Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

U Kupusinkom ataru rod voća je dobar, ističu uzgajivači i dodaju da i pored toga što mnogi odustaju od voćarstva, pojedini ipak vide opstanak u ovom poslu. Jabuke iz Kupusine uglavnom preko otkupljivača završavaju najvećim delom u Rusiji. Prema podacima Regionalne privredne komore Sombor, ukupan izvoz Zapadnobačkog regiona za prvih devet meseci ove godine bio je 257 miliona evra, a učešće ukupnog izvoza jabuka do sada je oko 1,5 procenata. O tome koliko je povećan izvoz u Rusku federaciju govori podatak da je iz ZBO u 2018. godini izvezeno 1.507 tona, dok je u ovoj godini do sada izvezeno već 5.441 tona, dodaju u RPK Sombor. 

Trideset godina u voćarstvu za Lasla Červenkoviča je motiv da ne odustaje od proizvodnje, jer osim što su u porodičnom gazdisntvu koristili subvencije za mehanizaciju, imaju sisteme za navodnjavanje i protivgradne mreže, izgradili su i savremene hladne komore, u kojima se nalazi oko 100 tona jabuka koje čekaju bolju otkupnu cenu na proleće. Najveći problem do sada je bila naplata i niska otkupna cena, ali i izbirljivo tržište, koje više ne konzumira ranije atraktivne sorte. Ove godine cena kilograma manje traženih sorti jabuka kreće se od 20 do 25 dinara za kilogram.

Laslo Červenkovič, voćar iz Kupusine kaže:

"Industrijska jabuka u prošloj godini nikome nije trebala i to ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi, a to je bilo svima poznato. Ne znam šta se desilo, pa ove godine bar za to ima otkupa, industrijsku smo prodali. Fudži je najpoznatija jabuka na našem tršištu, a prošle nedelje sam dobio 45 dinara za kilogram, dok ostale sorte ne trebaju nikom. Zelena jabuka "Greni smit" nije potrebna više, pa neće niko da je jede. Nekada je išla samo ona za izvoz, a sada ne znamo šta ćemo sa njom, jer naši ljudi baš je i ne jedu".

Oskar Molnar pretežno uzgaja ajdared sortu jabuka, ističe da je više tona jabuke prošle godine ostalo na zemlji, jer nije bilo potražnje. Tu je motiv , kaže, da od iduće godine, nakon dvadeset godina u ovom poslu pokrene proizvodnju ceđenog soka od jabuka.

"Konkurisao sam za sredstva da zaobiđemo prekupce, da jabuke ne ostanu ležati na zemlji. Prekupci kupuju naše jabuke i izvoze za Rusiju, mada koliko čujem i oni isto dobijaju kao mi", veli on.

Izvoz jabuka iz Zapadnobačkog okruga je uvećan za 192 odsto, navode u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

"Ove godine izvezli smo već 6.381 tonu jabuka. U ukupnom izvozu, jabuke učestvuju u našem Zapadnobačkom regionu sa 1,5 procenata", napominje Mihajlo Maćuš, koordinator za indistriju za Zapadnobački okrug u RPK Sombor.

Jabuke iz Zapadnobačkog okruga prvi put ove godine su otišle na tržišta Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mađarske, Kuvajta, Singapura, Hongkonga, Rumunije, Maldiva i Saudijske Arabiju u iznosu od 3,5 miliona evra.

Izvor: RTV

Grad Sombor je zajedno sa 60 gradova i opština sa teritorije Republike Srbije učesnik takmičenja „Šampioni bezgotovinskog plaćanja“ koje organizuju Kancelarija za IT i eUpravu i NALED, uz podršku kompanija Visa i Mastercard. Pobednici će biti izabrani prema broju ostvarenih plaćanja karticom na šalterima lokalne samouprave u odnosu na broj stanovnika, a takmičenje se završava 31. decembra 2019. godine.

Lokalna samouprava koja bude imala najveći broj transakcija osvaja nagradu-dečije igralište u vrednosti 20.000 evra.

Učešćem u takmičenju Grad Sombor je za svoje građane obezbedio pogodnost – najniže troškove provizije na plaćanje javnih usluga – 45 dinara na uplate do 4.500 dinara, odnosno 1% za uplate veće vrednosti.

Podršku bezgotovinskom plaćanju danas su dali i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, članovi Gradskog veća, pomoćnici gradonačelnice i načelnica Gradske uprave, uplativši kvartal poreza na imovinu.

Gradska uprava grada Sombora je na šalterima Uslužnog centra putem POS terminala omogućila efikasnije i lakše plaćanje administrativnih taksi i naknada, kao i poreza na imovinu, bez popunjavanja uplatnice. Plaćanje se vrši elektronski i dostupno je platnim karticama (DinaCard, VISA, MasterCard) bez obzira na banku izdavaoca. Plaćanje putem platnih kartica doprinosi delotvornosti i ekonomičnosti postupaka, a građanima štedi vreme i novac, jer ne moraju da odlaze u banke i pošte i gube svoje vreme čekajući u redovima.

Kako bismo povećali šanse za pobedu Grada Sombora, koji se trenutno nalazi na četvrtom mestu, pozivamo građane da se aktivno uključe u takmičenje tako što će prilikom plaćanja javnih usluga na šalterima Gradske uprave grada Sombora koristiti platne kartice i time doprineti da u Gradu Somboru bude obavljen najveći broj plaćanja karticom, što bi Somboru donelo jedno novo dečije igralište.

Incident se desio u noćnim satima

Dečaci guraju, maltretiraju i na kraju bacaju vršnjaka u živu ogradu. Novi, jezivi snimak vršnjačkog nasilja napravljen je u Somboru, a objavljen je na Tviter nalogu "Fondacija Pokret Levijatan".

Četvorica momaka opkolili su jednog vršnjaka i uz verbalno maltretiranje više puta su ga udarili: gurali su ga udarcima u leđa i prsa, pa čak i glavu, a vrhunac (bar onog dela iživljavanja koji se vidi na snimku) je kada žrtvu jedan od mladića zavrće i baca u živu ogradu.

- Hajde m'rš kući, je**m ti ja mamu - reči su koje su mu, između ostalog, uputili.

