Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Gradski muzej poziva Vas i Vaše prijatelje da prisustvujete otvaranju izložbe Kristofa Kompijana.

Izložba će za posetioce biti otvorena u sredu, 24. jula, u 19 časova.

Nakon osam godina, zaključen stečaj u Industriji mašina i opreme u Odžacima, ni evro od kredita kod Metals banke od četiri miliona nije uložen u preduzeće

REŠENjEM Privrednog suda u Somboru, ovog meseca je posle osam godina zaključen stečaj u Industriji mašina i opreme "Poljostroj" u Odžacima. Stečajnim poveriocima isplaćeno je 28,5 miliona dinara. Poverioci prvog i drugog isplatnog reda isplaćeni su u celini, a poverioci trećeg reda u visini od 2,92 odsto utvrđenih potraživanja.

Stečaj je otvoren 2011. na zahtev radnika, koji su tražili raskid ugovora sa Marijom Jerković, ćerkom poznatog biznismena Milete Jerkovića, koja je kupila "Poljostroj" na aukciji za 300.000 evra. Radnici kažu da je preduzeće dobro poslovalo dve godine posle privatizacije, koliko je trajala i obavezna kontrola sprovođenja kupoprodajnog ugovora, da bi potom bio uzet kredit od četiri miliona evra od tadašnje Metals banke (kasnije Razvojne banke Vojvodine) sa hipotekom na celokupnu imovinu preduzeća.

Ni evro od tog kredita, ističu radnici, nije uložen u "Poljostroj", a on je u međuvremenu, s kamatama, prerastao u duplo veći dug. Tadašnja opštinska i pokrajinska vlast su uveravale radnike da bi uvođenjem stečaja uspeli da zadrže radna mesta.

Od ukupno 64 radnika "Poljostroja", koja su završila na birou rada, na posao je u tzv. radnom stečaju bilo vraćeno oko 40. Radnici su smatrali da bi preduzeće, pod uslovom da bude prihvaćen plan reorganizacije, moglo da obnovi proizvodnju, zbog velike potražnje mašina i opreme, koje bi se većim delom izvozile.

Međutim, plan reorganizacije nije prihvatio RBV, koji je bio najveći poverilac "Poljostroja". Zato je 2007. odlučeno da se stečajni postupak sprovede bankrotstvom. Vrednost "Poljostroja" procenjena je na 158 miliona dinara, a imovina je tokom 2017. bila bezuspešno nuđena za upola nižu cenu (79,4 miliona dinara).

Hale založene za kredit

Prošle godine "Poljostroj" je po početnoj ceni, znatno nižoj od stvarne, kupilo trgovinsko preduzeće "Sinagoga" iz Sombora. Posle toga je Privredni sud doneo rešenje o obustavi stečajnog postupka prema pravnom licu, a nastavljen je u odnosu na stečajnu masu, i kao takav zaključen u novembru 2018. Stečajni upravnik je nakon toga obavestio sud da je pronađeno još novca, koji je naknadno podeljen poveriocima rešenjem od 11. jula.


UHAPŠEN DIREKTOR

BRANEĆI firmu i posao, radnici su pre uvođenja stečaja štrajkovali, ne dopuštajući direktoru i ostalim predstavnicima "Jerković grupe" da uđu u fabriku. Bivši direktor je 2014. uhapšen pod sumnjom da je bez odluke Skupštine akcionara zaključio i realizovao ugovor sa Metals bankom o dugoročnom kreditu od 360 miliona dinara, od čega je 243 miliona preko Jerkovićevog "Višnja produkta" preneto trećoj firmi, na štetu "Poljostroja" i malih akcionara.

Izvor: novosti.rs

U Srbiji su juče vrednosti UV indeksa bile umerene (žuti alarm) do vrlo visoke (crveni alarm), pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Vrlo visok UV indeks imali su, između ostalih, Sombor, Novi Sad, Palić.

Prema tabeli RHMZ, danas će cela Srbija biti pod narandžastim i crvenim meteo alarmom, koji označavaju visoke i vrlo visoke vrednosti UV zračenja.

Savet je da se preduzmu mere zaštite – izbegavanje direktnog izlaganja suncu od 11 do 16 časova, da se treba skloniti u hladovinu, da se koristi odgovarajuća odeća, šeširi, naočari i zaštitna krema.

Predajom hleba od novog žita gradonačelnici grada Sombora Dušanki Golubović, u nedelju, 21. jula u Somboru su proslavljene tradicionalne žetelačke svečanosti „Dužionica“ i „Dužijanca“.

Okončanje žetve pšenice i prinos ploda hlebnog žita svečanim defileom učesnika manifestacije odevenim u narodne nošnje ovdašnjih Bunjevaca i Hrvata, organizovali su UG „Bunjevačko kolo“ i HKUD „Vladimir Nazor“.

„Dužionica“ i „Dužijanca“ se priređuje kao zahvala prirodi i bogu za dobar rod, pre svega pšenice. Za ovu priliku se peče hleb od novog žita, koji se kasnije odnosi u crkvu na osvećenje, a potom se predaje nekom od gradskih velikodostojnika, kao poklon narodu. Tako je bilo i ove godine.

Svečanost završetka ovogodišnje žetve započela je svetom misom u crkvi Svetog trojstva u prisustvu mnogobrojnih građana, predstavnika saveta nacionalnih manjina i gostiju. Nakon svečane mise, učesnici manifestacije uputili su se u Skupštinu grada, gde su u svečanoj sali Županije gradonačelnici Dušanki Golubović, predali dva hleba, oba napravljena od prvog ovogodišnjeg brašna.

Zahvalivši se organizatorima koji su na sebe preuzeli i ove godine da organizuju ovu veoma značajnu manifestaciju, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je istakla da ova manifestacija favorizuje sve one vrednosti koje smatramo dobrim, korisnim i poželjnim u našoj zajednici. Organizatori „Dužionice“ tj „Dužijance“ se trude da sačuvaju običaje Bunjevaca i Hrvata i da pošalju jednu poruku jedinstva i tradicije sa ovog našeg somborskog prostora.

„ Ovo je prilika da kažemo da je egzistencija važna, ali da ona nije dovoljna ukoliko nema određene nadgradnje i ukoliko ne obeležimo sve ono što je važno za naš život, kao što je ovaj događaj, onda to nema svoj puni smisao. Zbog toga je zaista bitno što su danas sa nama pre svega mladi predstavnici ovih udruženja u narodnim nošnjama, koji se trude da sačuvaju običaje“ rekla je Dušanka Golubović gradonačelnica Sombora primajući hleb od bandaša i bandašica ispred UG „Bunjevačko kolo“ i HKUD-a „Vladimir Nazor“.

Uručenju hleba umešenog od novog brašna, a potom prijemu, prisustvovali su predstavnici Nacionalnog saveta Bunjevačke nacionalne manjine, predstavnici Hrvatskog nacionalnog veća, UG „Bunjevačko kolo“, kao i HKUD-a „Vladimir Nazor“ i drugi ugledni gosti.

Svečanosti u Županiji su prisustvovali i Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice, gradski većnici dr Dalibor Forgić i Nemanja Sarač, Ivan Šimunov, pomoćnik gradonačelnice Grada Sombora, kao i predsednica Skupštine grada Ljiljana Tica.

