Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Obnova, sanacija i rekonstrukcija fiskulturnih sala u somborskoj opštini vrši se planski i kontinuirano. Radovi na školskim salama započinju popravkom krovne konstukcije osnovnoj školi u selu Telečka kraj Sombora. 

Milion dinara iz opštinskog budžeta opredeljeno je za sanaciju krova sale za fizičko u OŠ „Kiš Ferenc“ u Telečkoj.

„Imamo problem sa prokišnjavanjem, tako da je potrebno da se promeni krov, tako da treba da krenemo sa radovima ovog proleća“ Zoltan Kemiveš, direktor u Osnovnoj školi „Kiš Ferenc“ u Telečkoj

Nova sala za fizičko u somborskoj Gimnaziji površine 724 kvadratna metra izgrađena je sredstvima Ministarstva privrede i opštine Sombor.

„Od januara 2018. godine. sala je na raspolaganju što učenicima, što rekreativcima i određenom broju sportskih klubova grada Sombora“ rekao Ladislav Fekete, direktor Gimnazije „Veljko Petrović“ u Somboru.

Sredstvima dobijenim na pokrajinskog konkursku, ovog proleća, biće izgrađena nova sala za fizičko u srednjoj tehničkoj školi.

„Sala za fizičko ima svoj projekat ali, analizirali smo i pokušaćemo da ga, možda malo prilagodimo tj. da nam se dozvoli da povežemo zgradu jedan sa salom za fizičko a dimenzije će biti nešto veće!“ kaže Suzana Vukićević, direktorica Srednje tehničke škole u Somboru.

Srednja medicinska i srednja tekstilna škola nemaju sale za fizičko. Zbog neposredne blizine ovih škola, Doma učenika i fakulteta, ideja za moguće rešenje postoji.

„Još od pre 15 godina, postoji idejni projekat za izgradnju kampusa koji bi obuhvatao Dom učenika, OŠ Avram Mrazović, Srednju medicinsku školu „Ružica Rip“ i Srednju školu „Svetri Sava“ i Pedagoški fakultet“ rekao je Borislav Staničkov, načelnik Školske uprave.

U seoskim osnovnim školama sa manjim brojem đaka, za nastavu fizičkog vaspitanje koristi se prostor domova kulture dok se u selima sa velikim savremenim salama, prostor racionalno koristi za sportske klubove, rekreaciju i kulturno umetnička društva.

Izvor: RTV

U petak, 10. januara uveče iz Evroazije i većeg dela Afrike moći će da se prati ceo tok Mesečevog prolaska kroz Zemljinu polusenku. Pojava se ne prati golim okom, već posebnim instrumentima i, naravno, samo ako bude vedro, poručili su iz Astronomskog društva “Ruđer Bošković”.

Početak “pomračenja” je u 18.08 sati, sredina u 20.10, a kraj u 22.12 sati.

Zemlja je hladno telo. Obasjana Suncem ima konusnu senku. Iz senke se Sunce ne vidi. Oko senke se nalazi polusenka iz koje posmatrač vidi samo deo Sunca i to sve veći što se više približava rubu polusenke.

Interesantno je da će se ove godine sa Zemlje moći da vide četiri pomračenja Meseca i to samo polusenkom, a ona će se dogoditi 10. januara i 5. juna kada će biti “vidljiva” i iz Srbije, dok ona koja će se dogoditi 5. jula i 30. novembra neće moći da se vide iz naše zemlje.

Zakonom o ugostiteljstvu (,,Sl. glasnik RSˮ, br. 17/2019) propisana je obaveza ugostitelja koji pruža usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskom objektu da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti, na propisan način podnese prijavu jedinici lokalne samouprave (JLS) na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

Prema Pravilniku o sadržini i načinu podnošenja prijave za ovaj tip objekata, koji je stupio na snagu 21. decembra 2019. godine, Prijava se podnosi posebno za svaki ugostiteljski objekat za smeštaj, u pisanoj formi, na drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema. Rok za dostavljanje popunjenih prijava je 03. februar 2020. godine

Uredno i tačno popunjene prijave ugostitelj dostavlja:

• lično na šaltere br. 10, 11 i 12 Uslužnog centra Gradske uprave grada Sombora (zgrada Županije), ili
• putem mail-a na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ugostitelj koji usluge pruža u nekategorisanom ugostiteljskom objektu i koji nije prijavljen, odnosno evidentiran kod Gradske uprave grada Sombora na propisan način, neće moći da ostvari pravo na učešće u realizaciji šeme dodele vaučera korisnicima za 2020. godinu. Obrazac prijave je dostupan na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i može se preuzeti putem linka https://mtt.gov.rs/info-o-evidencijama-za-lok/

Više informacija o načinu prijavljivanja, kao i sve druge potrebne informacije ugostitelji mogu dobiti putem telefona 025/468-156.

Crveni krst Sombor u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine u utorak, 14. januara 2020. godine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor na Apatinskom putu broj 19.

Podršku akciji dobrovoljnog davanja krvi mogu da daju svi zdravi punoletni građani do navršenih 65 godina života.

Na konkurs za samostalne izložbe u izlagačkoj 2020.godini pristiglo je 43 prijave.

Umetnički savet Galerije "MEANDER" je uvidom u prispelu dokumentaciju doneo odluku o izboru kandidata koji su dobili termin za izlaganje:

1. Nenad Balta
2. Tatjana Dimitrijević
3. Nora Evetović
4. Nikola Govedarica
5. Zoran Milutinović
6. Đurđica Mrkailo
7. Jelena Redžić
8. Anđelija Roglić
9. Angelina Vukosav
10. Tamara i Marko Vukša
11. Suzana Vulović i Milica Lojović

Za detaljnije informacije možete se obratiti uredniku likovnog programa Jovani Momčilović na broj telefona 025/773 923.