Iako se na snimku vidi petoro mladića, treba uzeti u obzir i činjenicu da neko to sve vreme i sasvim slobodno snima.

Osim njih, čini se da na ulici više nije bilo nikoga, pa je snimak verovatno nastao u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima.

Izvor: telegraf.rs

četvrtak, 14 novembar 2019 00:00

Književno veče sa Ljiljanom Šarac u Somboru

Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" organizuje književno veče sa Ljiljanom Šarac, u ponedeljak, 18. novembra, u 18 časova, u sali Dečjeg odeljenja.

Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine, gde je maturirala u gimnaziji, a diplomirala je Srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću "Lasta" kao novinar, urednik revije "Lasta" i PR.Nakon toga okreće se profesorskom pozivui danas radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi "Stefan Dečanski" u Beogradu.

Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je "Smederevskog Orfeja".

Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama "Lutka učaurene duše" 1997. godine.

Do sada je za Evro Book objavila romane: "Opet sam te sanjao", "Gde sam to pogrešila?","Zid tajni", "Starija" i "Stariji".

Član je Književnog kluba Čukarica i autor kolumne Reč bez zidana na portalu MediaSfera.

Izvor: RTV

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 18 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i pet osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 17 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 11 vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Odžaci evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

U opštini Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina.

Napisano je 77 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 428 prekršajnih naloga, navedeno je u izveštaju PU Sombor.

sreda, 13 novembar 2019 00:00

Akcija dobrovoljnog davanja krvi u Somboru

Crveni krst Sombor u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine u četvrtak, 14. novembra 2019. godine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09,00 do 13,00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor na Apatinskom putu broj 19.

Podršku akciji dobrovoljnog davanja krvi mogu da daju svi zdravi punoletni građani do navršenih 65 godina života.

Bioarheološki materijal sa praistorijskog nalazišta Magareći mlin, Topola-Bač i Donja Branjevina, kao i rezultati dobijeni savremenim analizama, prikazani su u okviru izložbe Nauka za muzeje u Gradskom muzeju u Somboru. Reč je o projektu Birth, prvom projektu koji je u Srbiji podržan od strane Evropskog istraživačkog saveta. ...
“Ovo je izložba neverovatno zanimljivih dostignuća bioarheologije, arheologije i nauke zajedno, videće ono sve što su arheolozi tokom dugo vremena uspeli da otkriju kroz različite analize i sada prezentujemo sve te zanimljive podatke na jedan novi način – povezujemo bioarheologiju, antropološke nalaze sa arheološkim nalazima. Ono što je veoma značajno, to je prvi put da se na ovaj način nauka približava svi posetiocima” istakla je Viktorija Uzelac, kustos arheolog u Gradskom Muzeju u Somboru.

“Projekat se bavi proučavanjem različitih obrazaca naseljavanja prvobitnih ljudskih zajednica na teritoriji Balkana, promenama u njihovom zdravlju, fertilitetu i ishrani, pripitomljavanje prvih životinja i počecima upotrebe novih namirnica poput mleka i mlečnih proizvoda” objasnila je Ivana Živaljević, arheozoološkinja, istraživač.

Projekat Birth istražuje jedan od najuzbudljivijih perioda ljudske prošlosti kada, pre oko 8000 godina pre naše ere, u evoluciji čoveka dolazi do porasta fertileta čoveka.

“Tako smo na primer na fragmentima praistorijske keramike stare oko 8000 godina u saradnji sa laboratorijom u Bristolu otkrili tragove mlečnih proizvoda, datovali ih i na primer utvrdili da se u blizini Sombora pre oko 5800 godine pne proizvodio sir najstariji u Evropi” ispričala je Sofija Stefanović, rukovodilac projekta Birth, na Institutu Biosens u Novom Sadu

Bioarheološka istraživanja sprovode istraživači iz Instituta Biosens u Novom Sadu u saradnji sa kustosima Gradskog muzeja Sombor i Muzejske jedinice Narodne biblioteke „Branko Radičević” u Odžacima, i istraživačima i istraživačima Laboratorije za bioarheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Izvor: RTV

U subotu, 30. novembra, u Bačkom Monoštoru će biti održana ovogodišnja SFRJ Rakijada – Sto Fela Rakije Jugoslavije, povodom Dana Republike, 29. novembra.

Od 16h u Domu kulture, Monoštorci i gosti predstaviće svoje “fele” domaće rakije.

Na SFRJ Rakijadi intonira se himna Jugoslavije, sluša se muzika iz doba SFRJ, a tu je i dress code koji uključuje titovku i crvenu maramu. Rakija je nektar koji povezuje ljude i vraća bratstvo i jedinstvo.

Uz himnu Jugoslavije, partizanske i pionirske pesme, imaćete priliku da degustirate i kupite najbolje fele rakije. Izlagači se pozivaju da prijave svoje, a stručni žiri izabraće i najbolje fele rakije.

Program ovogodišnje SFRJ Rakijade uključiće i skeč “Digitalna rakija“, a u goste dolaze i predstavnici IV mini Jugoslavije iz Bačkog Gračaca.

Polaganjem venaca na Spomenik Batinske bitke na obali Dunava u Bezdanu i prigodnim programom danas je obeležena 75. godišnjica jedne od najvećih bitaka u Drugom svetskom ratu koje su se odigrale na tlu Jugoslavije, a gde su pobedu odnele jugoslovenske partizanske jedinice i snage sovjetske Crvene armije.

U ime Grada Sombora prisutne je pozdravila gradonačelnica Dušanka Golubović ukazavši na značaj Batinske bitke, posebno istakavši doprinos mladih ljudi.