Pripadnici MUP u Somboru uhapsili su J. Ž. (34) iz okoline Kule, u čijoj je porodičnoj kući pronađeno više komada oružja i veća količina municije.

Policija je u pretresu porodične kuće u kojoj osumnjičeni boravi, na tavanu pronašla 14 pušaka, 13 pištolja, četiri ručne bombe i veću količinu municije različitog kalibra.

Uhapšen je zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i ekspolozivnih materija.

Osumnjičenom je odredjeno zadržavanje do 48 sati i, uz krivičnu prijavu, biće priveden nadležnom tužilaštvu.

Izvor: b92.net

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je danas ugovor sa gradskim većnikom za oblast komunalne delatnosti i investicija Sombora Miroslavom Kovačićem o sufinansiranju realizacije projekta Uspostavljanje regionalnih sistema upravljanja otpadom.

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je ranije Javni konkurs za sufinansiranje realizacije projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom sa ciljem pružanja podrške regionima za upravljanje otpadom - jedinicama lokalnih samouprava ili regionalnim preduzećima za projektno-tehničku dokumentaciju neophodnu za realizaciju projekata izgradnje regionalnih sistema upravljanja otpadom.

Na konkurs Ministarstva je pristiglo 12 prijava, a na osnovu konačne liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata, biće sufinansirano četiri projekta, sredstvima Zelenog fonda, u ukupnom iznosu od 99.960.000 dinara.

Gradu Somboru je, kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu tog grada, pripalo 40.560.000 dinara.

Izvor: RTV

Dugo najavljivana ideja o podizanju spomenika kralju Aleksandru I Karađorđeviću u Somboru, biće realizovana.

Kako pišu Novosti, posle skoro osam decenija spomenik će ponovo biti jedan od simbola ovog grada. Raspisan je konkurs za izradu urbanističko-arhitektonskog rešenja za spomenik koji su u proleće 1941. iz centra grada uklonili okupatori.

Parcela na kojoj se planira podizanje spomenika je Park heroja, odnosno prostor ispred Skupštine Sombora. Originalnu repliku monumentalnog dela Antuna Augustinčića nije moguće izraditi jer gipsani model, koji se čuva u galeriji u Klanjcu, u Hrvatskoj, prema informacijama Hrvatske autorske agencije, nije moguće upotrebiti za izradu kalupa. Zbog toga se traži novo idejno rešenje spomenika, postamenta, parternog uređenja platoa oko spomenika, kao i dekorativne rasvete.

U konkursnoj dokumentaciji se navodi da spomenik ne sme da bude kopija originalnog obeležja, ali je zato neophodno da istakne važnost lika i dela kralja Aleksandra i obeleži jednu značajnu istorijsku epohu.

Propisani su i kriterijumi za ocenjivanje konkursnih radova, a imenovan je petočlani žiri koji će ocenjivati ponude.

Odluka o podizanju spomenika kralju Aleksandru I Karađorđeviću doneta je na inicijativu odbornika iz redova Srpske napredne stranke, a spomenik će biti plaćen iz "nižih nivoa vlasti".

Naime, kada je Skupština Sombora u maju 2018. godine usvajala odluku da se podigne ovaj spomenik, odbornik Đorđe Grujić je za govornicom izneo stav da bi spomenik trebalo podići novcem građana Sombora, a ne da se sredstva traže u Beogradu ili Novom Sadu.

Izvor: Novosti

Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je preduzeću Beogas iz Rakovice kupovinu preduzeća za izgradnju gasovoda i distribuciju prirodnog gasa Somborgas.

Kako se navodi u rešenju, objavljenom na sajtu Komisije, "odobrava se u skraćenom postupku koncentracija učesnika na tržištu", a koja nastaje sticanjem neposredne individualne kontrole Beogasa nad preduzećem iz Sombora.

Društvo za izgradnju i održavanje gasovoda i distribuciju gasa Beogas d.o.o. osnovano je 1998. godine i aktivno je u izgradnji i održavanju gasovoda kao i u distribuciji prirodnog gasa.

Izvor: b92

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor u saradnji sa Ambasadom Egipta u Beogradu, organizuje celodnevni likovni program koji će biti upriličen 22. jula (ponedeljak), u "Žaba baru" u Somboru (na kanalu), sa početkom u 11h.

U sklopu programa biće otvorena izložba slika egipatskog umetnika Hanafi Mahmuda (Hanafy Mahmoud).

Program će upotpuniti likovna radionica (od 11h do 17h), koju će držati Hanafi Mahmud i Asma El Desuki (Asmaa El Dessouky) - asistentkinja na katedri za grafiku na Fakultetu lepih umetnosti Helvan univerziteta u Kairu.

Pozivamo sve zainteresovane, pre svega buduće likovne umetnike, da se prijave za učešće u radionici - broj mesta je ograničen. Prijave možete dostaviti na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Radovi učesnika radionice biće izloženi od 17h.

Izložba će biti otvorena do 20h i dobrodošli su svi koji žele da se upoznaju sa stvaralaštvom egipatskog slikara.

Rad Hanafi Mahmuda demonstrira umetnikovu duboku privrženost pitanjima egzistencije i smisla života. Njegovo stvaralaštvo je zasnovano na bliskom posmatranju senzualne i psihološke dimenzije ljudskog života. Slike prikazuju muške i ženske figure u prirodnoj veličini, na pozadini nalik snovima.

Zlatni celtis za najbolji film i Gran pri 2. Sombor film festa dodeljeni su nemačkom ostvarenju "Izvan sistema" scenaristkinje i rediteljke Nore Fingšajt, odlučio je žiri u sastavu Žarko Radić (predsednik), Tanja Bošković i Radoman Kanjevac.

U obrazloženju je navedeno da su "originalna tema, originalan pristup i dosledan rediteljski postupak učinili da, na trenutke, gledajući ovaj kompleksni igrani film pomislimo da je u pitanju dokumentarni film".

- Ova neobična filmska priča, sa glumcima koji dosledno, čisto i uverljivo igraju svoje uloge, nosi u sebi dramatičnost i emotivnost koja gledaoca nijednog trenutka ne ostavlja ravnodušnim - istakao je žiri.

Žiri je ocenio selekciju ovogodišnjeg Sombor film festa sadržajnom, zanimljivom i kvalitetnom i doneo je, većinom glasova, odluku da Specijalno priznanje dodeli Heleni Zengel za ulogu Beni u filmu "Izvan sistema" uz ocenu da ona "pokazuje zadivljujući glumački talenat, igrajući svoju ulogu ubedljivo, ekspresivno i sugestivno, od početka do kraja filma".

"Ova uloga svrstava desetogodišnju Helenu Zengel u najveća dostignuća koja su ostvarili naturščici u istoriji filma", smatra žiri.

Celtis za najboljeg mladog glumca/glumicu do 30 godina starosti pripao je Jovani Stojiljković za ulogu Ivane u filmu "Šavovi" Miroslava Terzića.

Žiri je istakao da "ubedljivo, nadahnuto i sugestivno igrajući ovu ulogu, Jovana Stojiljković je svaki trenutak u ovom filmu iskoristila na izuzetno dobar način".

Marko Baćović je najbolji glumac, smatra žiri, a nagradjen je za uloge u filmovima "Šavovi" i "Izmedju dana i noći".

