Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
ponedeljak, 16 septembar 2019 00:00

Evropska nedelja mobilnosti - Pešačite sa nama

Evropska nedelja mobilnosti je manifestacija kojom se promovišu alternativni vidovi saobraćaja u odnosu na automobilski saobraćaj koji koristi fosilna goriva.
Takođe, ovo je nedelja kojom se ukazuje na potrebu za povećanjem pristupačnosti gradova za sve stanovnike koji imaju poteškoće u kretanju i na stvaranje uslova za bezbednije kretanje pešaka i drugih ugroženih grupa u saobraćaju.

Evropska nedelja mobilnosti ove godine održava se od 16. do 22. septembra, a kampanja nosi naziv „Pešačite sa nama!“

Grad Sombor i ove godine učestvuje u Evropskoj nedelji mobilnosti sa nizom organizovanih aktivnosti, u vidu javnih časova fitnesa, podele svetlosnih setova za bicikliste, merenja šećera u krvi i krvnog pritiska, kajakaških tura uz edukacije i sportskih aktivnosti i edukacija za najmlađe.

Pozivamo vas da se uključite u neke od ovih aktivnosti, a pre svega da u petak 20. septembra, kada se obeležava „Dan bez automobila u gradu i opštini“, podržite manifestaciju tako što ćete ići pešice, biciklom ili nekim drugim prevoznim sredstvom koje nije automobil.

ponedeljak, 16 septembar 2019 00:00

Projekat za odgovornu somborsku lokalnu vlast

Godinama unazad odlična saradnja ovdašnje lokalne izvršne i zakonodavne vlasti sa USAID-om nastavljena je sa dva sastanka, održanim u zdanju Skupštine grada, odnosno Županiji, čiji je cilj unapređenje učešća javnosti u radu lokalne samouprave.

Učešće na ovim radnim sastancima uzeli su, pored ekspertskih predstavnika USAID-a i somborske lokalne samouprave i predstavnici saveta mesnih zajednica, direktori srednjih škola i predstavnici učenika somborskih škola.

U okviru USAID-ovog Projekta za odgovornu vlast Grad Sombor je izabran za dobijanje tehničke podrške zbog visokog nivoa interesovanja i opredeljenosti za sprovođenje reformi koje su usmerene na borbu protiv korupcije, unapređenje odgovorne vlasti i učešće javnosti u upravljanju lokalnom zajednicom. Ispred lokalne samouprave sastancima su prisustvovali gradski većnik za oblast finansija Sava Dojić, načelnica Gradske uprave Helena Roksandić Musulin i načelnica Odeljenja za finansije Ružica Marinov, a ispred USAID-a Leopold Rolinger.

Na prvom sastanku sa predstavnicima saveta mesnih zajednica prezentovana je ideja da se neke javne rasprave, kao što je javna rasprava o buyetu grada Sombora, održe u prostorijama mesnih zajednica, kako bi se svim građanima omogućilo da na direktan način kroz komunikaciju sa nadležnima u Gradskoj upravi iznesu prioritete svojih zajednica. Isto tako, na sastanku sa direktorima i predstavnicima učenika srednjih škola tema je bila ideja o organizovanju javnih rasprava u srednjim školama.

Stvaranje dobre uprave je dugoročan proces koji traži učešće i poverenje javnosti, odnosno građana, te je potrebno i dalje posticati aktivnosti u oblastima učešća građana i odgovornijeg i transparentnijeg rada lokalne samouprave. Zbog toga je Sombor prepoznao značaj i prihvatio širenje Partnerstva za otvorenu upravu na lokalnom nivou.

Izvor: Dnevnik

Prijave na konkurs za gradsku stipendiju mogu podneti studenti akademskih i strukovnih studija prvog i drugog stepena koji su državljani Srbije, imaju prebivalište na teritoriji grada Sombora, pohađaju fakultet čiji je osnivač Republika Srbija i čije je sedište u Srbiji. Jedan od uslova koji studenti moraju ispuniti je i da su na režimu finansiranja iz Republičkog budžeta, da nisu apsolventi i nisu u radnom odnosu, kao i da nisu navršili 26 godina.

Osim uspeha tokom školovanja, prema kriterijumima za dodelu gradske stipendije bodovaće se i deficitarnost struke.

Prijave na konkurs podnose se na posebnom obrascu, uz svu propisanu dokumentaciju i predaju na šalterima 11 i 12 Gradskog uslužnog centra, Trg cara Uroša 1, Sombor.

Konkurs je otvoren od 16. septembra do 16. oktobra 2019. godine.

Obrazac za prijavu se preuzima na šalterima 11 i 12 Gradskog uslužnog centra.

Konkurs za dodelu studentskih stipendija dostupan je ovde.

U četvrtak 12. septembra u Gimnaziji „Veljko Petrović“ održana je somborska promocija Nacionalnog dana davanja i ovogodišnje kampanje pod nazivom „Škola dobrih ljudi“.

Fondacija Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor prepoznata je od strane Srpskog filantropskog foruma, kao jedan od tri partnera „Nacionalnog dana davanja“, u funkciji sve većeg interesovanja za IT smer u Gimnaziji, a koja želi da pripremi svu zainteresovanu decu iz završnih razreda osnovnih škola za nova odeljenja koja se otvaraju i inovativne modele učenja.

Dragana Jovančević, izvršna direktorka Srpskog filantropskog foruma, istakla je kako njihova organizacija prvenstveno ima na umu dobrobit društva u kome živimo.

“Osnovna ideja našeg foruma jeste oživljavanje filantropske tradicije koju naše društvo ima. I sami znate da smo poznati po zadužbinarima. Na svakom koraku imate neku zgradu koju je neki viđeni građanin Srbije ostavio svom narodu u zaveštanje” rekla je Jovančević.