Izvor: apatinskenoivne.rs

 

Zavičajno udruženje Srba „Korijeni“ iz Sombora u saradnji sa Sportskim savezom grada organizuje na Bogojavljenje plivanje za časni krst na Gradskom kupalištu „Štrand“.

Svi koji žele da se prijave, mogu to učiniti u kancelariji „Korijena”, Čitaonička ulica broj 2 ili u prostorijama Sportskog saveza grada Sombora, Venac Petra Bojovića 11. Svi takmičari plivaju na vlastitu odgovornost i moraju imati obavljen lekarski pregled sa odobrenjem da mogu učestvovati u ovoj fizički izazovnoj manifestaciji.

Izvor: Dnevnik.rs

Odeljenje poljoprivrede i zaštite životne sredine Gradske uprave grada Sombora izdalo je saopštenje za javnost o zaštiti vetrozaštitnih pojaseva.

Poljočuvarska služba grada Sombora vršiće kontrolu u skladu sa gradskom Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete i u skladu sa odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a protiv lica koja su načinila prekršaj biće sprovedene propisane kaznene mere.

Novčana kazna za fizičko lice koje ošteti ili seče drveće koje čini poljozaštitni, odnosno vetrozaštitni pojas, ili se nalazi u putnom pojasu, ili na poljoprivrednom zemljištu iznosi 25.000,00 dinara, za pravno lice novčana kazna od 150.000,00 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu novčana kazna od 25.000,00 dinara, a za preduzetnika koji načini prekršaj predviđena je kazna od 75.000,00 dinara.

Posebno se napominje, da ukoliko vrednost posečene drvne mase prelazi količinu od 1m³ protiv učinioca će biti podneta i krivična prijava.

Prema Zakonu o šumama lice koje izvrši bespravnu seču dužno je i da izvrši sanaciju i da nadoknadi nastalu štetu korisniku šuma.

Saopštenje za javnost o zaštiti vetrozaštitnih pojaseva Odeljenja poljoprivrede i zaštite životne sredine pogledajte ovde.

U selu Stapar kraj Sombora, do današnjih dana, ljubomorno se čuva običaj organizovanog odlaska i seče Badnjaka. Staparci, jašući na konjima kroz selo, paradno odlaze po Badnjak a potom, na isti način, vraćaju se u seosku crkvu.

Treba biti dobar momak u sedlu, kažu Staparci, da bi tri dana, od Badnjeg dana do drugog dana Božića, po staroj tradiciji i običaju Staparaca, slavio Hristovo rođenje. Staparci tako slave Božić od vajkada.

"Ja, eto, već pet godina učestvujem, održavam tradiciju. Naši preci su tako radili, pa sad, eto, i mi tako nastavljamo tako da održimo tradiciju. Dokle ćemo i kako ćemo - to ćemo videti! Okupimo se oko crkve, dođemo ovamo po Badnjak pa u crkvu da palimo Badnjak i onda krećemo po kućama, idemo i pevamo pesme božićne...", ispričao je barjaktar Danijel Novaković.

"Ja sam ovde, kako vidim, najstariji jahač. Tri dana ovde jašemo pa ko izdrži - izdrži, jer treba biti dobar momak i tri dana ovako u sedlu izdržati", kaže Svetislav Mrđanov.

Na mlađim Staparcima je, pre nego što stignu do sedla i konja, da božićne običaje čuvaju u ulogama vertepaša po čemu je takođe ovo selo jedinstveno.

"Mi smo vertepaši, idemo od kuće do kuće gde imamo svako svoju ulogu. S ulaskom u kuću pevamo, to je naša uloga, čestitamo Božić ljudima i donosimo sreću u kuću" objasnio je Miloš Abić.

Pravoslavna crkva i vernici u Staparu na Badnji dan obeležavaju još jedan događaj posebno značajan za selo.

"1925. godine su stigla četiri nova zvona u Stapar i na Badnji dan popodne je podignuto prvo veliko zvono a zatim i ostala tri. Od tog doba je ostao običaj da se na Badnje veče, uoči Božića, ljudi skupljaju u porti i zvoniku i da zvone u čast rođenja Bogomladenca Hrista i presvete Bogorodice koja je zaštitnica nas Staparaca, naših hramova i u znak sećanja na podizanje zvona hvam Vavedenja presvete Bogorodice u Staparu", objasnio je Dejan Milić.

I tako, četrdesetak veštih staparskih konjanika i ovog Božića će obilaziti svoje meštane, rođake i prijatelje i uz "Roždestvo" i zdravicu slaviti rođenje Isusa Hrista.

Izvor: RTV

Opština Kula i Turistička organizacija opštine Kula prirediće još jednom nezaboravan doček srpske Nove godine.

Jedna od najvećih zvezda današnjice Željko Joksimović, zabavljaće Kuljane i njihove goste 13. januara 2020. godine, a koncert će se održati u Kramerovoj ulici i besplatan je za sve posetioce.

Pokrovitelji manifestacije su Opština Kula i Turistička organizacija opštine Kula.

Izvor: nasemesto.rs

Opština Apatin je i ovoga meseca za svoje građane pripremila besplatne sadržaje.

U januaru to je koncert Riblje čorbe za doček Pravoslavne Nove godine na trgu Nikole Tesle, kao i besplatni topli napici i druga iznenađenja.

Apatinci, ovoga meseca imaju mogućnost da besplatno koriste teretanu u prostorijama Sportskom saveza. Rezervacije termina moguće su u Sportskom savezu Opštine Apatin ili na brojeve 025-780-250 i 025-773-043.

