstruisan je u dužini od 14 kilometara. Do povezivanja sa graničnim prelazima treba uraditi još desetak kilometara ove državne saobraćaјnice.

Izvor: RTV

Svečana akademija, izložba fotografija i promocija knjige “100 godina fudbala u Staparu” Dušana Kolundžije i Miroslava Božine, održana je u OŠ ”Branko Radičević” u Staparu.

Ovom prilikom Organizacioni odbor zadužen za obeležavanje ovog velikog jubileja uručio je zahvalnice Gradu Somboru, i Gradskom fudbalskom savezu, Fudbalskom savezu Vojvodine, autorima knjige “100 godina fudbala u Staparu” i onima koji su omogućili izlazak ovog dela koje će ostati mlađim pokolenjima staparskog kluba, zatim dugogodišnjim partnerima i organizacijama koje su omogućile stogodišnji život kluba, kao i fudbalerima starije generacije, koji danas žive i rade u Staparu.U ime grada zahvalnicu je primio zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.

Nakon Svečane akademije, sve zvanice su imale priliku da na izložbi fotografija i dokumenata vide istoriju staparskog kluba. Mnogi su prepoznavali sebe u fotografijama i zajedno sa ostalima budili uspomene na prošla vremena i dugu istoriju staparskog “Hajduka”.

Davne 1919. godine u okviru tad osnovanog Omladinskog sport kluba “Vojvodina” počeo se igrati fudbal u Staparu. Iz ovog kluba iznedrio se prvo Fudbalski klub “Sloga”, zatim “Mladost” dok danas klub nosi ime “Hajduk”. Jubilej sa kojim se retko koji klub u Srbiji može ponositi upriličen je u prisustvu mnogobrojnih gostiju, kao i ljudi koji su učestvovali u negovanju duge tradicije ovog sportskog kolektiva.

petak, 27 decembar 2019 00:00

Staparski ćilim na listi UNESCO-A

U „Srpskom salonu“ u Palati Vlade Republike Srbije, predstavljeni su rezultati zajedničkih aktivnosti na očuvanju kulturnog nasleđa kao pokretača lokalne ekonomije i najavljeni dalji planovi u toj oblasti, a prisustvovali su potpredsednica vlade i predsednica koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović kao i žene koje se bave ručnim radovima.

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je da Srbija radi na tome da pirotski, staparski i sjeničko-pešterski ćilim budu stavljeni na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

„Uputili smo inicijativu Etnografskom muzeju u Beogradu da zaštitimo tri ćilima iz Srbije, pirotski, staparski i sjeničko-pešterski, na Uneskovoj listi kulturne baštine“, rekla je Mihajlović novinarima u Vladi Srbije. Navela je da su tu inicijativu uputili Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, NALED, ambasador Nemačke i ambasadorka Kanade. Mihajlović je kazala da su pirotski, staparski i sjeničko-pešterski ćilim upisani u Nacionalni registar kulturne baštine Srbije, što je preduslov da bi bili na Uneskovoj listi.

Mihajlović je naglasila i da Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost već čuva kulturno nasleđe kroz zajednički projekat sa NALED-om i Etno mrežom „Uposlimo 1.000 žena“.

Prisutnima se obratila Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović koja je govoreći o očuvanju kulturnog nasleđa na lokalnom nivou istakla da je uz pirotski, najpoznatiji autohtoni srpski ćilim upravo ovaj ćilim iz Stapara,.

„Staparski ćilim nastao je u domaćoj radinosti u 18. veku. Oko 1900. godine Stapar je bio najmoćniji i najpoznatiji centar ćilimarstva u Bačkoj. Tehnika tkanja i motivi menjali su se vremenom, ali je ovaj ćilim sve do danas, ipak, ostao prepoznatljiv i jedinstven“ rekla je gradonačelnica Sombora i dodala da je obnova staparskog ćilima inicirana krajem 2014. prema projektu i u saradnji Sombora i Pirota, Ambasade Australije i Etno-mreže iz Beograda.

„Staparac“ je uvršćen u kulturnu baštinu ovog kraja, a cilj je da se od zaborava sačuva tehnika njegove izrade a da se ujedno zaposle i žene iz ruralnih područja.

četvrtak, 26 decembar 2019 00:00

U subotu Novogodišnji sajam stripova u Somboru

U subotu, 28. decembra, Klub ljubitelja stripova Sombor organizujuje treći Novogodišnji sajam stripova.