Prema rečima predstavnice Srpskog filantropskog foruma, somborska Gimnazija ,,Veljko Petrović’’ odabrana je zato što ima mladu fondacijui i zato što je prepoznata želja Somboraca da učine što više kada je sfera obrazovanja u pitanju.

Prošle i ove godine, uvođenjem informatičkog odeljenja u somborsku gimnaziju ,,Veljko Petrović’’, upisano je po 20 učenika na IT smer, a želja im je da iduće godine taj broj bude poduplan. Za ispunjenje ove želje potrebni su najbolji mogući uslovi, a novi IT kabinet, u kom će biti interaktivna table, novi računari I IT oprema, krajnji su cilj. Kako saznajemo, zahvaljujući kampanji koja je u toku, više od polovine sredstava je prikupljeno.

“Grad Sombor podržava ovu akciju, a kao predstavnik Gradske uprave apelovao bih na sve privrednike, na sve ljude dobre volje, da se uključe u akciju, jer ako se uključimo dovoljno, ova akcija može da ima širok odjek, a tiče se naše lokalne zajednice i naše dece. Stoga, još jednom apelujem na sve dobre ljude da se maksimalno uključe i pomognu da ovaj projekat uspe” poručio je Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice grada Sombora.

Nacionalni dan davanja po drugi put se obeležava u Srbiji, a nakon što su prošle godine prikupljena sredstva za Istraživačku stanicu Petnica, već ove godine odabran je Sombor i njegova gimnazija ,,Veljko Petrović’’, inače ustanova duge tradicije, koja će uskoro obeležiti svoj 150. rođendan.

26 dana je ostalo do kraja kampanje, a do cilja je potrebno prikupiti oko 600.000,00 dinara. Svoje donacije za novi IT kabinet u gimnaziji ,,Veljko Petrović’’ možete uplatiti i putem sms-a, na broj 4540. Cena poruke iznosi 100 dinara.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Nevena Rosić danas su predali tri nova vozila predstavnicima Crvenog krsta Sombor.

Vozila su nabavljena u okviru mera populacione politike jedinica lokalne samouprave koje Grad Sombor sprovodi u saradnji sa Kabinetom ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku, a koristiće se u okviru Servisa za podršku roditeljstva.

Gradonačelnica Dušanka Golubović je rekla da se ove godine Servis za podršku roditeljstva proširio i na naseljena mesta, a da se kroz odziv roditelja i kroz broj novih podnetih zahteva vidi koliko je ovo dobra mera.

„Nadamo se da će porodice i na ovaj način osetiti podršku koju kao Grad u saradnji sa Republikom pružamo za više korisnog i aktivnog vremena koje će roditelji provesti sa njihovom decom, a manje biti opterećeni nekim drugim stvarima koje su takođe značajne za njihov kvalitetan zajednički život“ istakla je ovom prilikom gradonačelnica Golubović.

Počasni predsednik Crvenog krsta Sombor dr Milan Zobenica zahvalio se Gradu što je u Crvenom krstu prepoznao partnera za ovaj projekat.

„Program se proširio i na naseljena mesta, a ova donacija će olakšati i poboljšati efikasnost u radu“ rekao je Zobenica.

Kabinet Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku je u okviru mera populacione politike u 2019. godini, Gradu Somboru, između ostalog, odobrio sredstva za sufinansiranje mere Servis za podršku roditeljstva. Servis je namenjen roditeljima koji su zaposleni i imaju dvoje i više dece mlađe od 15 godina. Usluge koje se pružaju su peglanje garderobe i pranje, sušenje i peglanje posteljine, kao i pranje i sušenje ćebadi, a nosilac posla je Crveni krst Sombor.

subota, 14 septembar 2019 00:00

Treća Sunčana jesen u Apatinu

U subotu 21. septembra će se održati treća po redu „Sunčana jesen“. To je događaj koji Turistička organizacija opštine Apatin organizuje sa udruženjem žena „Apatinske vredne ruke“ , a ove godine podršku će pružiti i udruženje ljubitelja prirode „Franc Špajzer“.

Program će započeti od 10 časova nastupom apatinskih mažoretkinja, tradicionalno će biti izložen veliki broj predmeta ručne radinosti, meda, cveća itd. Od 10:30 svi građani opštine Apatin, kao i gosti moći će da novesu i izlože svoje cvetne aranžmane, za koje će se od 12:30 dodeljivati nagrade. Program će upotpuniti „Dunavski biseri“, kao i „Dule i Mile“ u ulozi animatora, nastupi KUD-ova i brojna interesantna takmičenja koja organizuje udruženje „Apatinske vredne ruke“. Ovom prilikom pozivam sve građane da posete apatinsku „glavnu“ ulicu Srpskih vladara u subotu 21. septembra i uživaju u još jednom događaju. – rekao je direktor Turističke organizacije Apatin Nemanja Jović

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, gradski većnik za oblast kulture i obrazovanja Nemanja Sarač i v.d. direktor Kulturnog centra “Laza Kostić” Vesna Šašić prisustvovali su 05. septembra, otvaranju izložbe “Slikari nove figuracije – transformacije, nove pozicije” u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu.

Izložbu su organizovali Medija centar “Odbrana” Beograd i Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović prilikom otvaranja izložbe istakla je da joj je zadovoljstvo što Sombor, kao grad kulture, ima priliku da se predstavi beogradskoj publici i predstavila je somborske manifestacije, sa posebnim naglaskom na značaj “Likovne jeseni” kao smotre jugoslovenskog slikarstva.

Autor izložbe, istoričar umetnosti i likovni kritičar Sava Stepanov, rekao je da je „Likovna jesen“ manifestacija koja traje veoma dugo, a posebno je značajna jer su se kroz nju manifestovale sve značajnije pojave u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti druge polovine dvadesetog veka.