"Diskretnim, uverljivim i istinitim glumačkim sredstvima Baćović obavlja odličan posao različitim glumačkim sredstvima u dva različita filma. Dok u filmu 'Šavovi' on igra lik supruga glavne junakinje diskretnim, nenametljivim, a uverljivim i istinitim glumačkim sredstvima, u filmu 'zmedju dana i noći' ostvaruje ulogu oca snažnim, upečatljivim podsećanjem na mitske, patrijarhalne karaktere dinarskog mentaliteta", navedeno je u obrazloženju.

Celtis za najbolju glumicu žiri je dodelio Juliji Jakab za ulogu Iris u filmu „Suton" reditelja Lasla Nemeša.

- Nenametljivim, svedenim sredstvima Julija Jakob suvereno putuje kroz vreme i, u jednom raskošnom filmu epohe, donosi svu kompleksnost karaktera i bogatog unutrašnjeg života glavne junakinje ovog filma" - ocenio je žiri.

Žiri selekcije "Autori filmova do 30 godina" u sastavu Srđan Savić (predsednik), Maja Šuša i Milica Gojković, jednoglasno je odlučio da je najbolji film festivala "Zlogonje" reditelja Raška Miljkovića.

"'Zlogonje' su moderna bajka koja nam iz vizure dvoje desetogodišnjaka prezentuje jedan neobičan svet u kojem nesputana mašta svojim bogatim koloritom udahnjuje život svakodnevici, punoj sivih tonova i sumornih senki. Poseban kvalitet 'Zlogonja' su sjajne uloge Mihajla Milavića i Silme Mahmuti, kojima je režiser Raško Miljković ozbiljnim pristupom i veštim vodjenjem kroz radnju omogućio da ostvare neočekivano zrele glumačke nastupe u ostvarenju koje pripada jednom, kod nas poprilično zapostavljenom žanru - dečijem filmu", istakao je žiri.

Dodelom nagrada i projekcijom digitalno restauriranog filma "Ljubav i moda" Ljubomira Radičevića večeras se završava Sombor film fest.

Izvor: Blic

ponedeljak, 15 jul 2019 00:00

Održan Dečji kamp umetnosti

Umetnički studio Sombor organizovao je u kampiralištu Crvenog krsta u Bačkom Monoštoru Dečji kamp umetnosti za svoje najmlađe polaznike. Kamp je održan 6. i 7. jula, a polaznici kampa bili su uzrasta od 7 do 15 godina. Kamp umetnosti osmišljen je kao dvodnevna likovna kolonija, na kojoj mladi umetnici slikaju i crtaju na slobodnu temu, likovnom tehnikom po izboru. Osim što stvaraju, deca se prvenstveno druže i jačaju prijateljstva nastala na radionicama tokom godine.

Tokom prvog dana boravka u kampu, volonteri somborskog Crvenog krsta održali su edukaciju na temu diskriminacije i tolerancije. Drugog dana, deca su po prvi put imala zadatak da crtaju portret po uzoru na živ model. Na taj način uče kako da viziraju i da steknu osećaj proporcije.

Na samom kraju dvodnevne kolonije, organizovana je izložba nastalih radova, a nagrađeni su i najbolji. Prvu nagradu, koju je obezbedio „Ars“ doo, osvojila je Milana Bezbradica, drugu nagradu osvojila je Tijana Maoduš, a treću Milica Josić. Posebna pohvala kampa pripala je Vesni Zec.

Nekoliko dana kasnije, Kamp umetnosti održan je za omladince Umetničkog studija, koji su u kampu boravili od 12. do 14. jula. Na omladinskom kampu nastala su ozbiljna umetnička dela, rađena na slobodnu temu.

Saradnja sa somborskim Crvenim krstom nije izostala ni kod omladinaca, te su volonteri održali predavanje na temu prevencije HIV. Omladince je u kampu posetila i gradska većnica za sport i omladinu, Antonija Nađ Kosanović, koja se iznenadila koliko grad Sombor ima talentovanih mladih ljudi, te obećala da će grad uložiti u njihov talenat i pomoći koliko god je to moguće.

Na kraju trodnevnog kampovanja, izabrani su najbolji radovi. Žiri je imao težak zadatak pred sobom, jer su umetnici nadmašili sve ono što su do sada stvarali. Prvu nagradu u Omladinskom kampu umetnosti osvojila je Milica Tucaković, drugu nagradu osvojio je Srđan Vujičić, a treću nagradu osvojila je Nevena Mijanović.

Projekti Kampova umetnosti finansirani su iz budžeta Grada Sombora kroz Programe za decu 2019 i LAP za mlade 2019.

 

Boja, količina vode i prošaranost belim prugama otkrivaju koliko je meso stajalo na policama kao i da li je sigurno za pripremu. Izbegnite neukusna jela ili letnja trovanja hranom u samo nekoliko koraka.

Meso u prodavnice stiže u raznim oblicima i nije uvek lako prepoznati koje je sveže i kvalitetno, posebno ako je mleveno. Najbolje bi bilo kupovati domaće, ali to nije uvek moguće. Dobro je dati prednost proizvodima iz regije koji su do prodavnice prešli kraći put, ali osim informacija na pakovanju treba paziti i na izgled mesa.

Iako mnogo ljudi misli da je to nezdravo, masnoća je sastavni deo njegove arome. Kvalitetno meso moralo bi imati malo unutarmišićne masti, a to se vidi po belim prugama nalik venama kojima je meso prošarano.

Osim toga, ako se kupuje pakovano meso, u njemu ne sme biti vode. Pre stavljanja u korpu dobro ga pogledajte, za to vam ne treba više od pet sekundi.

Nemačka istaživanja su ustanovila da ako meso leži u krvavoj vodi, to znači da je staro.

Boja

Idealna boja zavisi od toga o kom se mesu radi. Teletina bi trebala da bude svetla, ali ne bela, jednako kao i meso živina. Govedina treba biti srednje crvena, ali ne pretamna. Svinjetina je idealno bledoružičasta. Od svih sivkastih nijansi mesa treba bežati.

Čvrstoća

Ima još jedan način za jednostavnu proveru toga je li upakovano meso još uvek sveže. Ako se pritisne prstom, mora se brzo vratiti u svoje originalno stanje i ne sme ostati nikakvo udubljenje, a površina mesa mora blistati.

Izvor: punkufer.hr

Na 30. Petrovdanskom minimaratonu Bačka Palanka - Gajdobra održanom 12.07. na Petrovdan, bila je i ekipa Ark Somaratona. Kao i na mnogima, pa i na ovoj trci od 13.5 km osvojeni su zavidni rezultati: Lazar Rišar četvrto mesto, Tijana Kabić peto mesto u ukupnom plasmanu, dok je Arpad Šarkezi treći u kategoriji od 65+ godina.

U ekipnom plasmanu prvo mesto je osvojio tim pod nazivom "Laza i drugari" u sastavu: Kristijan Stošić (pobednik trke), Radmila Đurović (drugoplasirana), Lazar Rišar i Tijana Kabić ispred ekipe Čegarrunning iz Novog Sada. U ovoj konkurenciji ARK Somaraton je nagrađen kao treće plasirani tim za čiji rezultat su zaslužni: Maja Bodrožić, Biljana Vezmar i Boris Majstorović.