Kolekcionari i posetioci sajma imaju mogućnost izlaganja, razmene i prodaje stripova i različitih kolecija. Pored domaćih izlagača, svoje kolekcije će posetiocima predstaviti i kolekcionari iz Hrvatske.

Novogodišnji sajam će biti organizovan u sali Dečjeg odeljenja biblioteke "Karlo Bijelicki" u subotu, u Somboru od 09 do 13,00 sati.

Izvor: RTV

četvrtak, 26 decembar 2019 00:00

Poginuo biciklista u Apatinu

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se sinoć dogodila u Apatinu poginuo je 87-godišnji biciklista Franjo. S.

Na njega je u blizini raskrsnice ulica Petra Drapšina i Nikole Tesle oko 19 sati naletelo kombi vozilo nemačkih registarskih oznaka.

Stradali čovek je zadobio teške telesne povrede od kojih je preminuo u vozilu Hitne pomoći na putu za bolnicu.

Sve okolnosti pod kojima se dogodila ova teška saobraćajna nesreća, utvrdiće istraga.

Izvor: Radio Dunav

Za migrante i izbeglice koji pokušavaju da pređu reke na granici sa Hrvatskom i Mađarskom u malim čamcima, rizik je stalno prisutan.

Šestoro migranata, među kojima je i dvoje dece, nestalo je kada se prevrnuo čamac kojim su prelazili Dunav kod Karavukova.

Policiji je prijavljen nestanak četiri odrasle osobe i dva deteta.

Policijski službenici su odmah izašli na lice mesta, gde su zatekli dva tela, navode iz MUP-a za BBC.

Iz policije takođe navode da nastavljaju potragu za ostalim licima, kao i da je o svemu obavešteno Više javno tužilaštvo u Somboru.

Prema pisanju N1, grupa od petnaestak migranata pokušala je rano jutros čamcem da pređe reku kako bi stigli u Hrvatsku, tvrde očevici.

Čamac se prevrnuo nedaleko od obale.

Pojačani pokušaji prelaska preko Dunava i Tise

Izbeglice pokušavaju da pređu reke na granici sa Hrvatskom i Mađarskom u malim čamcima, a rizik od prevrtanja je stalno prisutan, kaže za BBC Radoš Đurović, šef Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

„Niko ne zna broj smrtnih ishoda u ovakvim slučajevima. Nabujala reka nekada ne izbaci tela odmah", kaže Đurović.

„Svi ti prelasci se dešavaju tokom noći, a hladna voda i loši čamci predstavljaju veliku opasnost za one koji pokušavaju da pređu."

Đurović kaže da su, pored Dunava, česti pokušaji prelaska Drine i Tise, gde je opasnost podjednako prisutna.

On dodaje da se na obali Tise kod granice sa Mađarskom mogu naći i kuće od trske, uz pomoć kojih izbeglice pokušavaju da pređu reku.

Brojni slučajevi utopljavanja

Jedan od poslednjih slučajeva utopljavanja desio se u novembru, takođe na Dunavu.

Četvorica migranata utopila su se kada se nedaleko od Apatina prevrnuo čamac kojim su pokušali da uđu u Hrvatsku.

Tragedija se desila i početkom oktobra blizu Šida, kada su se u Sotskom jezeru utopila su dvojica migranata.

Ronilačka jedinica žandarmerije pronašla je tela izbeglica.

Policiju je o nesrećnom slučaju obavestio čuvar brane na jezeru.

Dvojica migranata bili su registrovani u Prihvatnom centru u Šidu.

Ovakve slučajeve je teško predvideti, ali policija nekada ima dovoljno vremena da reaguje.

Granična policija Bosne i Hercegovine (BiH) prošle godine je spasila devet migranata koji su pokušali da pređu Drinu na granici između BiH i Srbije.

Migranti, među kojima i jedan maloletnik, pokušali su da uđu na području Zvornika, a nakon što se čamac prevrnuo, reagovala je policija, saopšteno je iz Granične policije BiH.

Izvor: BBC News

Zbog smanjenog broja jedinica krvi tokom predstojećih praznika, Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine ,u četvrtak, 26.12. 2019.godine, u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor u periodu od 09,00 -12,00 sati organizuje vanrednu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Podršku akciji dobrovoljnog davanja krvi mogu da daju svi zdravi punoletni građani do navršenih 65 godina života.