„Pitanje mladih je uvek aktuelno pitanje, pitanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Svakako od posebnog značaja jeste doprinos koji su mladi, štaviše deca, dali u jednom ovakvom događaju. Kada smo 2017. godine obnovili i otvorili ovo zdanje Spomen kompleksa muzeja Batinske bitke, tada smo imali priliku da u ovoj izložbi i postavci vidimo i imena brojnih mladih ljudi. Moj najjači utisak bila je jedna mlada heroina koja je dala svoj veliki doprinos o kome ćemo u ovoj izložbi, kao i o doprinosu svih mladih imati priliku i danas da čujemo. Otuda danas za sve ove mlade koji su svoj život i svoje zdravlje žrtvovali pre 75 godina u ovoj bici odajemo posebnu počast i priznanje. Na neki način to nam ostavlja i obavezu da slobodu koju su oni tada izborili, poštovanje, uvažavanje različitosti i sve ono što predstavlja rezultat borbe nad fašizmom i danas čuvamo i prenosimo budućim generacijama“ rekla je ovom prilikom je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Prisutnim sa obratio i drugi sekretar Ambasade Ruske Federacije Aleksej Cibulin naglasivši da će ruski narod uvek biti zahvalan na srpskom doprinosu u zajedničkoj pobedi i da će se uvek pamtiti velika žrtva Srba u drugom svetskom ratu.

„Neka je večna slava i zahvalnost svim herojima koji su poginuli u borbi protiv fašizma. Moramo da pamtimo i da poštujemo njihovu ulogu u tom svetom delu“ istakao je Cibulin.

Zamenik predsednika SUBNOR-a Srbije general-major u penziji Vidosav Kovačević čestitao je jubilej 75 godina oslobođenja Srbije od fašizma.

„U prebogatoj istoriji Srbije, Bačke i Sombora sigurno nikad se duže nije živelo u slobodi. To pre svega treba da zahvalimo našim precima, našim borcima narodnooslobodilačkog rata i našoj braći, sovjetskoj Crvenoj armiji. SUBNOR Srbije u svom višedecenijskom postojanju čuva, neguje i razvija kulturu sećanja na tu našu slavnu antifašističku prošlost“ rekao je general-major u penziji Vidosav Kovačević i uručio je Povelju SUBNOR-a gradonačelnici Sombora Dušanki Golubović.

Vence su na Spomenik Batinske bitke položili: u ime Grada Sombora predsednica Skupštine Ljiljana Tica i gradonačelnica Dušanka Golubović, u ime Ambasade Ruske Federacije drugi sekretar Aleksej Cibulin, u ime Pokrajinske Vlade pomoćnik pokrajinskog sekretara za boračku-invalidsku zaštitu civilnih invalida rata i saradnju sa invalidskim i socijalno-humanitarnim udruženjima Željko Lainović, ispred SUBNORA Republike Srbije general-major u penziji Vidosav Kovačević, delegacija SUBNOR-a Sombor na čelu sa predsednikom Petrom Grabežom, delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije, kao i brojni predstavnici udruženja.

Ovom prilikom otvorena je i izložba „Mladost Vojvodine u Batinskoj bitki“ Gradskog muzeja Sombor koja u fokus stavlja mlade borce koji su bili učesnici ove velike bitke.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije potvrdilo je za Radio Slobodna Evropa da je policiji u nedelju prijavljeno da je grupa migranata pokušala da pređe Dunav čamcem, u blizini Apatina (na granici između Srbije i Hrvatske), ali da je usled velikog opterećenja čamac potonuo.

„Policija je izlaskom na lice mesta zatekla osam migranata koji su isplivali iz vode“, navode iz MUP-a i dodaju da je o svemu obavešteno tužilaštvo u Somboru, te da se preduzimaju mere na rasvetljavanju okolnosti tog dogadjaja.

Pojedini mediji u Srbiji objavili su da su, prilikom pokušaja da čamcem pređu u Hrvatsku, nestala četvorica migranata.

Policija je sprovodila uviđaj po prijavi o nestanku dva čamca, za koje se sumnja da su ih ovom prilikom koristili migranti koji su se prevrnuli.

Vlasnik jedne od vikendica, nedaleko od mesta gde sve dogodilo, rekao je za televiziju N1 da je do njih u nedelju uveče došao mladić i dozivao u pomoć. On je rekao da mu je brat upao u vodu sa čamca, da su zajedno gledali baterijskim lampama, ali nisu uspeli da nađu ništa, osim jedne jakne koja je plutala.

U Komesarijatu za izbeglice navode da su u nedelju uveče u Prihvatnom centru u Somboru primili petoricu migranata, ali da su oni rano ujutru napustili centar.

Izvor: slobdnaevropa.org

nedelja, 10 novembar 2019 00:00

Marko Nastić krajem meseca gostuje u Somboru

Povodom obeležavanja dana osnivanja, Kulturni centar "Laza Kostić" organizuje žurku na kojoj će nastupiti proslavljeni regionalni di-džej i jedan od najznačajnijih predstavnika domaće elektronske muzičke scene - Marko Nastić.

Žurka će biti održana u petak, 29. novembra u diskoteci "Opera" u Somboru, sa početkom u 22 časa.

Pored Marka, nastupiće i di-džej Vladimir Dragaš.

Tim Kulturnog centra najavljuje brojna iznenađenja, a žurka se realizuje u sklopu programa za mlade i sa ciljem da podstakne unapređenje i negovanje klupske scene u Somboru.

Marko Nastić rođen je 1979. godine. Sa 16 godina postao je rezident u kultnom Beogradskom klubu "Industrija". Devedesetih godina zauzima centralno mesto na svim važnijim tehno događajima u zemlji. Sa Dejanom Milićevićem osniva TNT. Kasnije je sarađivao i producirao sa svetskim zvezdama elektronske muzike - Karl Koks, Riči Hotin, Adam Beje, Marko Karola i mnogi drugi. Tradicionalno njegov set zatvara EXIT festival. Od potpisivanja ugovora sa berlinskom di-džej agencijom, postaje značajno ime na globalnoj tehno sceni. Nastupao je i nastupa u Evropi, Aziji, Velikoj Britaniji, Brazilu.

Informacije o ulaznicama i više o samom nastupu, potražite u prostorijama Kulturnog centra i putem linka: https://www.ddtickets.rs/SR/Events/95/Marko-Nastic/1712/1/

Kulturni centar poziva roditelje i decu na manifestaciju pod nazivom “Šareni grad”, koja će biti održana u subotu, 30. novembra 2019. godine, od 9 do 15 časova.

U prostoru SC Soko, deci će biti predstavljeno 20 različitih zanimanja u kojima će moći da se oprobaju i na taj način otkriju šta ih najviše zanima i čime žele da se bave kada porastu. Podršku mališanima pružaće promoteri koji će biti angažovani u sklopu svake delatnosti.