Izvor: 025info.rs

Prema predlogu rešenja somborsko Gradsko veće je na jednoj od svojih poslednjih ovogodišnjih sednica utvrdilo novu mesečnu ekonomsku cenu programa vaspitanja i obrazovanja po detetu za 2020. godinu u ovdašnjoj predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“.

Tako će već od prvih dana ove godine prema novom cenovniku celodnevni boravak dece koja se nalaze u jaslenom i obdanišnom programu poskupeti za 1.341 dinar i koštaće 16.903 dinara, umesto dosadašnjih 15.561 dinara, dok će celodnevni boravak dece u pripremno-predškolskom programu iznosti 14.642 dinara, što je za 830 dinara više u odnosu na dosadašnju cenu koja je bila 13.812 dinara.

Ekonomska cena poludnevnog boravka dece u pripremno-predškolskom programu će u novoj 2020. godini iznositi 6.190 umesto ovogodišnjih 6.031 dinara, dok će mesečni iznos koji se priznaje kao osnov za obračun dela troškova boravka dece u privatnoj predškolskoj ustanovi biti limitiran na 16.902 dinara.

Izvor: dnevnik.rs

nedelja, 05 januar 2020 00:00

Identifikovana utopljenica iz Dunava

Utopljenica, koja je izvučena iz Dunava kod Apatina polovinom novembra, je identifikovana i potvrđeno je da je u pitanju Zorka Mažuran (82) iz Apatina.

NJeno beživotno telo izvučeno je na obalu 15. novembra, nedaleko od kajak kućice i, nakon uviđaja, poslato na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Posle šest dana, pošto njen nestanak nije bio prijavljen i niko je nije tražio, nesrećna starica je 21. novembra sahranjena kao NN osoba.

Nakon nekog vremena pojavio se čovek koji je pretpostavljao da se radi o njegovoj rođaki. Posle zakonske procedure oko identifikacije pokojnice, potvrđeno je da se radi o Zorki Mažuran, koja je živela sama u stanu u Apatinu i za koju niko nije ni znao da je nestala da bi to prijavio, dok se nije pojavio njen rođak, koji je u to vreme kad se starica utopila, bio na višednevnom putu.

Nakon identifikacije, na grobu tragično stradale žene krst na kome je stajalo NN lice, zamenjen je krstom na kome se nalazi njena fotografija, ime, prezime i godine rođenja i smrti.

Izvor: apatinskenovine.rs

Ponosni na svoje zelenilo, Somborci su odavno na pijedestal stavili legendarno drvo koprivića, iliti bođoša, koje je postalo pravi znamen njihovog grada, što ne treba da čudi s obzirom na to da od nekih 18.000 stabala (koliko ih ima u katastru ovdašnjeg zelenila) lavovski deo otpada upravo na celtis očidentalis, što je latinsko ime za ovo drvo bujne krošnje, hrapavog lista i ploda u obliku malih bobica.

Decenijama unazad sloveći za jedan od najzelenijih gradova na planeti (živa je i danas legenda po kojoj je Sombor nakon Vašingtona najzeleniji grad na svetu) Sombor ipak nije uvek bio grad u parku, pošto sve do poslednje trećine 19. veka, njegove ulice nisu bile ozelenjene.

Tek tokom druge polovine 19. veka su somborske gradske vlasti posvetile veću pažnju pejsažnom uređenju grada, a uz drvorede dudova po ulicama periferije, na središnjim gradskim ulicama, osim na Glavnom sokaku, bili su posađeni platani. Sedamdesetih godina 19. veka Sombor ima Odbor za ulepšavanje grada, koji vodi računa o ozelenjavanju i čuvanju posađenih sadnica i već formiranih drvoreda. Početkom sedamdesetih godina 19. veka nastaje prvi gradski park, posađen pored železničke stanice, a 1898. g. posađen je i park oko zdanja Županije.

Najveći talas ozelenjavanja grada, započetog zalaganjem mlađanog, tuberkuloznog somborskog gradonačelnika dr Bene Čihaša, dogodio se na samom kraju 19. i početkom 20. stoleća, kada je Sombor ozelenjen upravo mladicama bođoša. Po somborskim ulicama i parkovima posađeno je više hiljada sadnica bođoša, posebno 1903. godine, za koju se vezuje i sadnja još jednog od zelenih znamena ovog grada, čuvenih tisa ispred monumentalnog zdanja sadašnje Skupštine grada, nekadašnje Županije, sedišta birokratskog aparata jedne od najvećih administrativnih celina Ugarske kao sastavnog dela Austrougarske.
Tisa nije specifična za naše podneblje, mada je ovo tada bilo močvarno područje, idealno za tu vrstu četinara, koji izvlači vlagu iz zemljišta
Lepota krošnji gigantskih tisa koje dominiraju pročeljem Županije pleni pažnju gotovo svakog posetioca Sombora, pošto ovom gradu daje dodatni vid gospodstva, podsećajući na parkovska rešenja daleko poznatijih i starostavnijih evropskih varoši. Na njihov izgled Somborci su posebno osetljivi, što ovdašnje komunalce izlaže pažnji javnosti.

Za tisu (tadžus bačata) se, inače, veruje da je mitsko drvo i da ima isceliteljsku moć, pa je gotovo u celoj Evropi korišćena za izradu naprsnih krstova, ali i svakodnevnih upotrebnih predmeta pošto se teško cepa, a površina je pogodna za finu obradu. U istorijskoj faktografiji, ali i popularnoj literaturi gotovo je legendarna upotreba ovog drveta u izradi velikih engleskih lukova, svojevrsne srednjevekovne prethodnice artiljerije na bojištima od Evrope do Svete zemlje. Da je dugovečna dokazuju i somborska stabla, koja i pored drugog veka svog života rastu i napreduju, dokazujući ono što i enciklopedije tvrde, da se lako regeneriše i da je skoro neuništiva.