Kulturno-umetničko društvo „Prigrevica“, godinama jedno od uspešnijih i aktivnijih u opštini, preživljava teške dane. Prilikom poslednje podele „kulturnog“ dinara iz opštinske kase, ovom Društvu je dodeljeno samo 50.000 dinara što, po rečima Dušice Mrđenović, predsednice KUD-a i umetničkog rukovodioca folklornog ansambla nije dovoljno ni za jedan par čarapa! Zbog nezavidne finansijske situacije u kojoj su se našli i koja im onemogućava redovne aktivnosti, Upravni odbor KUD-a je podržao ideju članova da pomoć potraže od sugrađana, svoje najvernije publike.

-Iz ove akcije, u koju krećemo od ponedeljka, videćemo da li je Prigrevici potrebno Kulturno-umetničko društvo i da li su spremni da stanu iza nas, sada kada nam je najteže i kad smo, od strane lokalne samopurave, pušteni niz vodu. Shvativši da nam je ugrožen dalji rad a i samo postojanje, rešili smo da stvari uzmemo u svoje ruke i krenemo – od kuće, do kuće. Objasnićemo da nemamo sredstava za normalne aktivnosti i zamoliti naše sugrađane da nam pomognu, koliko ko može, ukoliko žele. Ako nas podrže, opstaćemo, ako ne, biće očigledno da selu nismo ni potrebni, iako lično verujem da će odziv biti i više nego pozitivan, jer, iako iz nečije kuhinje stižu glasine da ne postojimo, naši koncerti su posećeni. Prigrevčani su oduvek bili izuzetna publika i ne samo to, Prigrevčani su se uvek držali zajedno i ustajali protiv nepravde, navodi Dušica Mrđenović.

Pod ovim imenom KUD Prigrevica postoji od 1996. godine, a kao Seoska zajednica kulture mnogo duže, od prve polovine sedamdesetih godina prošlog veka. Ovo je prvi put da su prinuđeni da traže pomoć svojih sugrađana.

-Na to su nas prinudile nadležne institucije, koje su u podeli novca za rad kulturnih društava i udruženja odlučili da nam dodele sramnih 50.000 dinara za godinu dana, što nije dovoljno ni za jedan par čarapa po članu društva, a kamoli za neku organizaciju koncerata ili putovanja, a pogotovo ne za obnovu nošnji, adekvatnu pripremu koreografija za folklorne ansamble ili nešto više. Ona dodaje, podržana od strane i ostalih članova prigrevačkog KUD-a, da se novac, koji je ranije dodeljivan njima, u poslednjoj podeli „prelio“ na račun podobnijih, a da su oni, bez rešenja i prava na žalbu, pod tri različita usmeno dobijena, netačna razloga, dobili 50.000, tek da ne bude - ništa.

-Osećamo se poniženo i otpisano od strane lokalne samouprave, rezignirana je Dušica Mrđenović i naglašava da je njihov KUD prošle godine bio najaktivniji od svih KUD-ova u opštini, sa šest domaćih koncerata i više gostovanja u svim bivšim JU republikama, osim Slovenije.

U KUD-u navode da je uzrok svega njihovo odbijanje da politika uđe u kulturu, odnosno da kultura ostane izvan politike.

-Vršeni su pritisci na nas da nam SNS postavi predsednika iz svojih redova. Prošle godine nam je i nametnut, ali fiktivno, njihov predsednik, zbog čega smo i dobili više novca nego ranije i poručeno nam je da ukoliko ne prihvatimo da prvi čovek KUD-a bude neko iz stranke, da nećemo dobiti sredstva za rad. Sve je to evidentirano i u zapisniku sa sastanka održanog 2. oktobra 2017. godine, objašnjava Mirjana Todorić, bivša predsednica KUD-a, koja je zbog mešanja politike u rad društva podnela ostavku.

-Kultura mora biti izvan i iznad politike, to je naš stav. Upravni odbor se u to vreme ništa nije pitao. Mi donesemo jednu odluku, potom dobijem poziv iz Mesne zajednice gde me čeka druga odluka koju moram da potpišem. Zbog toga sam dala ostavku, objašnjava Mira, decenijama članica ličke pevačke grupe.

Članovi KUD-a se slažu da neće dozvoliti da politika opet uđe u KUD.

-Idemo putanjom očuvanja kulture i tradicije i to je jedini put kojim treba da idemo. Međutim, u vazduhu se oseti poniženje koje smo doživeli, po prvi put od kada postojimo. Ovo malo novca što imamo utrošićemo za organizaciju slavskog koncerta, sad u avgustu, eventualno za godišnji koncert i to je to. Za drugo nemamo. Ni za obnovu nošnje i adekvatnu pripremu koreografija, ni za odlazak na festivale, ni za dočekivanje gostiju u uzvratnu posetu, potvrđuje Dušica Mrđenović.

Mirko Radojčić, član UO, ima najduži staž u KUD-u.

-Najduže sam član ovog društva, pevam više od 40 godina i znam šta se i kako se radilo. Bio sam i član upravnog odbora kada se upravni odbor ništa nije pitao, kada se sve rešavalo u vrhu, a mi smo bili fiktivni, samo zbog papira. Papir trpi sve. Kao član Upravnog odbora podržavam ovu akciju i učestvujem u svemu, isključivo radi dece. Pevaću dokle god mogu, makar nikada ne pevao više van Prigrevice, ali deci koja se trude da nauče nešto o svojim korenima se moraju obezbediti uslovi za rad. Ako to neće da obezbedi onaj ko treba, mi ćemo sami zajedno sa svojim sugrađanima, kaže Radojčić.

U KUD-u se uzdaju u ljude, Prigrevčane, komšije, publiku i ponekog sponzora, ukoliko se odazovu. Zato, već u ponedeljak kreću u akciju, od kuće do kuće.

-Reći ćemo svima istinu da nemamo sredstava za rad i da nam je pomoć potrebna. Koga bude zanimalo, objasnićemo. Nadam se da će nas naši sugrađani razumeti i podržati. Oni su nam ostali jedina nada, zaključuje predsednica KUD-a Prigrevica.

Svi koji žele da finansijski pomognu rad KUD-a Prigrevica, sredstva mogu uplatiti i na račun broj 160-922539-63 (Banka Intesa).

Izvor: apatinskenovine.rs

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa saradnicima primila je danas (13.07.2019.) ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića i pomoćnicu ministra Biljanu Barošević.

Nakon kraćeg razgovora u zgradi Županije ministar Zoran Đorđević je, u pratnji gradonačelnice, obišao Gerontološki centar Sombor kako bi se uverio u tok radova na adaptaciji i rekonstrukciji ovog zdanja veoma bitnog za naše starije sugrađane.

Razgovarao je sa korisnicima usluga ovog centra, kao i sa predstavnicima udruženja ratnih vojnih invalida.

Prilikom obraćanja medijima, ministar Zoran Đorđević je istakao da je briga Ministarstva i Vlade Republike Srbije prema najstarijima jedan od prioriteta.

„I Ministarstvo i Pokrajina su dali određena finansijska sredstva za rekonstrukciju objekta nakon nedavnog požara, vidimo da su radovi u toku, ali ono što je još važnije Kancelarija za javna ulaganja vlade Republike Srbije očekuje da projekat za adaptaciju bude gotov i da krene rekonstrukcija i soba i fasade na objektu. Verujem da će to suštinski da promeni uslove života najstarijih.“ rekao je ministar za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je istakla da je prilikom današnje posete u fokusu bio Gerontološki centar i briga o starima, jedan od prioriteta i za Grad Sombor.