Poseban deo programa čine dve baletske predstave, “Petar Pan” i “Mala sirena”, koje će biti izvedene od 12 do 13, odnosno od 14 do 15 časova.

Dobitnik NIN-ove nagrade za 2019. godinu, Vladimir Tabašević, održao je sinoć, u Narodnoj biblioteci u Kuli, promociju svog romana „Zabluda Svetog Sebastijana“ za koji je nagrađen ovim prestižnim književnim priznanjem.

Iako mlad, sa svega 33 godine, već je prethodno dva puta bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, za romane „Tiho teče Misisipi“ i „Pa kao“, da bi ove godine to priznanje završilo u njegovim rukama. Vladimir Tabašević u svom novom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Poigravajući se sa likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, autor ispisuje priču o ratu devedestih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju.

Sombor je po 10. put domaćin sportsko – rekreativne manifestacije "Gradovi otvorenih srca 2019." Pored Somboraca, učestvovale su i rekreativne ekipe iz Baje i Osijeka, koje su se takmičile u malom fudbalu, basketu, odbojci, stonom tenisu, pikadu i bowling-u. Susrete je organizovao Grad Sombor, Sportski savez i Sportski centar "Soko". ...
Druženje, zabava u sportskom duhu, razmena iskustva u prvom, a rezultati u drugom planu upečatljiv su utisak sa jubilarne desete manifestacije, koja je "otvorenog srca" spojila rekreativce iz Mađarske, Hrvatske i Srbije.

Anica Biloš, Gradski savez Osijeka za sport i rekreaciju kaže: "Pobornik sam da sve generacije učestvuju u ovakvim manifestacijama, a ljudi se sve više priključuju jer je dobro i radi zdravlja i ličnog zadovoljstva, sreće i radi toga da što više povezujemo ljude kako bi bar na kratko zaboravili svoje lične probleme i rešili se stresa i da budu zadovoljniji".

Rozalija Preininger, savetnik gradonačelnika Baje za međunacionalnu saradnju isitče : "Ovo je takođe bitan segment veze između naših gradova i važan je kao sprtski deo podjednako kao i drugi programi koji nas povezuju i koji grade bolje odnose među ljudima i svim nacijama".

Šest sportskih disciplina obeležilo je prijateljsko – sportske susrete za više od 100 učesnika.

"Dva puta godišnje u različitim gradovima skupi se stotinjak rekreativaca iz Sombora Osijeka i Baje i zamišljeno je tako da to bude pobeda tolerancije, zdravog razuma i sporta nad svim onim okolnostima koje nisu bile lepe u prethodnom periodu. Ovde su se u ovom poslednjem petogodišnjem ciklusu razvila značajna prijateljstva, pa čak i porodična prijateljstva između ova tri grada", kaže Milan Stakić, predsednik Sportskog saveza Sombora.

Antonija Nađ Kosanović, članica gradskog veća za sport, decu i omladinu Sombor napominje: "Smatramo da ovakve manifestacije u velikoj meri pomažu svima nama i našim gradovima da ovu saradnju koju imamo da podignemo na jedan viši nivo".

Cilj manifestacije je kontinuitet u povezivanju tri pogranična grada i unapređenje međuljudskih odnosa, a naredni susret rekreativce očekuje u Baji, na proleće.

Izvor: RTV

Za prijem u radni odnos na NEODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom DEVETORO (9) MEDICINSKIH SESTARA-TEHNIČARA za obavljanje poslova:

1. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA na Odeljenju za neurologiju, Sektor za internističke grane – TROJE (3) IZVRŠILACA, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku, odnosno
2. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA na Odeljenju za urologiju, Sektor za hirurške grane – DVOJE (2) IZVRŠILACA, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku, odnosno
3. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA U INTENZIVNOJ NEZI NIVOA 2 na Odeljenju za anesteziju, reanimatologiju i intenzivnu terapiju, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – DVOJE (2) IZVRŠILACA, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku, odnosno
4. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA – U TERAPEUTSKOM BLOKU na Odeljenju za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku, i
5. MEDICINSKE SESTRE/ TEHNIČARA NA OSTALIM BOLNIČKIM ODELJENJIMA na Odeljenju za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Sektor za zajedničke medicinske delatnosti – JEDAN (1) IZVRŠILAC, na upražnjeno radno mesto po Pravilniku.

II

Za prijem u radni odnos na NEODREĐENO vreme sa punim radnim vremenom DVOJE (2) POMOĆNIH RADNIKA SA NIŽOM STRUČNOM SPREMOM za obavljanje poslova:
1. SPREMAČA/ SPREMAČICE PROSTORIJA U KOJIMA SE PRUŽAJU ZDRAVSTVENE USLUGE u Odseku za održavanje higijene pri Odeljenju za sanitarni nadzor, održavanje higijene i zaštitu životne sredine, Služba za tehničke i druge poslove – DVOJE (2) IZVRŠILACA, na upražnjena radna mesta po Pravilniku.

Uslove i ostale detalje oglasa možete pogledati OVDE

 

Povodom 8. novembra – Dana prosvetnih radnika, u Velikoj sali Skupštine grada organizovana je prigodna svečanost na kojoj je prosvetnim radnicima uručeno priznanje „Avram Mrazović“, zahvalnice i novčana nagrada.

Priznanje „Avram Mrazović“ ustanovljeno je 2015. godine i dodeljuje se prosvetnim radnicima sa teritorije Grada Sombora za angažman koji doprinosi podizanju standarda kroz inovativan rad u predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju.

Na ovogodišnjem konkursu za dodelu priznanja nadležna Komisija je odlučila da se priznanje „Avram Mrazović“ u oblasti predškolskog obrazovanja dodeli vaspitačici Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Nedeljki Živković, u kategoriji osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja Editi Sakali, pedagogu u OŠ „Bratstvo Jedinstvo“ u Somboru i u kategoriji srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja ovogodišnje priznanje „Avram Mrazović“ dodeljeno je dr Lidiji Nerandžić Čanda, profesorki srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Veljko Petrović“ u Somboru.