- Izbor nekadašnjih gradskih otaca da se somborsko zelenilo dodatno oplemeni tisom je vrlo interesantan, jer ovo drvo nije specifično za naše podneblje, mada je ovo tada bilo močvarno područje, idealno za tu vrstu četinara, pošto su one izvlačile vlagu iz zemljišta, a izrasle su u prave lepotice – kaže Nadežda Radojević, rukovodilac RJ Javno zelenilo, somborskog JKP „Zelenilo”, koja, u nedostatku tačnih arhivskih podataka takođe datira sadnju somborskih tisa u 1902. ili 1903. godinu.
- Sličnih stabala ima i na beogradskom Kalemegdanu, ali ove najveće somborske, kojih ima 14, ipak su bujnije i bolje održavane, pa mislim da su i daleko lepše nego beogradske – veli Radojević prema čijim rečima zaštita tisa traje od maja do septembra, kada se redovno zalivaju, oblikuju, a zimi se sa njih skida i sneg da bi tise i dalje bile istinska turistička atrakcija Ravangrada Veljka Petrovića.

Nema licenciranih preparata
Da bi tise ispred Županije lepo izgledale i u klimatskim uslovima koji nisu potpuno povoljni za njihov rast i razvoj, o njima se svakodnevno brinu somborski komunalci, pre svega oni iz JKP „Zelenilo”, što je poprilično težak zadatak pošto ovo drvo nije toliko uobičajeno u urbanoj flori.
- Imali smo problema pre šest, sedam godina kada su one bile u veoma lošem stanju. Onda smo krenuli sa njihovom zaštitom. Ali kao i kod zaštite drugih stabala problem je jer nema preparata koji su licencirani za zaštitu u dendrologiji i onda se dovijamo. Na osnovu naših iskustava koristimo za zaštitu preparate koji se koriste u voćarstvu - kaže Igor Olujić, referent zaštite bilja u somborskom JKP „Zelenilo”.

Izvor: Dnevnik.rs

nedelja, 05 januar 2020 00:00

Otvoreni dan u MZ Bački Breg

Prvog vikenda u januaru mesecu Nove 2020. godine u okviru akcije „Otvoreni dan“ gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović sa timom saradnika, u prostorijama MZ Bački Breg, primila je građane koji su želeli da razgovaraju sa njom i iznesu joj svoje probleme, zahteve, predloge kao i nedoumice koje se odnose na svakodnevni život u Bačkom Bregu.

Sastanku su prisustvovali i Helena Roksandić Musulin, načelnica Gradske uprave grada Sombora, Miroslav Kovačić, gradski većnik zadužen za komunalnu oblast, Goran Nonković direktor JKP „Prostor“ Sombor, Jasmina Bobić direktorica JKP „Vodokanal“ Sombor, Slavica Pest zamenik direktora JP „Vodovod Bezdan“ i Rosana Krstić, načelnica odeljenja za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove grada Sombora.

I ovog puta, na sastanak sa gradonačelnicom odazvao se veliki broj zainteresovanih sugrađana, stanovnika mesne zajednice Bački Breg, što je valjan pokazatelj da je ovakav vid komunikacije bio neophodan i veoma značajan za građane. Veliki broj pitanja se odnosio na komunalnu oblast, uglavnom na atmosfersku kanalizaciju, održavanje puteva, rasvete u pojedinim delovima mesne zajednice, problema napuštenih i ruševnih kuća koje ugrožavaju bezbednost prolaznika, što može da se reši samo kaznenom politikom prema vlasnicima takvih objekata.

Nisu samo problemi bili razlog dolaska građana, bilo je i reči pohvale na rad javnih preduzeća, kao i na akciju postavljanja velikih kontejnera u mestu. „Brežani su veoma dobri domaćini i u svojim angažmanom u organizovanoj akciji meštana očišćene su sve divlje deponije oko sela.

Jedan od problema koji su istakli pojedini građani je finansiranje funkcionisanja dobrovoljnog vatrogasnog društva koje u ovom selu ima dugogodišnju pozitivnu praksu i iskustvo, ali u poslednjih nekoliko godina ometajući faktor je kvar sirene za uzbunjivanje za koju je na sastanku obećano iznalaženje modela za najhitniju popravku i stavljanje u funkciju.

Gradonačelnica Sombora je istakla da je po pitanju finansiranja DVDa bilo dosta problema i da društva moraju ispuniti uslove, te uključiti se u novi Savez kako bi grad mogao da pomogne po pitanju finansiranja. Gradonačelnica je istakla da će ove godine obići sva vatrogasna društva kako bi se videlo u kakvom su stanju i na koji način im se može sistemski i u skladu sa pravilima pružiti podrška.

Osim pitanja i molbi svi prisutni sugrađani izrazili su zadovoljstvo što su mogli na ovaj način lično da upoznaju i razgovaraju sa gradonačelnicom i njenim timom.

Kako bi izašla u susret potrebama građana sa teritorije Sombora, gradonačelnica će nastaviti da obilazi mesne zajednice kako u selima, tako i u gradu Somboru, prima građane, sluša njihove zahteve i u skladu sa mogućnostima i procedurama pomaže u rešavanju problema.