„Za nas je bitno da smo tokom prethodnih godina uspeli da na adekvatan način konstatujemo i osposobimo uslugu pomoći i nege u kući, da smo dobili licenciranog pružaoca i da uradimo mnogo na kvalitetu ove usluge. To nije jedino što smo uradili, pored toga veća aktivacija udruženja penzionera i mogućnost da se njihove aktivnosti prošire po naseljenim mestima grada Sombora, podržali smo i kroz finansiranje socijo – humanitarnih organizacija. Podsetiću vas da smo prošle godine imali prvi Sajam penzionera u našem gradu zahvaljujući aktivnostima ovog udruženja. U toku je projektovanje sanacije i kompletne rekonstrukcije Gerontološkog centra na Apatinskom putu i očekujemo da projektna dokumentacija bude gotova u naredna dva meseca i da možda već tokom ove godine krenemo u rekonstrukciju i ovog objekta“ rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović u svom obraćanju medijima.

U delegaciji koja je dočekala ministra Đorđevića bili su zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne zaštite Dalibor Forgić i šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada Sombora Zoran Rus.

Apatincu Nebojši Mediću je, zbog duga od 10.000 dinara, po Interpolovoj poternici privremeno oduzeto vozilo na graničnom prelazu Erdut u Hrvatskoj! Iako je još u šoku zbog nevolja koje su ga snašle, za Nove apatinske novine izneo je sve detalje ovog, kako kaže, cirkusa koji mu je priređen,nazvavši ga i klasičnim primerom iživljavanja države prema građaninu.
-U nedelju mi se javio čovek kome sam pre odprilike mesec dana prodao auto (koji se još uvek vodio na meni) i saopštio da mu je privremeno oduzet na hrvatskoj granici, kako su mu rekli „po nalogu Interpola“. Naravno da je bio ljut, optuživao me je da sam mu prodao kradena kola... Pošto je provereno da je sa autom sve u redu, u ponedeljak sam otišao u našu policiju, gde su mi, nakon provere, odgovorili da nemaju ništa u evidenciji o mojoj Interpol poternici. Kontam da je u pitanju naša neažurnost, da će se pojaviti za par dana..., započinje priču Medić, još uvek vidno uznemiren zbog situacije u koju je dospeo.

Već u utorak je pozvao advokata u Osijeku koji se, kako kaže, službeno obratio tamošnjoj policiji i dobio odgovor da je „vozilo oduzeto po nalogu Interpola, koji je inicirala srpska policija“.

ZABRANU STAVIO JAVNI IZVRŠITELJ

Medić, potom, preko nekih veza u policiji saznaje da je nalog podigla kancelarija Interpola u Beogradu, ali i odakle je sve poteklo...

-Sve je pokrenula javni izvršitelj Ranka Trivić. Otišao sam kod nje, na pitanje zašto mi je stavljena zabrana na vozilo, odgovorila je po osnovu duga od 10.000, plus njene usluge nešto preko 23.000 dinara. Na moje pitanje zašto me nije obavestila da imam bilo kakav dug, jer za njega nisam ni znao, odgovorila mi je da su mi slali poziv, ali da sam odbijao da ga primim (?!). Naravno da to nije istina, nikada nisam dobio nikakav poziv javnog izvršitelja. Dodala je da je poziv bio neko vreme na oglasnoj tabli i nakon toga postao pravosnažan, te da mi je stavljena zabrana za sva vozila koja se vode na moje ime! Na moju primedbu da u policiji Srbije nema zabrane ni za jedno moje vozilo, da sam to proveravao, odgovorila mi je da „možda tamo ne, ali na Interpolu postoji“. Na moje pitanje kojim mehanizmom podiže Interpol poternicu, kratko mi je odgovorila da to nije moja stvar! Uzeo sam uplatnice, odmah uplatio sva dugovanja, kako više dečku kome sam prodao auto više ne pravim problem, objašnjava Medić.

Ono što je, potom, saznao ostavilo ga je u potpunom šoku. Naime, pošto je iznos premali za dizanje Interpolove poternice, u policiji je lažiran podatak o njegovom dugu!
-Kako sam saznao, izvršitelj je, u saradnji sa svojim čovekom u policiji, lažirao podatak o visini duga, navodeći da on iznosi 2,5 miliona dinara! Sad pokušavaju to da ispeglaju, ali ja neću popustiti dok sva istina ne izađe na videlo. Preko advokata u Osijeku ću poslati dopis u Interpolovu kancelariju u Zagreb sa svim paprima šta rade pojedini činovnici iz srpske policije i kako, lažiranjem dokumenata, manipulišu sa Interpolom, rešen je Medić.

Medić zaključuje da je namera bila da se njemu napravi „što veći cirkus“.

-Izabrali su najteži i najgori način, po mene. Napravili su mi dodatne troškove za advokata, ležarinu... što im je i bio cilj. Očigledna je bila namera da mi se nanese šteta i poslovno i privatno. Nisam ni znao da nešto dugujem, jer mi nikad niko nije uručio nikakvo rešenje o tome. Na osnovu čega se podiže Interpol poternica? Zbog duga od 80 evra se vozilo oduzima na granici? Kako se zaobilazi policija u pokretanju Interpolove poternice? Za ovo neko mora odgovarati, zaključuje Medić uz obećanje da će pravdu terati i do Strazbura, ako zatreba, ali da neće odustati.

POZIV IZ POLICIJE

Medić je juče dobio poziv službenika MUP-a, iz kancelarije za poslove sa Interpolom, koji je, kako kaže, bio više nego ljubazan i učtiv, i koji mu je saopštio da je saznao istinu i odmah obustavio poternicu.

-Otišao sam u somborsku policiju i tražio da me primi taj „pošteni“ policajac koji falsifikuje dokumentaciju. Nakon 45 minuta, koliko su me držali na prijavnici, samo su mi rekli „eto, sad je rešeno, poternice više nema“. Taj isti službenik koji me je kontaktirao mi je priznao da su napravili teške povrede zakona i da je on dužan da mi to kaže, navodi Medić i dodaje da je ovo iživljavanje dela državnog aparata na običnom građaninu, ali i da je saznao da je „ista ekipa iscenirala još nekoliko slučajeva poput njegovog“.

Još dodaje i da danima traži objašnjenje u apatinskom OUP-u, ali da mu uvek daju isti odgovor, da "u sistemu nema ništa, te da ništa nije zabeleženo, niti pod zabranom, vezano za njegovo ime".