Posetioci će do 28. septembra biti u prilici da u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije vide radove Milana Blanuše, Aleksandra Cvetkovića, Božidara Damjanovskog, Ratka Lalića, Dragana Mojovića, Jovana Rakidžića, Dragana Stojkova, Dušana Todorovića i Vladimira Tomića.

 

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora izdalo je saopštenja za javnost o kolčenju atarskih puteva u Bačkom Monoštoru, Staparu i Doroslovu.

U Bačkom Monoštoru dat je nalog za kolčenje – omeđavanje atarskog puta broj katastarske parcele 7265 u k.o. Bački Monoštor, 18.09.2019. godine sa početkom u 10,00 časova.
U Staparu dat je nalog za kolčenje – omeđavanje atarskog puta broj katastarske parcele 3521, 3161, 3172, 3173, 3174,3199, 3200 i 3280 u k.o. Stapar, 19.09.2019. godine sa početkom u 10,00 časova.

U Doroslovu dat je nalog za kolčenje – omeđavanje atarskog puta broj katastarske parcele 2987, 3575 i 3603 u k.o. Doroslovo, 20.09.2019. godine sa početkom u 10,00 časova.
U slučaju nepovoljnih vremenskih uslova, kolčenje će se odložiti za jedan od narednih dana kada vremenski uslovi to dozvole, o čemu će svi vlasnici parcela sa leve i desne strane atarskih puteva gde će se vršiti kolčenje biti blagovremeno obavešteni.

Kolčenje će izvršiti firma „Top geo“ Beograd.

Članovi somborskog kluba ljubitelja starovremenskih vozila boravili su prošlog vikenda na susretu oldtajmeraša u susednoj Hrvatskoj, tačnije u Garešnici kraj Daruvara.

Tamošnji klub ljubitelja starovremenskih vozila „Kurbla“, koji je i bio organizator bogatog vikend programa, spada u jedan od najbolje organizovanih takvih udruženja u susednoj zemlji, a njihov tradicionalni godišnji susret je jedno od najmasovnijih okupljanja fanova ovakvih vozila. Tim pre je veći uspeh somborskih oldtajmeraša, koji su za svoj eksponat izložen u Garešnici, automobil pežo 204 iz 1972. godine restauriran u automehaničarskoj radionici „Citroen - Bokun“, odnosno radionici svog vlasnika Dragana Bokuna, koji je ujedno i predsednik somborskog oldtajmer-kluba, osvojili pehar kao priznanje za autentičnost vozila.

Bili smo zaista lepo primljeni u Garešnici, a naše tamošnje kolege kojima je ovo bilo jubilarno, 15. okupljanje su me uveravale da su već čuli za naš godišnji skup, te da ih možemo očekivati na proleće u Somboru, kaže Dragan Bokun, koji je prešavši skoro 400 kilometara u samo jednom pravcu u vremešnom pežou ujedno obezbedio organizatorima skupa u Garešnici epitet međunarodnog.

Kako dodaje, dobili su i obećanja zaljubljenika u starovremenska vozila iz Zagreba, ali i najmasovnijeg kluba, onog iz Čakovca čije smotre krasi preko 200 oldtajmer vozila, da će se odazvati na naš poziv, i pojaviti u aprilu u našem gradu na tradicionalnom susretu ljubitelja starovremenskih vozila.

Bokun navodi da mu je činjenica da je svojim učešćem promovisao prolećnu manifestaciju somborskih ljubitelja oldtajmer vozila i sam grad Sombor, daleko važnija od osvojenog pehara za vlastitu umešnost u reparaciji legende francuske auto-industrije.

Izvor: Dnevnik.rs

Komisija za izbor stanova koji se pribavljaju u javnu svojinu Republike Srbije za dodelu izabranim korisnicima u okviru Regionalnog stambenog programa u Republici Srbiji produžila je rok za pribavljanje nepokretnosti-stanova na teritoriji Grada Sombora u javnu svojinu Republike Srbije do 30. novembra 2019. godine.

Javni poziv za pribavljanje do 25 stanova u javnu svojinu Republike Srbije, za potrebe Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, namenjenih rešavanju stambenih potreba izbeglica na teritoriji grada Sombora objavljen je 9. aprila 2019. godine.

Sva zainteresovana fizička i pravna lica, koja su nosioci prava svojine na stanu-nepokretnosti koji žele da prodaju, kriterijume za izbor najpovoljnijih ponuda kao i druge informacije mogu da pogledaju ovde.

U Odžacima će se u nedelju 29. septembra održati peta Odžačka smuđijada, u organizaciji Kluba sportskog ribolova "Karaš".

Skup takmičara je do 13:00 sati u Gradskoj kafani u Odžacima, a zatim počinje takmičenje koje će se održati na Dunavu kod Kamarišta.

Takmičari pecaju od 15:00 do 20:00 časova, isključivo veštačkim mamcima, posle čega sledi večera i dodela nagrada u Gradskoj kafani.

Prijave su do 28. septembra, a kotizacija po takmičaru iznosi 1.800 dinara. Broj mesta je ograničen.

Za tri najbolja takmičara obezbeđene su vredne nagrade i pokloni sponzora, a biće nagrađen i takmičar sa najvećim ulovom.

Prijave i informacije:

Moša Bogdanović: 064/566-41-14
Dragan Krstić: 065/37-43-751
Radomir Bradić: 060/180-54-75

Izvor: nasemesto.rs

Apatinski Centar za socijalni rad u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizuje obuku novih šest gerontodomaćica.

-Ove godine je Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala tender za obuku, odnosno za prekvalifikaciju nezaposlenih lica za zanimanja geronto-domaćica, negovateljica. Mi smo se na ovaj poziv javili kao institucija koja će obučavati šest kandidatkinja u trajanju od mesec i po dana kako bi stekle kvalifikacije i zvanje geronto-domaćice. One će se sa licencom, potvrdom o stečenom znanju i uspešno završenom akreditovano programu obuke moći zaposliti kod pružaoca usluga socijalne zaštite ili ustanovama za smeštaj odraslih i starih korisnika, kaže Nikolina Sučević, direktorka Centra za socijalni rad u Apatinu.