U čast najradosnijeg hrišćanskog praznika, Božića, u somborskoj karmelićanskoj crkvi održan je tradicionalni božićni koncert. 

Najlepše božićne melodije na srpskom, bunjevačkom, mađarskom, hrvatskom i nemačkom jeziku pripremili su mladi Somborci koji svoja muzička znanja usavršavaju na akamemijama umetnosti u Novom Sadu, Beogradu i Budimpešti.

"Za mene večerašnji koncert puno znači jer pevam za svoj grad i dajem svoje srce Somboru", ispričala je Iva Čičovački, učenica srednje muzičke škole "Isidor Bajić" u Novom Sadu.

"Džez muzika se razlikuje od tradicionalne i po tehnici i po stilu ali ono što je zajedničko sa duhovnom muzikom jeste ljubav i emocija koju izražavaju. Prvi put učestvujem na božićnom koncertu i izuzetno mi je drago da je to u mom rodnom gradu", rekao je Viktor Tumbas student Džez akademije u Novom Sadu.

"Drago mi je da večeras nastupam na jednim od najvećih orgulja u Srbiji" naglasio je Endre Oršovai, student List Akademije u Mađarskoj.

"Od malena se bavim muzikom, idem na Akademiju umetnosti i već dugo učestvujem na božićnim koncertima. Ovaj put pevam i prvi put sviram tamburu i dragom mi je ako u nekom umetničkom smislu mogu da doprinesem svom gradu" ispričala je Ana Parčetić, studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu.

"Zadovoljstvo je nastupiti sa tamuraškim orkestrom Vasa Jovanović iz Novog Sada, nadam se da ćemo to lepo i doneti publici, Lično uživam u duhovnoj muzici pa je ovaj koncert za mene provo uživanje", rekao je Vuk Popović, student Akademije umetnosti u Novom Sadu.

"Drago mi je da i ove godine učestvujem na božićnom koncertu i to baš u mom rodnom Somboru" istakla je Hedvig Oršovai, učenica Bartok Konzervatorijuma u Mađarskoj.

Čaroliju Božićnih melodija doneli su i tambuši Gradskog tamburaškog orkestra Vasa Jovanović iz Novog Sada i hor Somborskog pevačkog društva.

"Kada je u pitanju ovakav koncet, pogotovo u Somboru, to je zadovoljstvo raditi a pogotovo što ćemo se i mi rođeni Somborci malo pokazati pred svojim sugrađanima", objasnio je Marko Parčetić koji je na koncertu osim uloge tamburaša i dirigovao orkestrom.

"Izvodimo koncert i program koji za nas nije svakodnevan pogoto što je u ovoj crkvi posebna akustika i posebno lep ton a što doprinosi da imamo i ovako nešto na svom programu", ističe Zoran Bugarski Brica, dirigent Gradskog tamburaškog orkestra Vasa Jovanović iz Novog Sada.

"Ovo je jedan lep način, uoči Badnjeg dana, da upriličimo veče duhovne muzike koja je posvećena Božiću" kaže Milan Radišić, diregent hora Somborskog pevačkog društva.

Tradicionalni božićni koncert pod pokroviteljstvom Skupštine grada Sombora održan je u crkvi Svetog Stjepana kralja.

Izvor: RTV

U toku prethodne nedelje, na području PU Sombor, evidentirano je 16 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe poginule, dve zadobile teške i 10 osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 13 vozača.

Na području opštine Apatin dogodile su se dve saobraćajne nezgodesa jednom teže i dve lakše povređene osobe. Na teritoriji grada Sombora bilo je osam nezgoda, u kojima je jedna osoba zadobila teške,a dve lake telesne povrede. U opštini Odžaci bilo je četiri nezgode sa dve poginule osobe i petoro lakše povređenih, dok su u opštini Kula bile dve nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda bila je neprilagođena brzina.

Napisano je 49 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 333 prekršajna naloga.

Protiv Dragana Kneževića, vlasnika preduzeća "Knez M" ugašenog 2012. godine, vodi se postupak zbog prijava nekoliko građana koji ga terete za prevaru, saznajemo u somborskoj policiji.

Prema svedočenju prevarenih, oni su Kneževeću platili od 400 do čak 800 evra za posao u Nemačkoj, a on im je izdavao lažne ugovore.