Priznanje i zahvalnice nagrađenim prosvetnim radnicima uručila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović koja je učiteljima, vaspitačima, profesorima i nastavnicima čestitala Dan prosvetnih radnika i istakla da je ovo prilika da veličamo ime i značaj našeg Somborca i vizionara Avrama Mrazovića.

„Podsetiću da smo prošle godine obeležili 240 godina od kada je osnovana prva škola za obrazovanje srpskih učitelja na čitavom slovenskom jugu, čuvena Norma, čiji je osnivač i utemeljitelj upravo Avram Mrazović. Zahvaljujući njemu pre više od dva veka Sombor je postao centar obrazovanja. Naša je želja da takav ostane i u budućnosti. Zato smo i u prethodnim godinama i u ovoj godini, ulagali u sve ono što čini obrazovanje u našem gradu, od predškolskog, osnovnog, preko srednjoškolskog i sve ono što je u nadležnosti Grada Sombora. Naša je želja da svako somborsko dete ima pravo na predškolsko obrazovanje od najranijeg uzrasta, te smo krenuli u dogradnju objekata predškolskih ustanova, povećavali broj smeštajnih kapaciteta i podsticali i privatne vrtiće. Shodno tome gotovo da ni jedno dete ne čeka na upis u vrtiće i na tome ćemo raditi i u buduće.

Najveće investicije u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja ove godine imali smo iz mera populacione politike u objektu vrtića „Neven“ u Konjevićevoj ulici. Ništa manja naša želja nije ni da u osnovnim školama imamo kvalitetne uslove za obrazovanje i vaspitanje, te ćemo stoga i dalje ulagati u zgrade i druge objekte i opremati naše škole. Najveće investicije ove godine imali smo u OŠ „Nikola Tesla“ u Kljajićevu.

Za nas je od značaja i srednjoškolsko obrazovanje, dalje usmeravanje i afirmacija naših srednjih škola da inovativnim i razvojnim programima afirmišu i dalje Sombor kao centar obrazovanja i vaspitanja. Najveće investicije ove školske godine imaćemo u Srednjoj tehničkoj školi gde je to i najpotrebnije. O svemu ovome kada govorim, govorim o zgradama, objektima i opremi i o svemu onome što zapravo bez ljudskog faktora i potencijala nema nikakvog smisla. Otuda zapravo smatram najvećom investicijom ove godine otvaranje Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, odakle očekujemo da potekne jedan veliki rasadnik znanja u kome će naši prosvetni radnici biti slušaoci, ali i predavači i u tom smislu takođe uticati na centar obrazovanja u Somboru.“

Svečanosti povodom Dana prosvetnih radnika prisustvovali su prosvetni radnici predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, predstavnici Školske uprave Sombor, Pedagoškog fakulteta, kao i predstavnici organa lokalne samouprave u Somboru.

U svečanom delu programa učestovali su učenici Gimnazije „Veljko Petrović“ iz Sombora i hor Somborskog pevačkog društva.

NEDELJKA ŽIVKOVIĆ rođena je 1962. godine u Belom Manastiru, Republika Hrvatska, gde je završila Osnovnu školu „Jovan Lazić“, a potom i srednju školu „Bratstvo- jedinstvo“ smer upravno- pravni referent. Pedagoški fakultet – program studija predškolskog odgoja upisuje 1981. godine u Osijeku.

Nakon završenog školovanja prvo radno iskustvo stiče u Radnoj organizaciji za odgoj, negu i zaštitu dece predškolskog uzrasta „Veljko Vlahović“ u Belom Manastiru, zatim prelazi u Dečji vrtić „Radost“ u Dardi, dok u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ u Somboru radi neprekidno od 1998. godine.

Proteklih 30 godina ispratila je mnoge generacije, odrastala i učila zajedno sa decom, uživala u dečijim i vlastitim uspesima, istraživala dečje i svoje mogućnosti, stalno ulazeći sa velikim interesovanjem u sve što je novo. U svom radu osluškuje interesovanja dece, podstiče decu da izražavaju svoje mišljenje, želje i potrebe, uključuje decu i roditelje u pripremu i realizaciju aktivnosti, podstiče saradnju u svakom pogledu. Ulaže mnogo truda u dobru saradnju sa porodicom što dovodi do lakšeg rešavanja tekućih problema, izgrađivanja poverenja i spremnosti članova uže i šire porodice da se lično angažuju u procesu učenja. Veoma često sebi i deci pruža mogućnost da stvari vide iz drugog ugla, da se peva i priča na neobičan način, da se biva u neouobičajenim i zamišljenim situacijama i prostorima. Podstiče igru u malim grupama, igru u kojoj se uvažavaju različitosti i identiteti, a posebnu pažnju posvećuje osamostaljivanju dece u brizi o sebi i drugima.

Nedeljka je svoje stručno usavršavanje nastavila kroz prisustvo brojnim seminarima, tribinama i konferencijama, na koji način je razmenjivala iskustva sa ljudima istih interesovanja i sticala nova znanja. Među mnogim realizovanim projektima istakao se projekat „Stara zdanja Sombora“ prezentovan na stručnom skupu „Vaspitači vaspitačima“ na Zlatiboru. Ustanovu je predstavljala na Koloniji „Dečijeg prijateljstva“ u Štipu (Makedonija), kao i u Vranju u okviru projekta „Vrtić kao sigurno i podsticajno okruženje za učenje i razvoj“.

U svom radu posebnu pažnju posvećuje korišćenju resursa sredine i saradnji sa lokalnom zajednicom. Organizuje posete institucijama kulture (galerija, muzej, biblioteka), upoznaje decu sa zanimanjima odraslih kroz posete i pozivanja stručnih lica, te koristi svaku priliku za bogaćenje dečijih saznanja.

Nedeljka je dete u duši, puna strpljenja i razmevanja, nežne ruke i prijatnog glasa, te je tako i omiljena među decom. Svakodnevno osmišljava aktivnosti koje mame dečiji osmeh i produbljuju maštu. Proslavljajući dečije rođendane „putuje“ zemljama sveta dok pričama za laku noć nagoveštava nove avanture. Motivaciju pronalazi u dečijem osmehu i toplom jutarnjem zagrljaju, što joj pokazuje da uloženi trud nije uzaludan i da njime treba i dalje kročiti.