Izvor: apatinskenovine.rs

U Somboru je izložbom plakata sa Kanskog festivala počeo Drugi "Sombor film fest". Selektor festivala Zoran Živković u Glavnu selekciju uvrstio je pet filmova, a čast da otvori festival pripala je filmu "Poslednji Srbin u Hrvatskoj", reditelja Predraga Ličine iz Hrvatske. Pored filmova iz Dunavsko - panonske regije publika će videti film "Dečko od Zlata iz Italije", koja je gost festivala.
Srđan Savić, direktor Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu kaže:

"To je festival Podunavsko-panonske regije i zahvata priličan broj zemalja. To su kinematografije koje imaju neke zajedničke osobine, ali imaju i mnogo osobenosti. Tako da će se selektori svake godine suočavati sa prijatnim izazovom da proberu najbolje, najatraktivnije, najzanimljivije filmove, koji će biti i Somborcima atraktivni, da se napravi dobar festival, gde će ljudi moći da steknu nekakav uvid u to kakve su regionalne kinematografije, kakav je njihov kvalitet."

kino bioskop projekcija film kamera premijera pretpremijera scena
RTV (Ilustracija)

Milivoje Mlađenović, član direkcije Festivala je istakao: "Ono što takođe treba istaći to je taj drugi takmičarski segment, odnosno selekcija autiora do trideset godina, gde se predstavljaju mladi autori, neki od njih imaju drugi, treći film, to nije jednostavno, danas je to izuzetno zahtevno, odnosno nikad nije bilo jednostavno. Tako da je to vid ohrabrenja mladim autorima."

Publika će do utorka videti 15 filmova, a zatim će Tanja Bošković, predsednica žirija saopštiti koje je ostvarenje najbolje i proglasiti glumca festivala, kao i najbolji film reditelja starosti do 30 godina.

Izvor: RTV

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković ispratili su jutros (12. Jul) najuspešnije maturante iz osnovnih škola u školskoj 2018/2019. godini, koji su otputovali na desetodnevno nagradno letovanje u Mađarsku.

Nagradno letovanje za učenike obezbedila je lokalna samouprava, kao svojevrstan poklon i priznanje za njihov dosadašnji uspeh u školovanju. Letovanje se realizuje u okviru projekta „U znaku Evrope i sigurnosti“, koji se već jedanaest godina uspešno realizuje kao izraz bratske saradnje grada Sombora i Kišpešta, XIX kvarta Budimpešte. U okviru projekta deca dva grada se posećuju i druže.

Deca iz Kišpešta već su boravila u Somboru, a narednih 10 dana oni će biti domaćini učenicima iz Sombora.

Kao i prethodnih godina, domaćini su za goste iz Sombora pripremili bogat program, prema kojem će deca prva tri dana boravka u Mađarskoj provesti u Budimpešti, a potom u kampu na Balatonu.

Gradonačelnica Dušanka Golubović uručila je učenicima kačkete i poželela lep i prijatan boravak u Mađarskoj

Učenici, sa kojima će sve vreme biti i tri vaspitača, će u Mađarskoj boraviti do 21. jula.

Postavljanjem mobilijara, od juče je zvanično počela kupališna sezona na gradskoj plaži kod restorana “Plava Ruža” u Apatinu. Prema rečima Ljiljane Krec, direktorke Javnog preduzeća za upravljanje putničkim pristaništem i marinom, postavljeni su suncobrani i ležaljke, pa plaža u punom sjaju čeka lepše vreme i kupače.

-Na žalost, zbog visokog vodostaja Dunava nismo mogli ranije da postavimo mobilijar, pa smo čekali da voda dovoljno opadne, kako bismo ležaljke i suncobrane postavili sa obe strane. Od sada će na kupalištu biti prisutni i redari koji će održavati red na plaži, a kupači će moći da iznajme ležaljke, naglasila je Ljiljana Krec.

Cena iznajmljivanja ležaljki je 100 dinara, a na plaži će dežurati i spasilačka služba.

Izvor: www.radiodunav.com

Krajem jula (26. i 27. jula) u Kabareu će se, po prvi put, održati Krigla fest.

Program festa:

Petak, 26. jul
Z.S.P. (Sombor)
Neozbiljni pesimisti (Sombor)
MUDA (Novi Sad)
Stereo Banana (Beograd)
Kanda, Kodža i Nebojša (Beograd)

Subota, 27. jul
Drink or die (Zrenjanin)
SMF (Beograd)
Bjesovi (Gornji Milanovac)
Jorgovani (Ćićevac)

Svirka oba dana festivala počinje u 21 čas.

Tokom festivala točiće se Kraft piva somborskih pivara.

 

 

Mada su samo u ovom milenijumu do sada dva puta bila obezbeđivana ogromna sredstva za rekonstrukciju somborske bolnice, iz donacije Evropske unije i kredita Vlade Japana, ceo kompleks ove regionalne zdravstvene ustanove ponovo vapi za osveženjem.

Zato je ovdašnja javnost sa odobravanjem dočekala nedavno obećanje srpskog predsednika da će država u rekonstrukciju Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović” uložiti čak 20 miliona evra.

Problemi sa kojima se suočavaju somborski medicinari zaposleni u ovoj ustanovi su zaista veliki, s obzirom na to da je dobar deo kompleksa star gotovo jedan vek, da je takozvani Hirurški blok izgrađen krajem 80-ih godina prošlog veka i pored sporadičnih, traljavih rekonstrukcija zreo za ozbiljniju obnovu, da su odeljenja Neurologije i Neuropsihijatrije izmeštena u prastare, neuslovne objekte, da je Odeljenje za fizikalnu rehabilitaciju u Banji Bezdan pre ruglo, nego potencijal za zdravstveni turizam….

Nekoliko dana pre predsedničkog obećanja, tačnije prvih dana juna, u prostorijama Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor potpisan je ugovor za izradu kompletne projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju novog objekta u sklopu Opšte bolnice, što predstavlja početak realizacije prve faze, od ukupno tri, koje su predviđene za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata u sklopu kompleksa Opšte bolnice Sombor na Vojvođanskoj 75. Ugovor je potpisan sa grupom ponuđača, odnosno Centrom za energetsku efikasnost i održivi razvoj d.o.o. iz Beograda i firmom „Mašinoprojekt KOPRING“ a.d. iz Beograda a rok isporuke projektno-tehničke dokumentacije je 180 kalendarskih dana od dana potpisivanja ugovora.

Ugovorena cena izrade projektno-tehničke dokumentacije iznosi bezmalo 21,5 miliona dinara sa uračunatim PDV-om, a sredstva za realizaciju ovog projekta obezbeđuje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, uz učešće lokalnih samouprava čiji stanovnici gravitiraju ka ovoj ustanovi zdravstvene zaštite sekundarnog nivoa, odnosno Grada Sombora i opština Oyaci, Kula i Apatin.

U starom zdanju „Kralja Aleksandra i kraljice Marije” danas je porodilište, ali i dečije, očno i odeljenje kliničke laboratorije. To ime bolnica je nosila do početka Drugog svetskog rata. Iz zaostavštine poslednjeg izdanka nekad prebogate plemićke porodice Semza od Kajmunke, Ištvana, sagradi se još jedno krilo u kome se i dan- danas nalazi interno odeljenje somborske bolnice. U periodu soc–revolucije, bolnica izgubi kraljevsko ime, ali i dobi novo, ideološki prihvatljivije, po svestranom eruditi doktoru Radivoju Simonoviću, koji je pored stanovljavanja nekoliko medicinskih grana u Srba i nacionalnog pregalaštva, stigao da bude i začetnik alpinizma u nas.