- Policiji su se do početka obratila četiri građanina, po jedan iz Beograda, Novog Sada, Sombora i Kruševca, u nameri da podnesu krivičnu prijavu protiv Kneževića zbog prevare. U međuvremenu se javilo još oštećenih čije su prijave u postupku obrade, a postoje indicije da ima još ljudi koji Kneževića sumnjiče za prevaru - rečeno je "Blicu" u somborskoj policiji.

Policija, kako saznajemo, intenzivno radi na ovom slučaju i prikuplja podatke pa će u skladu sa svojim nadležnostima i u saradnji sa nadležnim tužilaštvom reagovati čim budu imali dovoljno informacija i dokaza reagovati.

Naš izvor napominje i da Knežević za sada nije pozivan na informativni razgovor u policiju.

Redakciji "Blica" javilo se nekoliko građana koji su nam otkrili kakvim se sve malverzacijama bavi Dragan Knežević iz Sombora, vlasnik preduzeća "Knez M" ugašenog 2012. godine, a kojeg naši sagovornici terete za prevaru.

Knežević je prema njihovim rečima sklapao lažne ugovore sa ljudima u ime "eminentne nemačke Run Ex GmbH kompanije" kojoj su, kako tvrdi Knežević, potrebni dostavljači paketa i pisama na neodređeno vreme i to za platu od 2.050 evra bruto sa smeštajem.

Knežević je navodno za izradu radne dozvole/vize, ugovora i drugih potrebnih dokumenata, detaljan spisak se može pronaći na Kneževićevoj Fejsbuk stranici "Knez M", od oštećenih uzimao naknadu od 400 do 800 evra.

Kako tvrdi jedan prevareni građanin koji je želeo da ostane anoniman, Knežević je navodno stupio u kontakt sa jednom nemačkom agencijom za zapošljavanje i ponudio im svoje usluge, odnosno obećao im da će pronaći radnike.

- U početku je sve teklo po planu. Dobili smo ugovore sa pomenutom nemačkom kompanijom i čekali smo radne vize za koje je Knežević tvrdio da će ih obezbediti preko svojih veza i za to nam je uzimao između 400 i 800 evra - tvrdi za "Blic" jedan od prevarenih.

Mnogi su, kaže, već napustili posao jer im je rečeno da kreću za Nemačku za mesec dana.

- Kako se rok za dostavljanje potrebne dokumentacije približavao, tako je Knežević počeo da se pravda da je došlo do nekog zastoja, te da će biti uskoro vize, a na kraju je prestao da se javlja. Izuzetno smo ogorčeni i formirali smo internu viber grupu preko koje smo u kontaktu i ispostavilo se da nas je skoro 60 kojima je na ovaj način Knežević obećao "pomoć". Kada smo kontaktirali agenciju u Nemačkoj oni su nas samo upućivali na Kneževića koji im je obećao da će budućim radnicima obezbediti svu dokumentaciju - objašnjava naš sagovornik.

Kaže da je sa njima Knežević sklapao i nevažeće ugovore na ime njegove nekadašnje firme "Knez M" koja je ugašena 2012. godine, a kojima im je garantovao da će dobiti svu potrebnu dokumentaciju za rad u Nemačkoj.

Prevario i agenciju u Nemačkoj?
- Ispada da je prevario i agenciju za zapošljavanje u Nemačkoj čijim je predstavnicima rekao da im može obezbediti potrebna dokumenta za radnike iz Srbije, a kako se klupko odmotava izgleda da ima oštećenih i iz Hrvatske, Bosne i Republike Srpske - dodaje naš sagovornik.

Izvor: blic.rs

utorak, 24 decembar 2019 00:00

Novih 35 studenata stipendista grada Sombora

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović uručila je ugovore za 35 najboljih studenata koji su ispunili kriterijume na konkursu za dodelu gradskih stipendija u školskoj 2019/2020. godini.