Na putu od kružnog toka ka Svilojevu, jutros se dogodila teška saobraćajna nesreća, u kojoj je jedno lice zadobilo teške, a dvoje lakše telesne povrede.

Do nesreće je došlo, po rečima očevidaca, kada je automobil, za čijim volanom je bio jedan stariji čovek, obilazio automobil, koji se privremeno zaustavio na putu i direktno udario u kombi Mlekare „Preradović“, koji mu je dolazio u susret iz pravca Svilojeva. U sudaru je vozač kombija Rajko P. iz Apatina zadobio teške telesne povrede, zbog kojih je zadržan u somborskoj bolnici, dok su vozač putničkog automobila i njegova saputnica lakše povređeni.

Po rečima očevidaca, apatinska Hitna pomoć je veoma brzo stigla na mesto nesreće i zbrinula povređene.

Zbog ove saobraćajke put ka Svilojevu je bio u prekidu preko tri sata i sa obe strane su formirane duge kolone vozila.

Policija se povodom ove saobraćajne nesreće nije oglašavala, a vozači su se međusobno informisali preko nekoliko grupa na viberu i fejsbuku. Oni koji su tek kretali na put, jedino su na taj način bivali obavešteni o prekidu saobraćaja na ovoj deonici i birali alternativne pravce, kako bi na vreme stigli na odredište. 

Izvor: apatinskenovine.rs

Dečak Todor Eraković je prva beba rođena 2020. godine u porodilištu Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru. Todor je rođen 1. januara u 19 časova, težak je 3,150 kg i dugačak 50 centimetara a srećni roditelji su Nada i Ognjen Eraković.

Porodilište je posetila gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović i tom prilikom sada već tradicionalno u ime grada Sombora, Nadi Eraković, majci malog Todora uručila je poklon čestitku u iznosu od 100.000,00 dinara, poklon čestitka stigla je i od Saveta za bezbednost saobraćaja na putevima grada Sombora.

Poklon, bebi-sedište za auto, roditeljima malog Todora uručili su ispred Saveta za bezbednost saobraćaja Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice grada Sombora i predsednik Saveta i Milan Glumac, načelnik Odeljenja za saobraćaj Policijske uprave Sombor i član Saveta za bezbednost saobraćaja, a prisustvovao je i dr Dalibor Forgić član gradskog veća zadužen za oblast zdravstva i socijalne politike.

Osim Todora, auto-sedišta na poklon dobilo je još 4 bebe koje su rođene u međuvremenu, odnosno, za prva tri dana januara 2020. godine.

Akcija podele bebi-sedišta za auto nastavlja se i dalje u 2020. godini.

Ako je suditi prema prva tri januarska dana u 2020. godini kada je rođeno 8 beba, ima nade da se trend opadanja nataliteta u Somboru zaustavi.

Istim povodom a na inicijativu pokrajinskog ombudsmana zdravstvene ustanove u AP Vojvodini pa i somborska bolnica odazvali su se akciji sadnje drveta za prvorođenu bebu u oboj godini. Danas je posađen divlji kesten kao simbolika rasta i razvoja deteta rođenog prvog u ovoj godini.

„Uvek je najlepše započeti novu radnu godinu posetom somborskom porodilištu i obilaskom prvorođene bebe. Ove godine za prva tri dana imamo već 8 rođenih beba i nadam se da će se taj trend i nastaviti i tokom cele godine a i ubuduće, a danas podstaknuti idejom pokrajinskog ombudsmana ovaj događaj obeležavamo i na drugi način, u smislu afirmacije kako drugačijeg demografskog trenda tako i afirmacije borbe protiv klimatskih promena zasadili smo jedno drvo kako bi afirmisali zapravo priču o ekologiji ali na neki način i o ozelenjavanju, o novom životu i o tome da želimo da nas uvek bude i više“ istakla je gradonačelnica Golubović u svom obraćanju nakon sadnje divljeg kestena u bolničkom dvorištu.

Drvo je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović posadila uz asistenciju pokrajinskog ombudsmana, profe. Dr Zorana Pavlovića u saradnji sa direktorom ZC „Dr Radivoj Simonović“ a u okviru kampanje „Za novi život“, koju će Pokrajinski ombudsman realizovati u osam vojvođanskih gradova.

Ovom kampanjom Pokrajinski zaštitnik građana daje svoj simbolički doprinos afirmaciji univerzalnog prava deteta na očuvanje i razvoj svog identiteta, njegove ukorenjenosti u nacionalnu kulturu, kao i prava na zdravu životnu sredinu.

Apatinac Roland R. (46) danas je mačetom odsekao ruku Prigrevčaninu Dušanu Č. (66). Nesrećni čovek je, nezvanično saznajemo, hitno prebačen u novosadski Klinički centar, gde će doktori učiniti sve da pokušaju da mu spasu ruku. Napadač je uhapšen i određen mu je pritvor.

Ovaj tragični događaj zbio se oko 14 časova u dvorištu porodične kuće Dušana Č. u Prigrevici. Roland je, po informacijama bliskim istrazi, najverovatnije došao kako bi se obračunao sa Milanom Č, Dušanovim sinom, koji je osumnjičen da mu je pre dvadesetak dana zapalio pčelinjak, pričinivši mu ogromnu materijalnu štetu. Milanov otac je, navodno, stao u zaštitu sina, na koga je Roland nasrnuo mačetom, i tom prilikom zadobio tešku povredu ruke.

-Šokirao sam se kad sam čuo šta se zbilo. Pretpostavljam da se Roland razočarao u sistem, jer je tužilac odustao od službenog gonjenja piromana i uputio ga da angažuje advokata i privatno pokrene tužbu. Planirali smo da ovih dana odemo na razgovor kod tužioca oko toga... Ne znam, valjda mu se sve to skupilo, još u šoku priča Rade Stevanović, predsednik Društva pčelara „Apatin“.