EDITA SAKALI, rođena.1958 u Somboru. Pedagošku akademiju ,,Žarko Zrenjanin“ završila je u Somboru i nakon toga u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu upisuje smer Pedagogija . Diplomira među prvim studentima u generaciji.

U osnovnu školu ,,Bratstvo jedinstvo“ Sombor zapošljava se 01.09.1982. godine gde i danas radi. Od 01.02.2002. godine do 01.02.2003. godine bila je angažovana u Školskoj upravi Sombor na projektu – Školsko razvojnih programa.

U toku svog rada stručno i profesionalno obavlja poslove stručnog saradnika – školskog pedagoga po propisanom programu za stručne saradnike.

Aktivno je učestvovala u 14 domaćih i međunarodnih projekata, brojnim tribinama, okruglim stolovima, fokus grupama, konferencijama i naučnim skupovima. Realizator je 19 akreditovanih programa od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Edita Sakali je bila saradnica na izradi priručnika za prevenciju rodno zasnovanog nasilja pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a glavni je i odgovorni urednik časopisa „Pedagoška stvarnost“, publikacije od posebnog interesa za nauku.

Tokom svog profesionalnog angažmana rado je pomagala studentima Pedagoškog fakulteta u pisanju seminarskih radova, pripreme za čas, realizaciji istraživanja i pisanje diplomskih radova. Takođe ima dobru saradnju sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu, smer Pedagogija u pomaganju u istraživanju studenata, pisanju seminarskih radova diplomskih radova, kao i primanje studenata za obavljanje prakse iz predmeta Metodika rada školskog pedagoga u OŠ ,, Bratstvo jedinstvo“ u Somboru. Pružala je stručnu pomoć kolegama u izradi magistarskih, mastr i doktorskih radova.

Bila je koordinator za Vršnjačku medijaciju Subotica-Sombor-Novi Sad u periodu 2006-2007. godine. Bila je dva mandata u Upravnom odboru Pedagoškog društva Srbije, a četiri mandata Pedagoškog društva Vojvodine i dva puta u Školskom odboru u školi. Njen osnovni poslovni moto je da ni jedan učenik iz kacelarije pedagoga ne može da izađe bez osmeha!

Poseduje entuzijazam, posvećenost, odgovornost, sposobnost organizovanja, samoinicijativna je i ambiciozna, komunikativna, vredna i spremna na timski rad i veliki profesionalizam u svojoj praksi.

LIDIJA NERANDŽIĆ ČANDA – doktor je filoloških nauka, profesorka Srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Veljko Petrović“ u Somboru koja predstavlja ugledni primer nastavnika 21. veka. Njenu preduzimljivost, kreativnost i izvanrednu nastavnu praksu, potvrđuju mnogobrojne nagrade i priznanja koji je svrstavaju među najinovativnije nastavnike našeg grada, Republike, regiona, sveta.

Za 28 godina rada u prosveti kontinuirano ima visokoreferentne rezultate i postiže značajna postignuća u radu, učestvuje u razvijanju i javnom predstavljanju primera dobre prakse; uspešno primenjuje savremena dostignuća, metode i tehnologije u obrazovno-vaspitnom i naučnom radu; doprinosi unapređivanju kvaliteta rada ustanove u nastavi i vannastavnim aktivnostima, doprinosi ugledu ustanove u kojoj radi, grada Sombora, Srbije, u domaćim i međunarodnim okvirima.

Ima zvanje pedagoškog savetnika; prosvetnog savetnika – saradnika. Naučni je saradnik Filološkog fakulteta u Beogradu; spoljnji saradnik Zavoda za unapređenje vaspitanja i obazovanja; vanredni je član redakcije i lektor „Savremena nastava“- stručne knjige iz oblasti obrazovanja, Podgorica; član šire Uprave Društva za srpski jezik i književnost Srbije; predsednik Društva za srpski jezik i književnost Srbije – Podružnica Sombor; član Upravnog odbora Foremest fondacije i ambasador Srbije (jedne od najvećih svetskih obrazovnih organizacija); realizator akreditovanog seminara br. 708 ZUOV-a (Metodički pristup obradi književnosti).

Dobitnik je 60 republičkih priznanja od strane Ministarstva prosvete R. Srbije i Društva za srpski jezik i književnost Srbije za mentorstvo učenicima koji su osvojili jedno od prva tri mesta na republičkim takmičenjima iz: srpskog jezika i jezičke kulture, lingvistike, književnosti. Dva puta (2012. i 2013.) bila je vođa olimpijskog lingvističkog tima Republike Srbije. Jedini je dvostruki dobitnik Priznanja „Dr Đorđe Natošević“ (šk. 2000/2001. I 2016/2017.) za izuzetne vaspitno – obrazovne rezultate i za rad sa talentima, koje dodeljuje Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje. Jedna je od suosnivača Asocijacije najboljih nastavnika ex Yu, i nosilac titule Najbolji nastavnik ex Yu. Dobitnica je prestižnog svetskog priznanja najboljih nastavnika „Global Teacher Award 2019”.

Sa učenicima je učestvovala u nekoliko međunarodnih projekata.

Recenzent i lektor nekoliko univerzitetskih udžbenika, zbirki poezije, romana, monografija. Organizator i moderator književnih večeri.

Višegodišnji je saradnik na tri naučnoistraživačka projekta Odseka za slavistiku Karl-Granc fakulteta u Gracu, Austrija. Naučne radove (ukupno 27) objavila je u kategorizovanim stručnim časopisima.

Gimnazija „Veljko Petrović“ je na njenu inicijativu i angažovanje postala nacionalni partner naučno-obrazovnog programa LUMA Centra Finska (zajednice finskih univerziteta) koji je dobitnik „Global Best Awards 2018“ kao najbolji evropski program STEM obrazovanja u školama.

Nepoznati počinilac je u nedelju, 3. novembra u večernjnim satima na Malom Petrovom Salašu u Apatinu, kod banje Junaković, prišao ogradi u kom su boravile životinje, i vatrenim oružjem ubio ponija i magarca.

Petar Rašeta, vlasnik ovog salaša sutradan je zatekao jezivu sliku. Ponija Zlatka i magarca Julija nepoznata osoba je ustrelila i ostavila da iskrvare. Ubijene životinje su bile u svom zabranu na salašu. Ogorčen i bez reči, Rašeta ne može da objasni ko i zašto je ovo mogao da uradi.