„Zadovoljstvo mi je što ste danas tu da na neki način obeležimo početak vašeg stipendiranja. Tokom ove godine odlučili smo da se broj stipendista poveća. Umesto dosadašnjih 25 ove godine dodeljujemo 35 stipendija i sasvim sigurno ako bude prostora biće ih i više u narednim godinama. Naši kriterijumi nisu toliko fleksibilni i sigurna sam da ste vi među najboljima i da ste ovu stipendiju potpuno zaslužili. Nadam se da će te je koristiti onako kako to vama treba, pre svega u svrhu svog daljeg obrazovanja kao nešto što je za svakog pojedinca najvažnije“ istakla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Na konkurs o dodeli stipendija u školskoj 2019/2020. godini, konkurisalo je 96 studenata, nakon čega je izvršeno bodovanje po osnovu deficitarnosti struke i po osnovu ostvarenog uspeha. Svi studenti kojima je odobrena stipendija imaju prebivalište na teritoriji grada Sombora, studiraju na nekom od fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, i na režimu su finansiranja iz republičkog budžeta.

Trideset petoro studenata sa najviše bodova postali su stipendisti grada. Stipendija iznosi 11.741,00 dinara i isplaćuje se tokom školske godine.

utorak, 24 decembar 2019 00:00

Otvorene „Somborske zimske čarolije“

Tradicionalna manifestacija “Somborske zimske čarolije”, zvanično je otvorena u subotu 21. decembra. Nakon kreativne radionice “Vesele boje” i plesne grupe “Zverka” u prepodnevnim časovima, u 18 časova održana je predstava za decu “Ježeva kućica”, nakon čega je gradonačelnica grada Sombora, Dušanka Golubović, pozdravila sve prisutne građane i svečano otvorila ovu manifestaciju.

„Somborske zimske čarolije su mesto gde dočekujemo novu i ispraćamo staru godinu, slušamo dečije pesme i smeh, vidimo šta mogu naši mladi ali i mesto gde srećemo stare i isto tako upoznajemo nove prijatelje, a probleme podstičemo da postanu rešenja, neka tako bude i ove godine, uživajte“ poručila je gradonačelnica Golubović.
Hor Šarenih vokala je izazvao sjajne reakcije publike i “zagrejao” atmosferu prazničnim muzičkim repertoarom, uz koji su zaigrali kako najmlađi posetioci, tako i oni stariji.
Od 19 časova, nastupio je muzički sastav “Jolanda”, koji je uprkos kiši ostao na pozornici, a potom je u 20:30, startovao koncert grupe “Urban&4”.

Sve aktivnosti u okviru manifestacije su besplatne, a program je koncipiran tako da zadovolji interesovanja svih generacija. Posebna pažnja je posvećena najmlađoj publici, za koju su pripremljene različite radionice, školice i predstave.

Predsednik Saveza Slepih Srbije Milan Stošić, predsednik udruženja slepih u Somboru Slobodan Slavujević i sekretarka udruženja Danijela Golubović posetili su danas gradonačelnicu Sombora kako bi joj uručili zahvalnicu za uspešnu saradnju i veliki doprinos unapređenju položaja slepih i slabovidih osoba.

Zahvaljujući se na angažovanju prilikom pronalaženja i uređenja novog prostora za Udruženje slepih i slabovidih građana Sombora, predsednik Saveza Slepih Srbije Milan Stošić je istakao da je grad Sombor sa svojim čelnicima uradio jedno krupno humano delo prema ljudima koji imaju problema sa vidom, jednim od najtežih hendikepa.
„Ceneći upravo vaš doprinos u svih vaših saradnika koji su učestvovali u svemu ovome mi smo na sednici Upravnog odbora udruženja 16. oktobra ove godine doneli odluku da vam se jednom zahvalnicom odužimo za taj vaš human i značajan gest za našu populaciju koji imaju problem sa vidom u vašem gradu. Želim da vam se zahvalim u ime 12.000 slepih Srbije i rukovodstva udruženja slepih i svih naših prijatelja i saradnika na prostoru koji ste nam obezbedili i sredili ne samo za nas već i za generacije koje dolaze“ istakao je Milan Stošić uručujući zahvalnicu gradonačelnici Sombora.

„Veliko mi je zadovljstvo što smo za nekih godinu dana uradili nešto konkretno i uspeli da zahvaljujući dogovoru sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Udruženjem i Gradom obezbedimo adekvatne prostorije koje su pristupačne ali i sređene i evo nakon godinu dana vaši članovi mogu da rade i stvaraju. S druge strane da Udruženje nije aktivno i da vaši članovi ne iskazuju entuzijazam i volju da prisustvuju svim aktivnostima, mi ne bismo imali kome da pomažemo i ne bismo imali opravdanje da pomognemo“ istakla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

„Sombor je uradio nešto čega možda niste ni svesni. Retko je naći danas da se tako organizuju ljudi i da svi guraju zajednički za istu stvar. I gradski mediji i Crkva i Grad i obični građani. Mnogi su bili radosni kada su čuli za ovu vest a mi smo najsrećniji jer smo rešili problem prostora na kome možemo da se okupimo i aktiviramo“, rekao je predsednik udruženja slepih u Somboru Slobodan Slavujević.