Još dodaje da je sa Rolandom bio sinoć na Božićnom vašaru, da ništa nije ukazivalo da bi ovako nešto mogao da uradi.

-Bio je sa suprugom i sve troje dece, delovao je normalno, staloženo. Ne mogu da shvatim zašto se odlučio na ovako nešto, i sam zna da to ništa ne rešava, zabrinuto je dodao Stevanović.

Istraga je u toku.

Izvor: apatinskenovine.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u petak 03.01.2020. godine, u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor u periodu od 09,00 -12,00 sati organizuje prvu akciju dobrovoljnog davanja krvi u 2020. godini.

Podršku akciji dobrovoljnog davanja krvi mogu da daju svi zdravi punoletni građani do navršenih 65 godina života.

četvrtak, 02 januar 2020 00:00

Revija u Bowling centru „Bowling Stones“

Za kraj najuspešnije godine u istoriji kluba u kojoj je osvojeno 5 državnih medalja u seniorskoj konkurenciji, upriličena je revija u subotu, 28. decembra 2019. godine

U 17 časova odigrana je prijateljska trening utakmica po pravilima Prve lige Srbije u kojoj su se na zadovoljstvo velikog broja gledalaca sastali Bowling Stones, vicešampion Srbije i Oris, trenutno vodeći tim Biznis lige Sombor.

U sjajnoj utakmici Superligaš je slavio sa 12:4. Oris je pružio sjajan otpor, mada rezultat nije bio u prvom planu.

U 20 časova počeo je turnir igrača Biznis lige, na kome nisu imali pravo nastupa igrači prve lige Srbije u bowlingu i prve lige u kuglanju.

Učešće na turniru je uzelo 28 igrača. Igralo se do finala četvorice, a pobednik je odlučen u dva časa posle ponoći.

Sjajna završnica godine, mnogo dobre i pozitivne energije su garant da će bowling biti uspešan i u 2020. godini.

Izvor: NRS

Odlukom Ministarstva privrede postupak prodaje kapitala Severtransa poništen je, a sve do sada preduzete radnje stavljene su van snage i ne proizvode pravno dejstvo, objavilo je Ministarstvo.

Kako se navodi u obrazloženju, konstatovano je da je neophodno razmotriti određena pitanja u vezi sa imovinom subjekta privatizacije Severtrans Sombor.

Odluka je konačna, a protiv nje se može pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja.

Ministarstvo privrede Srbije objavilo je 27. decembra javni poziv za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda radi prodaje kapitala preduzeća za prevoz putnika Severetrans iz Sombora.

Kako je tada navedeno u tederu, predmet prodaje je paket sastavljen od 195.695 akcija, što predstavlja gotovo 60% ukupnog kapitala ovog preduzeća.

Početna cena prodaje kapitala preduzeća Severtrans iznosila je 130.665,30 EUR.

Izvor: eKapija

Somborska policija uhapsila je Dragana Kneževića iz Stapara nadomak Sombora zbog sumnje da je počinio krivično delo prevara.

Ovaj "biznismen" sa dugim prevarantskim stažom uhapšen je nakon pisanja "Blica" o njegovim malverzacijama u vezi sa obezbeđivanjem potrebne dokumentacije za rad u Nemačkoj za šta je od građana uzimao od 400 do 800 evra.

Kneževiću je prema saznanjima "Blica" određeno policijsko zadržavanje u trajanju do 48 sati nakon čega će uz krivičnu prijavu biti priveden u nadležno Tužilaštvo u Somboru.

Budući da prevareni građani i dalje podnose protiv njega prijave i u drugim policijskim upravama širom Srbije, Tužilaštvo će tek nakon svih prikupljenih informacija precizno kvalifikovati krivično delo za koje će goniti Kneževića po službenoj dužnosti.

Kako je "Blic" izveštavao, više građana podnelo je prijavu protiv Kneževića kojom ga terete za prevaru jer je sa njima sklapao ugovore u ime firme koja je tek u postupku registracije i uzimao od 400 do 800 evra uz obećanje da će im obezbediti svu potrebnu dokumentaciju za rad u Nemačkoj.

Podsetimo, oštećeni građani tvrdili su za "Blic" da im je Knežević pričao da je stupio u kontakt sa jednom nemačkom agencijom za zapošljavanje i ponudio im svoje usluge, odnosno obećao im da će pronaći radnike.

- U početku je sve teklo po planu. Dobili smo ugovore sa pomenutom nemačkom kompanijom i čekali smo radne vize za koje je Knežević tvrdio da će ih obezbediti preko svojih veza i za to nam je uzimao između 400 i 800 evra - ispričao je ranije za "Blic" jedan od oštećenih građana.

Mnogi su već napustili posao, kako nastavlja dalje, jer im je rečeno da kreću za Nemačku za mesec dana.

Lažni ugovori

- Kako se rok za dostavljanje potrebne dokumentacije približavao, tako je Knežević počeo da se pravda da je došlo do nekog zastoja, te da će biti vize stići uskoro, a na kraju je prestao da se javlja. Izuzetno smo ogorčeni i formirali smo internu viber grupu preko koje smo u kontaktu i ispostavilo se da nas je skoro 60 kojima je na ovaj način Knežević obećao "pomoć". Kada smo kontaktirali agenciju u Nemačkoj oni su nas samo upućivali na Kneževića koji im je obećao da će budućim radnicima obezbediti svu dokumentaciju – objašnjava naš sagovornik.