"Osoba koja je tako nešto mogla učiniti nedužnoj životinji predstavlja opasnost i za ljude. Životinje ni krive ni dužne postale su žrtve bolesnika kojeg treba pronaći i pomoći mu, jer očigledno nije sposoban da se sam izbori sa problemom", kaže Rašeta i pita se: "Da li možemo biti sigurni da ova osoba, ne daj bože, može učiniti i gore stvari?"

"Ne znam kako da ga nazovem, doći do ograde salaša, pozvati životinje, ili su i same došle, i nemilosrdno ih ubiti. Da li može ovo da se dešava danas?", pita se vlasnik salaša.

Na licu mesta policija je izvršila uviđaj, a prema Rašetinim rečima, poni Zlatko je ubijen sa jednim metkom, a magarac Julije sa najmanje dva metka.

Mali Petrov Salaš je mesto na kome deca iz Apatina i okoline dolaze na upoznavanje sa svim domaćim životinjama i njihovim načinom života na jednom klasičnom vojvođanskom salašu. Salaš je poznat po tome što životinje nisu zatvorene u kavezima kao u zoološki vrtovima.

Izvor: N1

Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave, utvrdilo je plan vršenja komunalno-inspekcijskog nadzora u somborskim selima tokom novembra meseca.

Prema planu, kontrola komunalnog reda biće realizovana prema sledećem rasporedu:

12.11. Stapar i Doroslovo
13.11. Čonoplja i Telečka
14.11. Bački Monoštor
19.11. Aleksa Šantić i Svetozar Miletić
20.11. Kljajićevo
21.11. Gakovo i Rastina
26.11. Stanišić i Riđica
27.11. Bački Breg i Kolut
28.11. Bezdan

Kontakt sa Odeljenjem inspekcije i komunalne policije građani mogu da ostvare i mimo redovnih poseta selima i to na telefon: 025/468-241, putem elektronske pošte na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., pisanim putem redovnom poštom na adresu: Odeljenje inspekcije i komunalne policije, Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor, kao i posredstvom mesne zajednice.

Turistička organizacija Grada Sombora ove godine organizuje XI Međunarodni festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“. Festival će biti održan prve decembarske subote, 7. decembra, u Sokolskom domu (Venac vojvode Petra Bojovića 11) i Mađarskoj građanskoj kasini (Venac vojvode Petra Bojovića 13) Radno vreme Festivala biće: od 12 - 21 čas

Izlagačima će biti obezbeđeno mesto u katalogu izlagača, medijska promocija, izložbeni stolovi dimenzija 2,20 м х 0,67 metra, sa klupom, kao i sva ostala podrazumevana podrška u organizaciji - navode domaćini.

Predviđena je mogućnost da ugostitelji koji promovišu svoj ugostiteljski objekat, umesto celodnovnog izlagačkog prostora realizuju jednočasovnu/dvočasovnu promociju na štandu za nekomercijalne promocije.

Nakon zatvaranja festivala biće organizovano druženje izlagača uz zakusku i muziku.

Festival vina i hrane u Somboru, jedinstvena je manifestacija na području Zapadnobačkog okruga, koja iz godine u godinu okuplja sve veći broj izlagača i posetilaca. Festival, takođe, obogaćuje turističku ponudu grada i regije. Na XI Međunarodnom festivalu vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“ organizatori očekuju oko 100 izlagača vina, rakije, hrane, ugostiteljskih objekata, turističkih organizacija... iz Srbije ali i zemalja okruženja.

Uz ulaznicu od 300 dinara, svaki posetilac će dobiti vinsku čašu i katalog izlagača.

Tokom trajanja festivala, posetioci će moći da uživaju osim u kvalitetnim vinima i ukusnoj hrani, tako i u pratećem programu koji će uključivati kulturno umetnički - muzički deo, stručna predavanja, promocije i prezentacije renomiranih vinskih kuća.

S obzirom da se ovakav vid manifestacije, jedanaesti put organizuje u Somboru i da se očekuje velika zainteresovanost i posećenost, kako naših sugrađana-Somboraca, tako i gostiju iz okruženja, Festival je dobra prilika za PROMOCIJU VAŠEG BRENDA - poručuju iz Turističke organizacije Grada Sombora!

Medijsku kampanju će pokriti lokalne TV, radio stanice i štampani mediji, pojedini regionalni i nacionalni radio i tv emiteri, promocija putem Turističke organizacije Srbije, Turističke organizacije Vojvodine, kao i izveštaj sa manifestacije od strane dopisnika dnevnih novina. Osnovni podaci učesnika nalaziće se u Katalogu Festivala.

- Nadamo se da će svi dosadašnji učesnici obogatiti i ovaj, XI „Ravangrad Wine Fest“ u Somboru, a da će oni koji po prvi put budu učestvovali, u narednim godinama postati redovni učesnici Festivala - uz dobrodošlicu svima, dopunjuju u pozivu zaposleni u TOGS - Sombor.

Kotizacija za zakup izlagačkog prostora na Festivalu iznosi 5.000,00 dinara.

Organizator zadržava prava određivanje rasporeda izlagačkog prostora.

četvrtak, 07 novembar 2019 00:00

Rok za četvrtu ratu uplate poreza 14. novembar

Uplata četvrtog kvartala lokalnih javnih prihoda – Porez na imovinu i taksa za isticanje firme

Odeljenje lokalne poreske administracije Gradske uprave grada Sombora podseća obveznike – fizička lica, preduzetnike i pravna lica da 14. novembra 2019. godine dospeva četvrta rata po osnovu lokalnih javnih prihoda na teritoriji Grada Sombora za 2019.g..

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti Odeljenju lokalne poreske administracije, šalter 2 i 3 Gradskog uslužnog centra (zgrada „Županija“) ili na telefone 025/468-203, 025/468-158 i 025/468-198.

četvrtak, 07 novembar 2019 00:00

Obeležavanje 75. godišnjica Batinske bitke

U ponedeljak 11. novembra u 11 časova Grad Sombor i Savez udruženja boraca NOR-a obeležiće 75. godina od Batinske bitke, prigodnom svečanošću i polaganjem venaca na spomen obeležje na platou ispred Muzeja memorijalnog kompleksa Batinske bitke, koji se nalazi na obali Dunava u Bezdanu.