DVOJICA MLADIĆA, U ZADNJI TREN, IZVUČENI IZ AUTOMOBILA KOJI SE SURVAO U DUNAVAC!

Miloš Vojnović (27) i Mirko Bursać (18), obojica iz Apatina, teško su povređeni u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila sinoć oko 19 časova i 45 minuta na Kružnom nasipu, kod pruge prema Romskom naselju.

Vozilo marke „Pežo“, u kome su se nalazili (istraga će utvrditi ko je bio za volanom, a ko na mestu suvozača) je, verovatno usled neprilagođene brzine, udarilo u betonske ostatke stare crpne stanice, koji se nalaze uz desnu stranu puta i od siline udara se survalo u kanal pun vode, Apatincima poznatiji kao „Stari Dunavac“.

HEROJSKI PODVIG BRAĆE RAJŠIĆ I NJIHOVOG OCA

Na mestu nesreće prve su se našle komšije iz najbliže kuće kod kanala, braća Vladimir i Goran Rajšić i njihov otac Dragan, koji su im, zahvaljujući hrabrosti, prisebnosti i brzom delovanju, bukvalno spasili živote.

-Puklo je, kao bomba. Svi smo se uplašeno pitali šta je moglo da se desi, po inerciji smo izašli na ulicu, ali se ništa nije videlo, bio je mrak. Sa puta se čulo dozivanje, neko je vikao „Ovde su, u kanalu“. Odmah smo strčali dole i bez razmišljanja uleteli u vodu, samo da spasimo ljude koje su ostali zaglavljeni u automobilu, prepričava događaj od koga je i posle dva sata bio pod stresom, Vladimir Rajšić, koga smo sa bratom i ocem zatekli na licu mesta.

NJegov brat Goran dodaje da je iz auta čuo zapomaganje „otvorite vrata, molim vas spasite me...“.

-Otvorili smo zadnja vrata, jer su se obojica nalazili bliže tim vratima i pomogli mlađem, Mirku, da izađe iz kola. Bio je unezveren i verovatno u velikom šoku od udesa. Kad sam pokušao da izvučem Miloša, jakna mu se bila zakačila za sedište, te sam morao da otvorim bočna vrata i oslobodim ga, ali smo i njega izvukli kroz zadnji deo. On je gubio svest i čim smo ga izneli na obalu, počeli su mu davati veštačko disanje i masažu srca, dok ga nije preuzela Hitna pomoć, koju je neko u međuvremenu zvao, nastavlja priču Goran.

U akciji spasavanja učestvovao je i njihov otac Dragan koji, iako već u godinama, nije ni trenutka razmišljao ulazeći u hladnu vodu i pomažući sinovima u spasavanju mladića.

-Kad ih je odvezla Hitna, otišli smo u kuću da se obrišemo i presvučemo. Vratili smo se ponovo nazad spremni da pomognemo i u izvlačenju auta iz kanala, ali i da policiji ispričamo šta smo zatekli pošto smo se prvi našli na licu mesta, objašnjava čika Dragan, ponosan na svoje sinove što su, bez imalo zadrške, dali sve od sebe da spasu dva mlada života, na šta su Vladimir i Goran, skoro uglas odgovorili da „bi to svako učinio na njihovom mestu“.

POVREĐENI MLADIĆI NISU ŽIVOTNO UGROŽENI

Iako je jedan od povređenih mladića rekao da ih je „pun auto“ i da ih „ima još trojica u kolima“, policija, vatrogasci i ronioci su pretražili teren i po svim pokazateljima i nakon vađenja automobila iz kanala ustanovili da su u kolima ipak bila samo dvojica spašenih mladića. S obzirom na veliki mrak i neuslovan teren za noćnu pretragu, ronioci su doneli odluku da će dno kanala pretražiti danas, ukoliko se za to ukaže potreba.