Kaže da je sa njima Knežević sklapao i nevažeće ugovore kojima im je garantovao da će dobiti svu potrebnu dokumentaciju za rad u Nemačkoj.

- Ispada da je prevario i agenciju za zapošljavanje u Nemačkoj čijim je predstavnicima rekao da im može obezbediti potrebna dokumenta za radnike iz Srbije, a kako se klupko odmotava izgleda da ima oštećenih i iz Hrvatske, Bosne i Republike Srpske - dodaje naš sagovornik.

Kako saznaje "Blic", Knežević je bio umešan u nekoliko afera u Somboru i sve su bile vezane za strane investicije u tom gradu zbog čega je prošle godine isključen iz Srpske napredne stranke zbog, kako nezvanično saznajemo, narušavanja ugleda te partije, a što je i on sam potvrdio u izjavi za jedan lokalni portal.

Izvor: Blic.rs

Kažu ono što nije zapisano brzo se zaboravi. Zna to i Milan Vojnović, hroničar somborske varoši, koji je upravo zato otvorio Knjigu utisaka kako bi trajno ostali zapisani utisci turista koji su obišli Sombor i njegove znamenitosti.
Slika Bitka kod Sente, najveće ulje na platnu na Balkanu, jedna je od najprepoznatljivijih turističkih odrednica Grada Sombora. Godišnje tu sliku vidi nekoliko hiljada turista iz svih krajeva sveta. A decenijama je priču o slici onima koji su u Sombor došli s namerom, ili slučajno pričao Milan Vojnović, po obrazovanju sociolog, ali pre svega zaljubljenik u svoj Sombor.

Kakav je utisak na turiste ostavila slika Bitka kod Sente i priča Milana Vojnovića svedoči Knjiga utisaka u koju su zabeleženi utisci turista zapisani poslednji nekoliko godina.

"Sa svih strana. Recimo Kinezi, Amerikanci, najviše iz nekadašnje Jugoslavije, iz Mađarske. Ja to gledam sa drugog stanovišta, kako je grad njih oplemenio. Tako da sam odjednom počeo, da ne kažem, da se pravim važan kakav je to naš Sombor. Toliko značajan, lep. Tako ga doživljavaju oni koji u njega dođu" kaže Milan Vojnović.

Pred Slikom Bitka kod Sente i priči o njoj uživali su mladi bračni parovi, turistički vodiči, gosti iz Indonezije, Kine..I mnogi drugi.

"Postoje ljudu, predmeti, stvari, jednom viđeni kao da su obeleženi više se nikada ne zaboravljaju... Grad ne za sećanje već za vraćanje... Sombor grad u koji smo došli umorni, neispavani, mrzovoljni. Sombor grad iz koga izlazimo i odlazimo ozareni. Zahvaljujući njegovoj lepoti i divnoj priči gospodina Vojnovića...", napisano je između ostalog u knjizi utisaka.

Milan Vojnović više nije turistički vodič, ali i danas rado prelista ono što su gosti Sombora zapisali nako što su videli sliku Bitka kod Sente i čuli priču o Somboru. Seti se Milan, listajući stranice koje su ispisali ljudi iz svih krajeva sveta zanimljivih susreta i zanimljivih ljudi sa kojima se sretao i družio. Sokoro 40 godina.

Izvor: RTV

ponedeljak, 30 decembar 2019 00:00

RZS: Za 40.000 veći broj umrlih od rođenih

U Srbiji je u prvih 10 meseci ove godine negativni demografski priraštaj bio oko 40.000 ljudi - rođeno je 53.082 bebe, 585 više u odnosu na isti period prošle godine, a umrlo je oko 93.000, 470 više, pokazali su danas predstavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U prošloj godini negativni prirodni priraštaj bio je 37.680, rođeno je 63.975, a umrlo 101.655, dok je u 2017. taj negativni odnos bio 38.828.

U periodu od 2005-2018. godine prosečan godišnji negativni priraštaj bio je 35.433, a najniži je bio 2006. - 31.887.

Na konferenciji za novinare RZS u materijalima nije bio dat broj umrlih u prvih 10 meseci ove godine, nego samo podatak koliko ih je više umrlo u odnosu na isti period prošle godinhje, ali je broj rođenih preciziran - 53.082.

Tek posle nekoliko insistiranja novinara data je cifra od oko 93.000 umrliih, što pokazuje razliku od 40.000 manje rođenih od umrlih.

Izvor: N1

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić predstavili su juče program „Srbija 2025“, vredan oko 14 milijardi evra.

U okviru ovog programa istakli su brojne projekte koji će, po rečima premijerke, „ubrzati rast privrede i učiniti našu zemlju mnogo boljim mestom za život“. Program „Srbija 2025“ finansiraće se iz budžeta, ali i iz kredita međunarodnih finansijskih institucija.

Ono što je meštane apatinske opštine neprijatno iznenadilo je to što se među projektima koji su našli mesto u ovom programu, nije i Luka Apatin, o kojoj se godinama priča kao o okosnici privrednog razvoja ne samo apatinske opštine, već i cele regije.

-Za ulaganja u vodni saobraćaj biće obezbeđeno 274 miliona evra, od čega najviše za ulaganje u proširenje luke Prahovo, Bogojevo, u Sremskoj Mitrovici, zatim za izgradnju nove luke u Beogradu, dodatna ulaganja u Luku Novi Sad, u luku u Smederevu i drugo, rekao je juče predsednik Vučić.
Ova izjava predsednika dodatno je obeshrabrila radnike nedavno zatvorenog preduzeća „Napredak“, čija sudbina je direktno vezana za izgradnju apatinske luke, u okviru koje bi, jedino, ova firma mogla da posluje, a oni se vrate na svoja radna mesta.