-Obuka se sprovodi u prostorijama Centra za socijalni rad, gde će nakon teorijskog dela koji je minimum 20 časova, biti sproveden i praktični deo na terenu, u domaćinstvima korisnika kojima se pružaju usluge pomoć u kući, objašnjava Sučevićeva.

S obzirom na demografsku strukturu stanovništva u opštini Apatin ali i u celoj Srbiji očekuje se da će i u narednom periodu postojati potreba za zanimanja u vezi nege starih osoba.

Izvor: radiodunav.com

Narodno pozorište Sombor ima novi projekat, u pitanju je rad na predstavi "Semper idem", po romanu Đorđa Lebovića i adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića.

Pozorište Sombor: Novi projekat - Semper idem, po romanu Đorđa Lebovića!Screenshoot/Youtube

U ponedeljak, 9. septembra 2019, u Narodnom pozorištu Sombor otpočeo je rad na predstavi "Semper idem", po romanu Đorđa Lebovića i adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića. Asistent režije je Tijana Markovinović, scenografiju i izbor muzike potpisuje Gorčin Stojanović, za kostim je zadužena Lana Cvijanović, a za scenski pokret Isa Stepanović.

U predstavi igraju: Marko Marković, Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Biljana Keskenović, Ninoslav Đorđević, Branislav Jerković, Srđan Aleksić, Vanja Nenadić, Danica Grubački, Dragana Šuša, Milijana Makević, Nemanja Bakić , Aleksandar Ristoski, Ervin Hadžimurtezić, Pero Stojančević, Bogomir Đorđević, David Tasić Daf, Olgica Nestorović, Predrag Grujić i Stefan Beronja.

Premijera je zakazana na Dan pozorišta, 25. novembra 2019, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor. Ova neverovatno važna i potresna priča Đorđa Lebovića nastaviće niz somborskih priča oživljenih prethodnih godina u vidu predstava Gogoland, Maestro, Hajmatbuh i Kad bi Sombor bio Holivud.

Izvor: svetplus.com

Somborska "Energana" se pred grejnu sezonu našla u nevoljama, zbog velikog duga korisnika.

Neplatiša ima već duže vreme što stvara problem u poslovanju. Na daljinskom sistemu grejanja toplane ima 4.000 stanova i 230 preduzeća i ustanova.

Trenutno 400 ljudi ima dug prema toplani, koji je veći od 100 miliona dinara. Zbog toga je neplatišama koji ovom preduzeću duguju od 5.000 do 10.000 poslata opomena za izmirenje duga.

"Svoja potraživanja naplatićemo tužbama preko javnih izvršitelja, a one su ovih dana već poslate", kaže za Novosti direktor JKP "Energana" Aleksandar Čorak.

Opomene su poslate na više od 300 adresa. "Mi ovako finansijski ne možemo da funkcionišemo, jer ima građana koji izbegavaju svoju obavezu, a još se žale na energanu", navodi Čorak.

On navodi da ima i korisnika koji žele da se isključe sa sistema grejanja, ali i da postoji određena procedura. Tako je prošle godine bilo 20 zahteva, dok je svega njih pet ostvarilo to pravo. Procedura isključivanja je komplikovana, mora da se podnese elaborat koji se dobija u ovlašćenom preduzeću i to sve o svom trošku, a potrebno je dobiti i saglasnost svih stanara zgrade.

Izvor: 021.rs

Ako pripremate zimnicu ili želite da iskoristite staklenu ambalažu za dekoraciju domaćinstva, ne morate mnogo da se mučite oko skidanja etiketa.

Predstavljamo efikasan i jednostavan način za brzo uklanjanje nalepnice i zaostalog lepka.

Potrebno je: soda bikarbona, jestivo ulje, žica za posuđe (ili gruba strana sunđera)

Pomešajte jednake količine sode bikarbone i ulja, za jednu teglu dovoljna je supena kašika. Dobijenu smesu nanesite preko nalepnice. Ostavite da odstoji pola sata. Istrljajte žicom za posuđe ili sunđerom.

Dobro isperite posude deterdžentom za posuđe i toplom vodom.

Izvor: minimagazin.info

Somborac Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor, osvojio novo prestižno priznanje

Naime, renomirani Književni klub “Kiprijan Račanin” u Bajinoj Bašti, raspisao je i ove godine (u aprilu) tradicionalni književni konkurs, na kojem su autori mogli da učestvuju sa po dve sopstvene pesme. Žiri je početkom septembra saopštio: među nagrađenima za “Bronzani kladenac” u 2019. je Čedomir Janičić, dugogodišnji kustos, poslednje tri godine na poziciji muzejskog savetnika, rukovodilac likovnog odeljenja ove somborske javne ustanove kulture.

Reč je o njegovoj pesmi „Godina malog cara”. Ovogodišnji laureat je Sunčica Radulović Torbica iz Novog Sada, rođena u Odžacima, koja je prvu nagradu dobila za pesmu “Vinski ples”.

Janičićev rad tako je i ovom prilikom objavljen u Zborniku pesama sa konkursa čija je promocija zakazana za početak oktobra, u okviru manifestacije "Dani Rače ukraj Drine".

Svestranom somborskom akteru na polju umetnosti Čedomiru Janičiću, koji godinama uspešno piše i publikuje, a o kojem smo već sa zadovoljstvom objavljivali na našim stranicama, time je dakle pripalo još jedno priznanje kritike, pa se podsetimo ukratko, i njegovih osnovnih podataka iz biografije: Čedomir Janičić, rođen 1967. u Zadru. Živi i stvara u Somboru. Objavljuje u časopisima prozu i poeziju. Nagrađivan je u više navrata. Pre pet godina, objavio je i elektronsku knjigu priča „Et in Arcadia Ego”, u izdanju Media Art Content, Ltd Novi Sad. Biografiju Čedomira Janičića dopunimo i njegovom aktivnom sindikalnom aktivnošću, u ulozi poverenika Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Gradskog muzeja Sombor.