Batinska bitka je jedna od najvećih i najznačajnijih bitaka koje su se odigrale na području Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, u kojoj su pobedile jugoslovenske partizanske jedinice i snage sovjetske Crvene armije.

Otvaranje izložbe „Nauka za muzeje: praistorija Sombora i okoline u svetlu novih bioarheoloških istraživanja” biće upriličena 12. novembra 2019. u 18 časova u Gradskom muzeju Sombor.

Ova izložba, koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Evropski istraživački savet, predstavlja nove rezultate bioarheoloških istraživanja koje sprovode istraživači iz Instituta Biosens u Novom Sadu angažovani na projektu Evropskog istraživačkog saveta BIRTH, u saradnji sa kustosima Gradskog muzeja Sombor i Muzejske jedinice Narodne biblioteke „Branko Radičević” u Odžacima, i istraživačima Laboratorije za bioarheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Rezultati analiza bioarheološkog materijala sa neolitskih nalazišta Magareći mlin, Topole–Bač i Donja Branjevina iz fundusa muzejskih zbirki u Somboru i Odžacima, do sada su većinom predstavljani međunarodnoj i domaćoj arheološkoj zajednici. Ovom izložbom nastojimo da „vratimo nauku u muzej”, učinimo je dostupnom javnosti i prikažemo potencijal koje ima muzejsko nasleđe za razumevanje nekih od najznačajnijih procesa u ljudskoj prošlosti.

U utorak 5. novembra u zgradi Županije održani su sastanak i prezentacija RES fondacije, sa predstavnicima Grada Sombora i naseljenog mesta Bački Monoštor, pod nazivom „Dobra energija na sedam Dunava“ na temu upotrebe energije iz obnovljivih izvora u Bačkom Monoštoru.

Prisutne je ispred Grada Sombora pozdravio zamenik gradonačelnice Antonio Ratković rekavši da je Bački Monoštor jedno od naseljenih mesta koje je ovaj potencijal korišćenja energije iz obnovljivih izvora prepoznao i zahvalio se na izradi katastra javne rasvete u ovom naseljenom mestu koji pokazuje kolike bi bile potrebne investicije za prelazak na obnovljive izvore energije i kolike bi se uštede postigle takvom promenom.

Predstavnici RES fondacije i njihovi stručni saradnici predstavili su rezultate energetskog pregleda, procene solarnog potencijala krovova u Bačkom Monoštoru, katastar javne rasvete, energetska karta Doma kulture, kao i mogućnosti za poboljšanje energetske efikasnosti i stvaranje električne energije iz alternativnih izvora.

Prezentovan je i poslovni model stvaranja energetske zadruge i osnivanja solarne elektrane na primeru naseljenog mesta Križevci (Hrvatska).

Ispred Grada Sombora, uz zamenika gradonačelnice, sastanku su prisustvovali i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne zaštite dr Dalibor Forgić i pomoćnik gradonačelnice za oblast međunarodne saradnje Ivan Šimunov.

Danas je u kabinetu predsednika opštine Kula, Damjana Miljanića, održan sastanak na temu uspostavljanja jedinstvenog preduzetničkog šaltera u uslužnom centru opštine Kula. Ovaj šalter je mesto gde će svi preduzetnici sa teritorije opštine Kula imati mogućnost da dobiju savet, uputstvo i pomoć, što će za njih biti veoma značajno, posebno za one koji ulaze u svet preduzetništva. S druge strane, postojeći preduzetnici, moći će da dobiju informacije vezane za subvencije, koji konkursi su u toku, kao i koje sve mogućnosti i povoljnosti mogu da iskoriste.

Cilj ovog projekta je jačanje saradnje između Privredne komore Srbije, opštine Kula i preduzetnika.

Pored predsednika opštine Kula, Damjana Miljanića, na sastanku su bili prisutni predstavnici Privredne komore Srbije, Regionalne privredne komore Sombor, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika Kula, Suveilj-Suki Karimanović, pomoćnica predsednika opštine Kula, Jelena Pavkov i predstavnici Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj opštine Kula, Dragana Žekić Šukara i Miloš Danilov.

sreda, 06 novembar 2019 00:00

Sombor poklanja prvacima drvo generacije

Grad Sombor, u saradnji sa Kulturnim centrom "Laza Kostić" Sombor i JKP "Zelenilo" Sombor poklanja đacima prvacima drvo generacije. U okviru istoimene manifestacije, otvoren je likovni i literarni konkurs, a najbolji radovi biće izloženi i nagrađeni na decembarskoj izložbi u galeriji KC Laza Kostić u Somboru.

Bođoš, drvo generacije prvog razreda školske 2019/2020 godine zasadilo je 31 prvače Osnovne škole "Nikola Tesla" u Kljajićevu.

"Sadili smo drvo generacije, čuvaćemo ga i paziti i to će biti drvo generacije prvog 1 i prvog 2 razreda", ispričala je Ana Bogdanović.

"To drvo što smo posadili je naše drvo generacije. Treba da ga pazimo, da ga zalivamo i čuvamo, da ne lomimo grane i da ga obilazimo!" rekla je Sofija Vorkapić.

Sa ciljem da se prvaci edukuju o zaštiti životne sredine, u svih dvadeset osnovnih škola somborske opštine, prvaci će posaditi sadnice celtisa – zaštitnog znaka grada Sombora, koje će čuvati tokom predstojećih godina školovanja.

"Ideja ove priče jeste da đaci prvaci svih škola u somborskoj opštini dobiju po jedno drvo i tablu sa natpisom "Drvo generacije" tako da putem ove manifestacije nauče nešto o ekologiji, da razvijaju radne navike i da jednog dana, kad porastu dođu ispred svoje škole, da vide koliko je poraslo njihovo drvo...", objasnila je Vesna Paštrović, direktorica Kulturnog centra Laza Kostić.

Sadnja novih stabala praćena je prikazivanje likovnih i literarnih radova đaka prvaka, na temu "Moje drvo", a najbolji radovi biće izloženi u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, od 3. do 16. decembra.

Izvor: RTV

Strana 2 od 574

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top