ŠKRBIĆ: DRŽAVA ZATVORILA „NAPREDAK“

To je, uostalom, potvrdio i predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić, gostujući ovih dana u programu Radio Dunava. Škrbić je, osim ostalog, naglasio da je „Napredak“ sada privatno preduzeće, koje je promenilo nekoliko vlasnika i da opština nema više ništa sa njim, te da „moramo razumeti da je država zatvorila „Napredak“, jer se firma nalazi na njihovom zemljištu“.

-Ono što je naša budućnost je lučka delatnost za koju moramo da dobijemo sve dozvole, a ovo mesto gde se sada nalazi „Napredak“ predviđeno je za neke druge sadržaje. Pre mesec dana smo uspeli da sakupimo sve papire i prepišemo po Zakonu o lukama 30 hektara zemljišta Direkciji za državnu imovinu. Upravo na toj površini je predviđeno pet rampi različitih delatnosti, među kojima će biti i ona kojom se nekada bavio „Napredak“. Za ove delatnosti biće raspisani međunarodni tenderi. Kada se raspodele tenderi i krene rad, radnici će moći da se jave na oglase za posao. Ili, pre toga, kada opštinski odbor donese odluku o delu katastarske parcele koji će biti privremeno izdat kao lokacija za pesak i šljunak. Tačan datum još ne znamo, izjavio je, uz ostalo, predsednik Škrbić, gostujući na Radio Dunavu.

Na najnoviju informaciju da se buduća Luka Apatin ne nalazi u programu „Srbija 2025“, kao i na izjavu predsednika opštine Apatin, vezanu za „Napredak“, reagovali su generalni direktor i radnici ove, nedavno ugašene firme.

RADNICI „NAPRETKA“: OPŠTINA KRIVA ZA ZATVARANJE

-Juče nam je predsednik Srbije saopštio plan regionalnog razvoja vodnog saobraćaja za period od 2020. do 2025. godine. Jasno nam je saopšteno da Luka Apatin nije u planu, a priča našeg predsednika opštine ostaje potpuno „razgolićena“, navode direktor i radnici „Napretka“ za Nove Apatinske novine i dodaju da je, u intervjuu za Radio Dunav, od 26. decembra, predsednik izrekao puno neistina.

Činjenica je, navode oni, da je „Napretku“ zabranjen rad od strane Ministarstva za saobraćaj, ali „zbog usvajanja detaljnog urbanističkog plana od strane opštine Apatin, u kome je parcela 666/1 teretno pristanište Apatin obrisana, a kao posledica toga je stavljen katanac na firmu „Napredak“ AD Apatin od strane ovog Ministarstva“.
Takođe dodaju da „Napredak“ ima potpisana dva ključna dokumenta i to sa Agencijom za privatizaciju i opštinom Apatin, gde stoji da će se dislocirati na novu lokaciju Luke Apatin, kada se steknu potpuno isti uslovi kao na postojećoj lokaciji (parcela 666/1).

-Kao što vidimo, radovi na novoj lokaciji ne samo da nisu počeli, nego su neizvesni i u dalekoj budućnosti.Umesto da se izvrši izmena detaljnog urbanističkog plana opštine Apatin i parcela 666/1 uvrsti u parcelu buduće Luke Apatin, a tako firma “Napredak“ neometano nastavi sa radom, kao i prethodnih 70 godina, predsednik opštine nam saopštava da je „Napredak“ privatno vlasništvoi da on tu ništa ne može. Pri tom, kad su odjednom „saznali“ da je privatno vlasništvo, kako su mogli da ga obrišu? Privatno vlasništvo je „svetinja“ u Evropi, pa se nadamo da je tako i u Srbiji. Uostalom, kako neko može da kupi deo zemljišta, pa da mu neko to isto zemljište uzme, pitaju seradnici „Napretka“i dodaju da su tražili razgovor sa lokalnom opštinskom vlašću kako bi se našlo neko rešenje za njih, ali da im to nije omogućeno.

Takođe navode da je predsednik Srbije izjavio da će država pomoći razvoju Luke Bogojevo, a da „Napredak“ Apatin, koji ima pretovarni uređaj već 40 godina, to više ne može da radi, jer je, kako navode, „obrisano od strane opštine i smeta razvoju turizma u Apatinu“.

-Cena peska u „Napretku“ je bila 500 dinara, a danas ga kupci dovoze iz Novog Sada po ceni od 2.000 dinara. Mi nemamo ništa protiv dislokacije, da imamo gde. Zajednički interes opštine i „Napretka“, ali i bilo kojeg drugog privrednog subjekta, a u opštini Apatin ih je sve manje i manje, jeste da se „Napredak“ što pre pokrene, a radnici vrate na posao, zaključuju radnici ove firme, nadajući se da će nadležni prepoznati ovaj interes i što pre stvoriti uslove za njihov ponovni rad.

Izvor: apatinskenovine.rs

U BOWLING CENTRU BOWLINGSTONES SOMBOR u pravoj novogodišnjoj atmosferi i uz sjajno druženje odigran je Novogodišnji turnir 2019.

Pobednici ovogodišnjeg turnira su

1. Dušan Landeka
2. Aleksandar Krstić
3. Zoran Cimeša

Deseti Novogišnji turnir u bowlingu za sve igrače koji se ne bave aktivno bowlingom i kuglanjem prošao je uz veliko interesovnje, sa tridesetak učesnika.
Pre Novogodišnjeg turnira odigrana prijateljska utakmica između ekipe Orisa i Bowlingstonesa.

Strana 2 od 581

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top