Izvor: NRS

Grad Sombor je regionalni koordinator na realizaciji projekta Amazon of Europe Bike Trail- Biciklistička ruta Evropski Amazon”. Projekat je odobren u drugom pozivu, od strane “Interreg Danube Transnational Programme”, na ukupan iznos od 3.200.000,00 evra, od čega je za grad Sombor opredeljen iznos od 135.000,00 evra. Realizacija projekata traje 36 meseci. U bliskoj budućnosti, ova regija će postati prvi UNESCO prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav koji se proteže u pet zemalja. U cilju ponude održivog načina korišćenja gotovo 1.000.000 hektara veoma vrednog prirodnog i kulturnog predela, 25 partnera su započeli projekat “Amazon of Europe Bike Trail- Biciklistička ruta Evropski Amazon,”.

“Biciklistička ruta Evropski Amazon,” je prvi projekat koji povezuje pet zemalja i stvara model za održivi ekonomski razvoj ove regije, istovremeno štiteći prirodno i kulturno nasleđe. Projekt povezuje 15 projektnih partnera i 10 pridruženih partnera u cilju stvaranja modela za održivu mobilnost u budućem prekograničnom rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav koji se proteže u gore navedenih pet zemalja.

Pored razvoja turističke ponude, projekat će ojačati kooperaciju između pojedinih zaštićenih područja u okviru planiranog prekograničnog rezervata biosfere, doprinoseći njegovoj sveukupnoj uspešnosti. Projekat “Biciklistička ruta Evropski Amazon,” će takođe služiti kao platforma za održivi razvoj područja u okviru zaštićenih zona, čineći region Mura-Drava-Dunav prirodnom destinaciojom za odmor.

U cilju razvoja projekta “Biciklistička ruta Evropskog Amazona,” kao uspešnog održivog proizvoda i jedinstvenog brenda, 15 organizacija sa ovog područja, na kojem živi oko milion stanovnika, ustanovljava organizacioni i informacioni sistem, što će na kraju rezultirati u stvaranju zajedničkog proizvoda sa jasnom i jedinstvenom ponudom ovih čudesnih predela. Zasnovana na prirodno orijentisanom vodiču za posetioce, postojeće biciklističke rute će biti povezane i opremljene infrastrukturom (odmarališta, info table, znakovi, stajališta), stvarajući time više od 1400 km zajedničke biciklističke rute sa obe strane reke Mure, Drave i Dunava.

Pozivamo vas da nam se pridružite na biciklističkom događaju, u sklopu Međunarodnog biciklističkog festivala (avgust-oktobar 2019.), u Somboru (Sombor/Bački Monoštor, 05. oktobar) sa početkom u 10 časova. Pridružite nam se u avanturi na biciklističkoj stazi uz Evropski Amazon! Detalji oko programa biće naknadno objavljeni.

Međunarodni biciklistički festival Evropski Amazon se održava od avgusta do oktobra 2019. godine na području prvog 5-državnog UNESCO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, kroz jedanaest biciklističkih događaja u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji.

„Biciklistička ruta Evropski Amazon“ je projekat koji je odobren u okviru Dunavskog transnacionalnog programa koji kroz saradnju organizacija iz pet zemalja ima za cilj uspostaviti međunarodno prepoznati i održivi cikloturistički proizvod na području budućeg 5-državnog UNESCO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav (TBR MDD).

Dodatne informacije o datumima održavanja Međunarodnog biciklističkog festivala možete pronaći na službenom Facebook događaju.

Međunarodni biciklistički festivali u okviru projekta održavaju se na sledećim područjima:

Velika Polana, Slovenija
Bad Radkersburg, Austrija
Međimurska županija, Hrvatska
Virovitičko-podravska županija, Hrvatska
Osijek, Hrvatska
Koprivničko-križevačka županija, Hrvatska
Zalska županija, Mađarska
Nacionalni park Balaton, Mađarska
Šomođska županija, Mađarska
Sombor, Srbija
Apatin, Srbija

INFORMACIJE O PROJEKTU

Projekat „Biciklistička ruta Evropski Amazon“ sufinansira se u okviru Dunavskog Transnacionalnog programa Evropske unije (ERDF i IPA fondovi). Realizacija projekta je počela 1. juna 2018. godine i traje do 31. maja 2021 godine. Ukupna vrednost projekta je 3,176,000.00 evra, podeljenih između 15 partnera.

Više informacija o projektu možete pronaći na službenim stranicama, Facebooku (#AoEbiketrail) ili YouTube kanalu. Ako želite primati sve novosti vezane za projekat, pozivamo vas da se pretplatite na službeni newsletter.

Jedanaesti Serbian Open u krosmintonu biće, u subotu i nedelju 14/15. septembra, održan u Somboru. Po četvrti put za redom organizator najprestižnijeg krosminton turnira u Srbiji biće somborski SBK „Speeder“

Na masters turniru serije 500 bodova nastupiće 84 takmičara iz Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Slovačke, Češke, Švedske, Francuske i Srbije; među učesnicima je i aktuelni evropski šampion i svetski broj jedan, Čeh Petr Makrlik, kao i trostruka svetska šampionka, Slovenka Jasmina Keber. Uz njih će startovati i više osvajača medalja na ovog leta održanom Svetskom prvenstvu.

Svečano otvaranje je zakazano za subotu, 14. septembar u 8:30, dok prvi mečevi počinju u 9 časova u Sportskom centru Orange Arena. Finalni mečevi u muškoj i ženskoj seniorskoj kategoriji zakazani su za sutradan, nedelju pre podne.