Uz veliki napor i vatrogasaca, i policije, za izvlačenje automobila angažovana su bila čak dva traktora, s obzirom na strm i od blata klizav prilaz kanalu. Nakon više bezuspešnih pokušaja, auto je na traktorskoj prikolici izvučen iz blata uz kanal i prenet na površinu u blizini puta.

Povređeni mladići su zbrinuti u Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simnović“ u Somboru i, po informacijama koje smo saznali na mestu nesreće, obojica su van životne opasnosti.

Okolnosti pod kojima je došlo do ove teške saobraćajne nesreće pokazaće istraga.

Izvor. apatinskenovine.rs

Andrijana B. (40) privedena je u nedelju uveče.

Andrijana B. (40) iz Sombora uhapšena je u nedelju uveče zbog sumnje da je u porodičnoj kući više puta nožem izbola muža u leđa.

Njoj je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati.

Nakon toga, Andrijana, koja se tereti za pokušaj ubistva, biće dovedena u Više tuižilaštvo u Somboru.

Izvor: srbijadanas.rs

Devojku su meštani pronašli ispred njene kuće u subotu oko 7.30 ujutru

Kako leži bez svesti ispred svoje kuće u mestu Odžaci kod Sombora, dok se ispod nje nalazi bicikl, Nikolina S. pronađena je u subotu oko 7.30 ujutru. Na lice mesta izašla je ekipa Hitne pomoći koja je devojku prevezla u bolnicu, ali su tamo lekari mogli samo da konstatuju smrt.

Devojčica je, piše Blic, u džepu imala bočicu "rivotrila", i jednu tabletu "buprenorfina". "Rivotril" je lek koji služi za smanjenje napetosti, nervoze i anksioznosti, odnosno za smirenje, a "buprenorfin" se koristi kao terapija za skidanje sa heroina. Ukoliko se zloupotrebljavaju, mogu da dovedu do zavisnosti. Lekari su o ovom slučaju obavestili policiju koja je pokrenula istragu.

- Nikolina se odvezla kod Stevana biciklom usred noći, oko 2.30 sati. Pre no što je pošla kod njega, popila je "rivotril". Žalila se da joj je loše, pa su, kako se sumnja, zajedno u njegovom stanu pušili džoint, a Stevan joj je navodno zatim dao da popije i tabletu "buprenofrina", a drugu da ponese sa sobom. Nekoliko sati kasnije, devojka je krenula nazad kući biciklom, a Stevan ju je ispratio do kraja svoje ulice. Međutim, kada je stigla ispred svoje kuće, pozlilo joj je pa se srušila i pala preko svog bicikla - navodi izvor upoznat sa slučajem.

Meštani su joj, kako piše dnevni list Alo, pritrčali u pomoć i polivali je vodom. U jednom trenutku se osvestila i počela da priča nepovezano. Rekla je kratko da joj se samo smračilo i spomenula je da je popila neke lekove. Prebačena je u bolnicu, ali lekari nisu uspeli da je ožive.

Preča rečima izbora bliskog istrazi, Stevan R. je lečeni narkoman, a odranije je poznat policiji koja ga je u više navrata privodila zbog različitih krivičnih dela.

- Uglavnom su to bili imovinski delikti, mahom sitnije krađe, a protiv njega je podneto nekoliko prijava zbog posedovanja droge. To su bile male količine da bi nadležno Tužilaštvo moglo adekvatno da reaguje bez obzira na to što je višestruki povratnik, a sada imamo situaciju da je jedna devojka izgubila život - priča sagovornik.

Nada se i da će rezultati obdukcije koja se trenutno radi u novosadskom Institutu za sudsku medicinu rasvetliti sve okolnosti koje su prethodile incidnetu zati što postoji osnovana sumnja da je Nikolina imalka zdravstvenih problema te da je konzumiranje droge koju je obezbedio Stevan R. samo dodatno pogoršalo stanje nesrećne devojke.

Stevanu R. se na teret stavljaju dva krivična dela: omogućavanje uživanja opojnih droga (za koje preti do 15 godina zatvora jer je u ovom slučaju nastupila smrt lica) i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (s obzirom na to da se sumnja da je on prodao drogu maloletnici, preti mu kazna zatvora do 15 godina).

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će uz krivičnu prijavu biti preveden u Višem javnom tužilaštvu.

Izvor: telegraf.rs

Strana 3 od 581

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top