Godine pretočene u decenije su prolazile, Somborci se rađali i umirali u svojoj bolnici na kraju grada, stigoše i da naprave novi deo, Hiruruški blok. Tada najmodernija oprema, uneta je u blistavo stakleno višespratno zdanje svega dve godine uoči početka raspada zemlje i građanskog rata, pa je pored beogradske VMA upravo somborska bolnica bila i prva ratna bolnica u Srbiji, koja je prihvatila bezbrojne ranjenike svih zaraćenih strana. Humana misija somborske bolnice je ispunjena, ali je plaćen ceh u raubovanju zdanja i opreme, što se oseća i dan- danas, pa je i namera države da uloži ogromna sredstva u njenu rekonstrukciju i punu funkcionalizaciju više nego dobrodošla.

Dar i kraljevsko uzdarje

Mada organizovano somborsko zdravstvo datira u daleku prošlost, izgradnja prvih namenskih bolničkih objekata u današnjem kompleksu je počela pre stotinak godina, kad su žitelji Sombora čuli da njegovo kraljevsko visočanstvo Aleksandar Karađorđević, ujedinitelj Jugoslavije, namerava udostojiti rumunsku princezu Mariju bračnom zajednicom. Dalekovidi i promućurni kakvi Somborci već jesu, odlučili su da kraljevskom paru daju neobičan svadbeni poklon, a na polzu svome gradu.

Na inicijativu somborskog lekara dr Milenka Petrovića, donacijom svih građana sazidana je na rubu grada bolnička zgrada. Radovi koji su započeli 24. maja 1923. godine potrajaše sledeće dve i niknu dvospratna građevina u obliku ćiriličnog slova P, e da bi se tlocrtnom simbolikom odalo poštovanje i starom kralju Petru Oslobodiocu. Kraljevski par, oduševljen poklonom, i sam odreši kesu, pa nakon opremanja tada jedne od najmodernijih bolnica u zemlji vrati zgradu na upotrebu svojim podanicima u ovom gradu, koji se i danas rađaju u ovom objektu.

Izvor: Dnevnik.rs

Povodom učešća petoro naših sugrađana na Evropskom olimpijskom festivalu mladih članovi Olimpijskog komiteta Srbije posetili su danas, 11. jula 2019. godine Sombor.

U zgradi Županije dočekala ih je gradska većnica za oblast omladine i sporta Antonija Nađ Kosanović sa predstavnicima Sportskog saveza grada Sombora.

Troje biciklista, Mihajlo Stolić, Igor Nadoveza i Bojana Vujasinović sa trenerom – selektorom Markom Sudarićem koji su članovi BK „S Team“ i rvač Dejan Fratrić iz RK „Soko“ ostvarili su odgovarajuće norme i ušli u tim Srbije. Ovom prilikom Olimpijski komitet uručio je sportsku opremu Somborcima koji će se takmičiti na Evropskom olimpijskom festivalu mladih.

„Nama je drago kada vidimo da imamo toliko uspešnih sportista, da se sav taj trud koji lokalna samouprava ulaže da poboljša uslove i kvalitet treninga petostruko vraća kroz vaše rezultate. Naravno, vaši treneri imaju veliku zaslugu za to što ste uspeli da ispunite norme“ poručila je mladim takmičarima većnica za oblast omladine i sporta Antonija Nađ Kosanović i zahvalila se Olimpijskom komitetu na opremi koju su obezbedili i za svu podršku koju pružaju sportistima kako bi oni mogli da predstave Srbiju na najbolji mogući način.

Marketing menadžer Olimpijskog komiteta Srbije Dejan Kozlina zahvalio se Gradu Somboru, Biciklističkom savezu i Rvačkom savezu za način na koji ulažu u mlade sportiste. „Nadamo se da će rezultati u Bakuu zaista biti na visokom nivou. Imamo 56 dečaka i devojčica koji će se takmičiti u 9 sportova, jedna je ekipa u odbojci i sve ostalo su takmičari koji su u pojedinačnim sportovima izborili norme“ rekao je Kozlina.

Evropski olimpijski festival mladih održava se u Bakuu, u Azerbejdžanu, od 19. do 29. jula ove godine.

Rekonstrukcija Crpne stanice Bezdan 2, koja se nalazi se na dunavskom odbrambenom nasipu kod naselja Bezdan kod Sombora i ključni je objekat za snabdevanje vodom bačkog dela Hidrosistema DTD, je završena.

Cilj radova, započetih krajem septembra prošle godine i vrednih skoro 73 miliona dinara, bio je rešavanje problema koji se javljaju usled nepovoljnih uslova dostrujavanja ka pumpama, naročito u režimu navodnjavanja, pri minimalnim vodostajima Dunava. Pojedinačni kapacitet pumpe podignut je sa 4 m3/sec na 5 m3/sec ugradnjom nove utopne pumpe, a kota usisnog bazena spuštena je u odnosu na postojeću i prilagođen je hidraulički oblik crpilišta.

Takođe, tablasti zatvarači i zaštitne rešetake sa dunavske strane su zamenjeni, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta dostrujavanja vode i rada pumpi, navodi se na sajtu Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine.

Crpna stanica Bezdan 2 izgrađena je i puštena u rad 1957. godine. Ima dvojaku funkciju: u periodu oskudice u vodi snabdeva kanal Vrbas-Bezdan vodom iz Dunava, a u periodu velikih unutrašnjih voda prebacuje suvišne vode istog kanala u Dunav. Rekonstrukcijom je povećana sigurnost u snabdevanju vodom sistema za navodnjavanje.

Izvor: eKapija

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović potpisala je danas ugovore za dodelu bespovratnih sredstava bračnim parovima na teritoriji grada Sombora za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom.

Obraćajući se prisutnim bračnim parovima gradonačelnica je izrazila zadovoljstvo što danas ima priliku sa ovako mladim ljudima koji su se odvažili da svoj život provedu u seoskim sredinama podeli ključeve njihovih novih kuća.

„Ovo je jedna od mera koje grad Sombor sprovodi u cilju promovisanja mera populacione politike u saradnji sa Ministarstvom koje je zaduženo za ove mere. Sigurna sam da vam je poznato da smo prošle godine dodelili 8 kuća, ustanovili smo servis za podršku roditeljstvu, koji je prošle godine podrazumevao servis za peglanje a ove godine smo to proširili na servis za pranje i peglanje veša, jer se pokazao kao veoma uspešan i koristan za zaposlene majke i žene“ istakla je gradonačelnica i dodala da je u okviru mera populacione politike grad napravio još jedno dečije igralište, ove godine se rekonstruiše i vrtić, ali se pravi i agro biznis centar uz želju i nameru da kroz razne edukacije pomognu porodicama koje na svojim imanjima žele da se bave biznisom ili poljoprivredom.

„Grad Sombor se odvažio na primenu ovih mera pre svega zahvaljujući određenim merama koje je sprovodila APV Vojvodina i gde smo uočili da je veliki broj naših sugrađana imao potrebu da na ovakav način reši svoje stambeno pitanje, ali da svi nisu mogli proći na ovim konkursima. Zato je najvažnije od svega da vi imate novi kvalitetan životni prostor koji je samo vaš i u kome se nadam da će te imati uspešan i srećan brak i uspešnu i zadovoljnu decu koja će stasavati na teritoriji grada Sombora“ istakla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Ugovori za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom i ključevi njihovog novog doma, uručeni su Gligorić Branki i Marku iz Sombora, Kuridža Milošu i Milici iz Svetozara Miletića, Badža Nebojši i Milici iz Sombora, Katanić Željku i Svetlani iz Stapara, Zobenica Dejanu i Tanji iz Čonoplje i Dević Manetu i Jeleni iz Kljajićeva

Kabinet Ministarke bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku je , između ostalog, odobrio sredstva za sufinansiranje opravdanih troškova za ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta kroz Program stambene podrške za izgradnju i druge načine pribavljanja stambenog prostora za mlade bračne parove i parove sa više dece i Gradu Somboru odobrio sredstva u iznosu od 7.650,000,00 din, a učešće Grada Sombora iznosi 1.350.000,00 dinara.