Ulaz je slobodan za sve posetioce koji žele da vide vrhunski krosmninton uživo.

Dva sastanka čiji je cilj unapređenje učešća javnosti u radu lokalne samouprave na kojima su bili predstavnici lokalne samouprave Grada Sombora, ekspert USAID-a, predstavnici saveta mesnih zajednica, direktori srednjih škola i predstavnici učenika održana su danas u zgradi Županije.

U okviru USAID-ovog Projekta za odgovornu vlast Grad Sombor je izabran za dobijanje tehničke podrške zbog visokog nivoa interesovanja i opredeljenosti za sprovođenje reformi koje su usmerene na borbu protiv korupcije unapređenje odgovorne vlasti i učešća javnosti u upravljanju lokalnom zajednicom.

Ispred lokalne samouprave sastancima su prisustvovali gradski većnik za oblast finansija Sava Dojić, načelnica Gradske uprave Helena Roksandić Musulin i načelnica Odeljenja za finansije Ružica Marinov, a ispred USAID-a Leopold Rolinger.

Na prvom sastanku sa predstavnicima saveta mesnih zajednica prezentovana je ideja da se neke javne rasprave, kao što je javna rasprava o budžetu grada Sombora, održe u prostorijama mesnih zajednica, kako bi se svim građanima omogućilo da na direktan način kroz komunikaciju sa nadležnima u Gradskoj upravi iznesu prioritete svojih zajednica.

Isto tako, na sastanku sa direktorima i predstavnicima učenika srednjih škola tema je bila ideja o organizovanju javnih rasprava u srednjim školama.

Stvaranje dobre uprave je dugoročan proces koji traži učešće i poverenje javnosti, odnosno građana, te je potrebno i dalje posticati aktivnosti u oblastima učešća građana i odgovornijeg i transparentnijeg rada lokalne samouprave. Zbog toga je Sombor prepoznao značaj i prihvatio širenje Partnerstva za otvorenu upravu na lokalnom nivou.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, gradski većnik za oblast kulture i obrazovanja Nemanja Sarač i načelnik Odeljenja za obrazovanje Goran Todorić obišli su danas Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor čije se sedište nalazi u zgradi Preparandije.

Skupština grada Sombora je u decembru prošle godine donela Odluku o osnivanju Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju i od tada se radilo na uspostavljanju, rekonstrukciji i opremanju prostora. Cilj je da se ovim Centrom unapredi postojeći sistem stručnog usavršavanja prosvetnih radnika na teritoriji Grada Sombora.

„Naša želja jeste bila da, pre svega ono što prosvetni radnici svakako imaju kao obavezu, a to je stručno usavršavanje, dodatne edukacije dobijanje bodova i ostvarivanje licenci mogu da ostvaruju u svom gradu, gradu Somboru, koji i inače slovi za grad obrazovanja. Uspeli smo da u odličnoj saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom jednu zgradu koja je od vajkada namenjena pre svega obrazovanju, osposobimo upravo za potrebe ovog Centra. Ovo je za nas posebno korisno, jer mi ove edukacije kroz budžet Grada Sombora svakako plaćamo, a ovim ćemo postići i određene uštede, veći broj prosvetnih radnika će moći da ostvari edukaciju, a svakako, širi cilj je da naša deca zahvaljujući bolje edukovanim prosvetnim radnicima sutra imaju daleko kvalitetnije obrazovanje“ rekla je ovom prilikom gradonačelnica Dušanka Golubović.

„Mi smo sad u mogućnosti da po ceni od 2000,00 dinara po nastavniku organizujemo u našem Centru obuku iz kompetencije K1 i time na petogodišnjem nivou na jednom predmetu i jednoj kompetenciji napravimo uštedu od 300 do 400 hiljada dinara“ istakao je direktor Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Milan Stakić.
Prva obuka na temu primene novih tehnologija u obrazovanju održaće se krajem septembra.

Zbog uticaja na zdravlje stanovništva i povećanog broja osoba kod kojih se ispoljavaju simptomi alergije uzrokovane polenom biljke ambrozija, Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine i Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave grada Sombora ponovili su apel građanima za potrebom uklanjanja ove korovske biljke.

Odlukom Skupštine grada Sombora o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete propisano da su vlasnici i korisnici obradivog poljoprivrednog zemljišta dužni da zemljište redovno obrađuju, kao i da vrše sistemsko-kontinuirano uklanjanje svih korova, a naročito ambrozije na istom.

Ambrozija se može uništavati dozvoljenim hemijskim sredstvima, ili mehaničkim putem: čupanjem i košenjem. Čupanje se preporučuje iz korena, a košenje što bliže zemlji, kako ne bi ostali izdanci koji mogu opet da izrastu.

Ukoliko se ne pristupi uništavanju odnosno uklanjanj ambrozije Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine na osnovu podataka poljočuvarske službe, i Komunalna inspekcija i komunalna policija u toku redovnih kontrola da primeniće sankcije protiv lica koja načine ovaj prekršaj, odnosno ne pristupe uništavanju ambrozije.

Za učinjeni prekršaj u ataru prekršiocu preti novčana kazna u iznosu od 25.000,00 dinara.

Svojevremena perjanica somborskog industrijskog kompleksa, „Fabrika akumulatora Sombor“ (FAS) nakon perioda privatizacionog haosa, stečaja, konačne likvidacije i prodaje švajcarskoj kompaniji „Batagon“, po svemu sudeći, na dobrom je putu da povrati svoj značaj na domaćem i inostranom tržištu proizvođača akumulatorksih baterija.

Takav utisak je mogao da se stekne, nakon što je novi menayment, predvođen nedavno imenovanim novim generalnim direktorom, Darinkom Đuran, krajem protekle nedelje otvorio svoje kapije i za predstavnike medija, što se nije dešavalo u protekle dve decenije.

– Naša namera je da se kao fabrika čije se srce, proizvodnja, nalazi u Somboru predstavimo lokalnoj zajednici kao partner, spreman na saradnju zarad zajedničkog dobra – naglasila je Đuranova tokom jučerašnjeg sastanka sa predstavnicima lokalnih i nacionalnih medija koji imaju svoje predstavnike na području Sombora. Prema njenim rečima FAS ponovo radi, trenutno je nekih dvestotinak radnika zaposleno od kojih je 130 u pogonima, a na proizvodnim trakama ponovo su akumulatori prepoznatljivog brenda, predvođenog onim sa motivom crnog konja. Većina zaposlenih radnika bivši su radnici ove fabrike koji su se posle nekoliko godina vratili na posao koji u ovom trenutku podrazumeva izradu kako nekada svetski poznate linije akumulatorskih baterija „Black Horse“, tako i novih akumulatora pod imenom „Asian Horse” i „Tesla“.

– Trenutno imamo oko 200 radnika, a učinili smo sve da bismo našim zaposlenima stvorili uslove rada po evropskim standardima.Do kraja godine planiramo da uposlimo još toliko radnika, kako bismo uposlili sve proizvodne kapacitete – kaže Đuran, koja se nakon 17 godina rada u republičkim ministarstvima građevine i (prethodno) dijaspore, prihvatila odgovornog zadatka i okupila tim mladih i stručnih ljudi u novi menayment FAS-a. Ona dodaje da je firma kupljena iz stečaja, i to stranim kapitalom, te da su posle kupovine imali dosta poteškoća i nevolja, pre svega u pogledu kvaliteta konačnog proizvoda pošto je fabrika bila zapuštena a u procesu stečaja i likvidacije iz nje odnešeno sve što se moglo otuđiti.

– Uložili smo mnogo, remontovali smo mašine, sanirali ono što je uništeno, uspeli da vratimo opremu koju su lizing kuće u procesu stečaja odnele, naravno i dodatno modernizovali linije najsavremenijim mašinama koje će uskoro biti u funkciji.Ovih dana uređujemo upravnu zgradu, čije svečano otvaranje očekujemo za desetak dana, u kojoj će biti i moderan „šou rum“, ovih dana počinjemo izgradnju nove topionice, svi pogoni dobijaju novi sjaj...– kaže Đuranova, prema čijim rečima fabrika kojoj se našla na čelu trenutno dnevno proizvodi oko 3.000 akumulatora, što ne pokriva ni aktuelne zahteve tržišta, koje pored domaćeg čine i ona u Rusiji, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj....

Konačni cilj u prvoj fazi oporavka nekada dominantnog srpskog proizvođača akumulatora, koji se i na zahtevnom inostranom tržištu izdvajao pre svega optimalim odnosom kvaliteta i cene, je dnevna produkcija od 7.000 akumulatora. – U skladu sa dobrom praksom koja je i pre postojala, planiramo da uskoro u krug fabrike vratimo i servis za popravku akumulatora, a imajući na umu da se nalazimo u agrarnom kraju, poljoprivrednicima ćemo ponuditi kupovinu akumulatora na rate – najavila je Darinka Đuran, novi direktor Fabrike akumulatora Sombor.

Ekologija i društvena odgovornost

U skladu sa najstrožim evropskim standardima, prema rečima menaymenta koji je predstavila njena čelnica Darinka Đuran, povelo se računa i o zaštiti životne, pa i radne, sredine, ali i o društveno odgovornom poslovanju. U skladu sa tim samo u opremu usmerenu u zaštitu životne sredine uloženo je već preko jedan milion evra, a kao prvi korak društvene odogovornosti prema lokalnoj zajednici FAS je nekolicini somborskih ustanova, institucija i javnih preduzeća nedavno poklonio jedan broj svojih proizvoda, odnosno akumulatora.

Izvor: Dnevnik

ponedeljak, 09 septembar 2019 00:00

Gurmanska poslastica: Pita sa krompirom i piletinom

Kombinaciju piletine i krompira mnogi obožavaju, a sada je došlo vreme da isprobate ovaj recept za pitu koji će vas ostaviti bez teksta.

Sastojci:

300 g piletine
sok od pilećeg pečenja
šoljica bujona
glavica luka
kašika maslaca
0,5 kašike brašna
so
biber
šargarepa
kašičica mlevene crvene paprike
pola šoljice graška iz limenke
kašika seckanog peršuna
1 kg krompira
2 kašike mleka
200 g maslaca
2 žimanca

Priprema:

Ispecite piletinu ili naseckajte pileće pečenje. Ogulite krompir, narežite ih na kockice i kuvajte u posoljenoj vodi dok ne omekšaju.

Još vruć krompir usitnite drobilicom za pire dodajući malo mleka i maslaca. Meso od pilećeg pečenja sitno naseckajte. Luk očistite i prepržite na malo maslaca, dodajte brašno, pržite još nekoliko minuta te zalijte supom i sokom od pečenja.

Dodajte kockice šargarepe i oceđeni grašak. Posolite, pobiberite, dodajte seckani peršun i mlevenu papriku, pa kuvajte nekoliko minuta. Umešajte komadiće sitno seckanog pilećeg mesa i ostavite na vatri samo da se dobro zagreje. Zagrejte pećnicu na 220°C.

Dublju posudu za pečenje premažite maslacem i obložite šoljicom pasiranog krompira. Posložite po njemu meso sa sokom te prekrijte preostalim krompirom. Umutite žumanca i prelijte ih po smesi od krompira.

Stavite pitu u dobro zagrejanu rernu dok se krompir na vrhu ne zapeče.

Izvor: gastro.24sata.hr

ponedeljak, 09 septembar 2019 00:00

Veličanstven koncert u Somboru

 

Ni vremenske (ne)prilike, ni promena mesta održavanja koncerta u poslednjem trenutku, nisu uticale na veličanstvenu atmosferu drugog koncerta povodom 95. rođendana Radio Beograda u Somboru.