Bračni parovi su mogli aplicirati samo sa jednom prijavom a visina traženih sredstava nije mogla biti veća od 1.500.000,00 dinara .

Potpisivanju ugovora sa bračnim parovima pored gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović prisustvovali su zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i načelnik odeljenja za društvene delatnosti Nevena Rosić.

četvrtak, 11 jul 2019 00:00

Drugi Sombor film fest počinje u petak

Drugi Film fest Sombor – porodica naroda dunavsko-panonske regije, od 12. do 16 jula, održaće se pod vedrim nebom. Biće prikazano 15 filmova. Misija festivala je harmonizacija vrednosti koje stvara i neguje dvadeset narodnosti u gradu Somboru. Podsticanje tolerancije, ravnopravnosti i slobode. Za postojanje ovako koncipiranog festivala uporište je u vizionarskom filmskom radu Erensta Bošnjaka, u autentičnoj srednjoevropskoj arhitekturi i prirodnom okruženju Gornjeg Podunavlja, kao potencijalu za kreiranje i snimanje novih filmova.

Festival će trajati do 16. jula i ULAZ JE SLOBODAN na sve projekcije!

Selektor Glavnog programa je Zoran Živković, dok je Jovanu Jelisavčiću pripalo mesto sekektora programa "Autori filmova do 30 godina",

Žiri Glavnog takmičarskog programa čine:
Tanja Bošković, glumica
Žarko Radić, glumac
Radomir Kanjevac, novinar i književnik

Selekcija "Glavni takmičarski program" predstaviće filmove iz Mađarske, Hrvatske, Crne Gore i Srbije:
1. Između dana i noći, režija: Andro Martinović, Crna Gora (https://www.youtube.com/watch?v=NmrNIml5Gws&fbclid=IwAR2dl-QWlw4ZpDxAczXXpYKqtEePNadzCqoEgMeeYxhkktSNjweg5MNLjxA )
2. Poslednji Srbin u Hrvatskoj, režija: Predrag Ličina, Hrvatska (https://www.youtube.com/watch?v=q3XusdqMdKA )
3. Šavovi, režija: Miroslav Terzić, Srbija (https://www.youtube.com/watch?v=o6NeCUADH84&fbclid=IwAR2YeSfjNHgrHSlaicKeo0T12sw7DnDuTsUFj6V2EtDuFHHqzXrBW-0DGpE )
4. Suton, režija: Laszlo Nemes (Laszlo Nemes), Mađarska (https://www.youtube.com/watch?v=iV-LRlyI2dQ&fbclid=IwAR2wpFM3KaVF3cOMPWjLrscvOZI1Unww9uqOOH5ne6jEmC81i-7HLmkJ5fw )
5. Izvan sisitema, režija: Nora Fingšajt (Nora Fingscheidt), Nemačka (https://www.youtube.com/watch?v=pcfAWoTLTBs&fbclid=IwAR10AlEc-JhZ9msW3kzMNJyliHmwUbpmx4tWImWB8THKgtR733HJCLl3AhI )
(filnovi iz ove selekcije biće prikazivani u bašti "Kabare").

Selekcija „Autori filmova do 30 godina“ (projekcije će biti održane u dvorištu Gradskog muzeja Sombor):
1. “Aleksi”, režija: Barbara Vekarić, Srbija, Hrvatska i Crna Gora (https://www.youtube.com/watch?v=R_n5GC-Aikk )
2. “Zlogonje”, režija: Raško Miljković, Srbija (https://www.youtube.com/watch?v=yQf0Rs5_yaw )
3. “Horizonti”, režija: Svetislav Dragomirović, Srbija (https://www.youtube.com/watch?v=Nqn2wa0KhO4)
4. ”Lijenština”, režija: Aleks Stefan, Crna Gora (https://www.youtube.com/watch?v=Re63qlkNv3g )
5. “Psi umiru sami”, režija: Nikola Petrović, Srbija (https://www.youtube.com/watch?v=VxeHqbdvNfE)

Pored dve takmičarske selekcije, posetioci festivala će imati priliku da pogledaju dva italijanskja dokumentarna filma iz selekcije "Core Diplomatiqum" (projekcije će biti održane u dvorištu Mađarske kasine). Kultni jugoslovenski film "Život je lep" (režija: Boro Drašković) i film "Panama" iz 2015. godine (režija: Pavle Vučković) čine selekciju "Kad bi Sombor bio Holivud" - projekcije će biti održane u dvorištu Županije.

Filmski program obogatiće izložba plakata pobedničkih filmova Kanskog festivala (Gradski muzej Sombor, petak, 12. jul u 20h - neposredno pre zvaničmog otvaranja festivala u bašti "Kabare").

Program pod nazivom "esPRESSo u 11h" biće organizovan od 13. do 15. jula u bašti Godo Paba, kod Narodnog pozorišta Sombor, svakog dana u 11h. Voditelji programa biće Goran Jovanović, Goran Mitić i Dejan Dabić. U razgovorima o festivalu i filmu generalno, učestvovaće brojni teoretičari, kritičari, filmski radnici, reditelji, publika festivala "Porodica naroda/Family of Nations" i svi ljubitelji filma. "Veliki filmski znak: Velimir Bata Živojinović", monografija posvećena glumačkom opusu Velimira Bate Živojinovića, čiji je autor ugledni filmski teoretičar i kritičar Božidar Zečević, biće promovisana u nedelju, 14. jula - u okviru dešavanja "esPRESSo u 11h". Narednog dana, 15. jula, "esPRESSo u 11h" će obeležiti promocija knjige "Transcedentni stil na filmu: Ozu, Breson, Drajer", autora Pola Šredera.

Za pobednike festivala pripremljene su brojne nagrade:
Zlatni celtis za pobednički film u selekciji Glavni takmičarski program, nagrada za pobednički film u selekciji "Autori filmova do 30 godina", zatim nagrade za najboljeg glumca i najbolju glumicu, kao i Celtis za najboljeg mladog glumca/glumicu. Posebno priznanje, nagrada "Ernest Bošnjak", biće dodeljeno za izuzetan doprinos razvoju srpske kinematografije.

 Osim dodele nagrada, zatvaranje festivala obeležiće "Veče nostalgije", program u sklopu koga će biti prikazan kultni jugoslovenski film "Ljubav i moda", snimljen i premijerno prikazan 1960. godine.

Ukoliko tokom trajanja filmskog festivala dođe do nepovoljnih vremenskih uslova, filmovi će biti prikazivani u prostorijama Narodnog pozorišta Sombor (Velika scena - Glavna takmičarska selekcija, Studio 99 - selekcija "Autori filmova do 30 godina"), dok će prateći programi biti realizovani u Maloj sali Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor (Venac Radomira Putnika 2).

Izvršni producent festivala je Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor.

Strana 9 od 566

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top