Pred oko hiljadu posetilaca u Gradskoj hali „Mostonga“ Sportskog centra u Somboru Simfonijski orkestar i Hor RTS-a pod upravom maestra Bojana Suđića izveli su dvočasovni program pod nazivom „Klasiku, molim!“.

Na programu koncerta bila su najpoznatija dela domaćih i inostranih autora umetničke muzike. Hristić, Bize, Konjović, Verdi, Borodin, Vagner, Orf i drugi u izvođenju članova Simfonijskog orkestra i Hora RTS našli su put do publike.

Kroz predstavlje kompozicija domaće i svetske muzičke baštine mogla su da se prate izvođenja koja su obeležila neke od ključnih trenutaka u istoriji Radio Beograd tokom više od devet decenija postojanja.

Voditelji programa Aleksandra Paladin i Ranko Stoilović prigodnom i sadržajnom pričom su proveli prisutne kroz najznačajnije trenutke u istoriji jednog od najstarijih radija u Evropi.

Koncert povodom 95 godina Radio Beograda u gradu sa dugom kulturnom tradicijom, Somboru, organizovan je u saradnji i uz veliku pomoć gradske uprave, a zadovoljna publika – pravo je zadovoljstvo svim učesnicima.

Oni koji nisu mogli večeras da budu prisutni na događaju, program „Klasiku, molim!“ pratili su u direktnom prenosu na talasima Radio Beograda 3 i na RTS Planeti, a odloženi snimak večeras na Radio Beogradu 1.

Izvor: RTS

Somborac, jedan od najperspektivnijih mladih muzičara. Pišem svoje kompozicije u želji da izgradim prepoznatljiv stil.

OD pradedinih ćemana, preko violončela do džez a kapela! To je u najkraćem muzička sudbina dvadesetogodišnjeg Somborca Viktora Tumbasa, studenta Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu. Drugu godinu odseka džez pevanja u klasi profesorke Vesne Petković upisaće ove jeseni, nakon što je u junu, kao jedini student u klasi, "očistio" prvu godinu sa prosekom 9,7.

- Velika je sreća imati studenta kao što je Viktor. On pršti od energije i kreativnost i ako dodamo da je vredan i radan student, imate dobitnu kombinaciju. Lagano zauzima svoje mesto na domaćoj džez sceni, peva sa velikim imenima kao što je Vasil Hadžimanov, ali za mene je najbitnije to da već sada piše kompozicije u potrazi za ličnim izrazom. Jako sam radoznala da vidim koji je njegov sledeći korak - kaže profesorka Petković.

Svi koji Viktora poznaju u njemu vide momka koji uvek zna šta hoće i kako da to i ostvari. Traži se kroz džez izraz, a glas mu je neprocenjivo vredan instrument koji predano usavršava.

- Raspevan sam još od detinjstva. Zavoleo sam najpre pop muziku, a onda kasnije, odrastanjem, sve više me zaokupljao džez. Presudna je, čini mi se, bila završna školska priredba još u četvrtom razredu osnovne škole, kada smo u horu pevali jedan hit Majkla Džeksona, a ja imao solo partiju. Moglo se naslutiti da ću, ako ne odlutam u neku manje inspirativnu i kreativnu struku, jednoga dana biti pevač - priseća se Viktor.

Posle završene osnovne muzičke škole u Somboru, nastavlja školovanje u srednjoj muzičkoj školi, a nakon dve godine prelazi u Suboticu. Violončelo, kao osnovni instrument, koji ga je uveo u svet akademske muzike, tokom školovanja zamenio je vlastitim vokalom, a najzaslužnija za brzo napredovanje i uspeh na prijemnom na akademiji je profesorka Beata Dudaš.

Danas, kaže, u džez pevanju nema nekog izrazitog uzora, mada ne može a da ne izdvoji Kurta Elinga, po njemu najvećeg živog džez pevača.

- "Kradem" od svih svetskih velikana i od svakog želim da pokupim nešto što mi odgovara, i što mislim da mogu da kreativno nadograđujem kao svoj stil. Mnogo učim i od svojih profesora mentora i kolega sa akademije. Neprocenjiva je i podrška koju imam od porodice Hadžimanov, sa kojom sam već nekoliko puta nastupao na velikim beogradskim džez scenama i to mi je dragoceno iskustvo.

Na pitanje da li će i kako od te umetnosti, toga svojevrsnog "zanata", moći da se živi, odgovara potvrdno:

- Najlakše i najbolje se živi od onoga što čovek radi iz zadovoljstva, a akademsko bavljenje muzikom i pevanje je moje životno opredeljenje. I nema nazad.

Minulo leto ovaj talentovani Somborac proveo je na džez i rok festivalu mladih u Subotici, gde je izvodio svoje prve autorske pesme i lične obrade poznatih džez standarda.

- Publika je bila zadovoljna, a ja sam uživao jer sam i praktično zakoračio putem svog mladalačkog muzičkog sna, koji je uz mnogo truda i odricanja na pragu da postane java. Želja mi je da na tom putu sledeća stanica, preko programa studentske razmene, bude jedan od prestižnih evropskih džez instituta - veli ovaj mladi i ambiciozni muzičar.

IMAMO SVETSKE BRENDOVE

- OVAJ prostor oduvek je prepoznatljiv po vrhunskim džez stvaraocima, trubač Duško Gojković, ali i Stjepko Gut, za mene su najveći. Današnja domaća džez scena možda je medijski nedovoljno eksponirana, ali je veoma raznolika i razvijena. Studenti akademije imaju dovoljno mogućnosti i mesta za nastupe, a Beogradski džez festival i "Nišvil" su svetski brendovi - ocenjuje mladi umetnik.

Izvor: novosti.rs

Strana 10 od 574

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top