Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

"Prvo remek delo XXI veka u srpskoj književnosti" – kako je u kritici poznatog romana Đorđa Lebovića napisao Teofil Pančić, povod je za razgovor sa Zlatom Lebović, suprugom proslavljenog pisca koja je pripremila roman za štampu, Gorčinom Stojanovićem, rediteljem predstave "Semper idem" i Ljubicom Bačić, višim kustosom etnologom iz Gradskog muzeja u Somboru, u četvrtak 21. novembra od 18 časova na sceni Studiја 99.

Tragični događaji iz Drugog svetskog rata ispričani iz vizure jednog somborskog jevrejskog dečaka nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Prvi put na pozorišnoj sceni uopšte, 23. novembra u Narodnom pozorištu Sombor, biće izvedena nesvakidašnja pozorišna predstava "Semper idem". Predstava će početi u 18.00h i sastojaće se iz tri dela.

Dramatizaciju i režiju potpisuje Gorčin Stojanović. U predstavi igraju: Marko Marković, Saša Torlaković, Ivana V. Jovanović, Biljana Keskenović, Ninoslav Đorđević, Branislav Jerković, Srđan Aleksić, Vanja Nenadić, Danica Grubački, Milijana Makević, Dragana Šuša, Nemanja Bakić , Aleksandar Ristoski, Ervin Hadžimurtezić, Bogomir Đorđević, Pero Stojančević, David Tasić Daf, Olgica Nestorović, Predrag Grujić, Stefan Beronja.

Kostimograf predstave je Lana Cvijanović, scenograf Gorčin Stojanović, koreograf Ista Stepanov, a asistent reditelja Tijana Markovinović.

Izvor: RTV

Sombor će biti prvi grad u Srbiji u kome će biti pokrenut projekat "Podrška razvoju niske emisije ugljenika i klime u gradovima Srbije".
Početak realizacije jednogodišnjeg projekta ozvaničen je potpisivanjem memoranduma između grada Sombora i evropske kancelarije Global Green Grow Instituta (GGGI).

Saobraćaj, upotreba fosilnih goriva, industrija, sve su to zagađivači koji doprinose povećanju emisije ugljenika, a što dovodi do povećanja zagađenosti vazduha u urbanim sredinama. Zato promene moraju početi tamo gde zagađenje i nastaje u lokalnim sredinama.

"Strategija urbanog razvoja u Republici Srbiji koja se odnosi na sva urbana naselja usvojene je ove godine i činjenica je da su urbana naselja najveći zagađivači. Zato je važno da se rade strateški planovi i ovaj projekat u Somboru je jedan pionirski poduhvat. Od 60–tih godina prošlog veka temperatura u urbanim sredinama porasla je za oko dva stepena", kaže Siniša Trkulja, iz ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Iz evropske kancelarije GGGI instituta imaju i konkretne preporuke na čemu se u Somboru mora raditi kako bi Somborci živeli u čistijem i zdravijem gradu.

"Četiri su prioritetne oblasti. To je energetska efikasnost, upotreba obnovljivih izvora energije, pitanje grejanja i mogućnosti korišćenja geotermalnih izvora. Treba od te četiri oblasti videti šta su prioriteti", kaže Julia Godin, iz evropske kancelarije GGGI.

Projekat "Podrška razvoju niske emisije ugljenika i klime u gradovima Srbije" pomoći će vlada Mađarske.

Nakon godinu dana u Somboru će se znati koji su izvori povećane emisije ugljenika i kojim merama se to zagađenje može smanjiti.

Izvor: RTV

Juče je u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ održana konferencija povodom pokretanja projekta „Podrška razvoju niske emisije ugljenika i klime u gradovima Srbije“. Projekat sprovode Grad Sombor i Global Green Growth Institute, uz podršku Vlade Mađarske.

Svečanost je otvorila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović pozdravljajući predstavnike GGGI, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i pokrajinskog sekretarijata za urbanizam Autonomne pokrajine Vojvodine, zahvaljujući se što je baš Sombor dobio mogućnost da sprovede jedan ovakav projekat

„Znamo da je Sombor zeleni grad i mi somborci smo ponosni na to, ali od vremena kada je Sombor postao zelen on se i značajno proširio, promenio i nije samo zelenilo više odlika zelenog grada, već i brojne druge stvari, pre svega one koje utiču na globalno održivi razvoj u smislu razvoja ekonomije i industrijske proizvodnje sa jedne strane, a sa druge strane održivosti i zaštite životne sredine. Upravo to je jedan globalni izazov sa kojim se suočavaju i mnogo razvijenija društva od našeg, a otuda upravo i nama još veći izazov, naročito kada govorimo pre svega o lokalnim samoupravama kao manjim jedinicama koji u toj situaciji treba da nađu i ponude odgovarajuća rešenja i odgovore“ istakla je gradonačelnica i dodala:

„Upravo u tome vidim i najznačajniji benefit i dobrobit u realizaciji ovog projekta, a to jeste sagledavanje međunarodnih dobrih iskustava i prakse u ustanovljenjima kako zelenih gradova, tako i zaštite životne sredine, ali i generalno borbe protiv klimatskih promena ili prilagođavanja onome što klimatske promene neminovno sa sobom nose i u tom smislu olakšava uslove života naših sugrađana.

Nadam se da ćemo za ovih godinu dana koliko će ovaj projekat da traje dobiti kvalitetna rešenja dobre prakse iz iskustva drugih zemalja s obzirom da je reč o globalnoj organizaciji koja deluje na teritoriji celog sveta. Da vidimo koji su to izazovi sa kojima se mi na lokalu suočavamo i šta su to eventualna rešenja koja mogu da pomognu. Naravno ova organizacija radi i na tome da kasnije omogući odgovarajuće izvore finansiranja za realizaciju ovih projekata. U tom smislu to je još jedan benefit potpisivanja ovog današnjeg sporazuma, s obzirom da ispitivanje klimatskih promena i zaštita životne sredine, najčešće iziskuju zaista velike troškove, koje jedinice lokalne samouprave iz svojih budžeta ne mogu da finansiraju.

Otuda pored brojnih problema sa kojima smo se i do sada hvatali u koštac, poput pitanja gradske deponije, prečišćavanja otpadnih voda i drugih stvari gde smo učinili određene napore, svakako imamo i brojne druge neiskorišćene potencijale, poput obnovljivih izvora energije, koje možemo staviti u okvire realizacije ovog projekta“ poručila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Cilj projekta je da se smanji emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i da se poveća klimatska otpornost gradova u Srbiji. Projekat sa Gradom Somborom je pilot projekat sa rokom od jedne godine, odnosno do kraja oktobra 2020. godine. Rezultati koji se očekuju nakon sprovođenja u Somboru otvoriće mogućnost za primenu projekta u drugim gradovima i dalju saradnju Mađarske i Srbije.

Ovom prilikom svečano je potpisan Memorandum o razumevanju između Sombora i GGGI (Global Green Growth Institute), koji su potpisali gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i Julie Godin ispred vodeće evropske kancelarije za GGGI.

ČONOPLJA: Devojčica M.C. (13) iz Čonoplje, koja je nestala u ponedeljak je pronađena.

"Našli su je, našli su je", kroz suze i uz vidno olakšanje ponavljala je majka trinaestogodišnjakinje.
Kako kaže, devojčica je nađena u Plandištu, ali još ne zna nikakve detalje u vezi sa tim gde je i s kim provela noć, kao ni da li je fizički i psihički dobro.

"Tek ćemo videti", govorila je majka užurbano.

Međutim, do Plandišta kod Vršca ih deli oko 200 kilometara puta, budući da je dete iz okoline Sombora.

Prema informacijama koje je porodica do sada imala, devojčica se sama i s namerom uputila najpre ka Zrenjaninu.

Naime, nju je čistačica škole videla kako biciklom napušta selo Čonoplja, a potom se porodici javio i čovek iz Zrenjanina, koji je rekao da ju je povezao, jer je stopirala i da mu je rekla da ide "kod dečka" u Boku (selo kod Zrenjanina).

Međutim, do Plandišta ju je delilo još sedamdesetak kilometara puta prema rumunskoj granici.

Policija je, u međuvremenu, pokušavala da locira njen mobilni telefon, a reakcija je, po svemu sudeći bila brza i pravovremena.

Ostaje još samo da se otkrije motiv - zašto je devojčica odlučila da ode od kuće.

Izvor: dnevnik.rs

 

Marija Botić (13) iz Čonoplje nestala je danas. Nestanak ćerke objavila je majka na društvenoj mreži Fejsbuk.

Marija je poslednji put viđena kako vozi bicikl u pravcu Kljajićeva.

Devojčica je nosila koznu jaknu i maskirane (vojne) helanke.

Mole se svi građani da ukoliko imaju bilo kakve informacije o nestanku Marije da to prijave policiji ili porodici na sledeći broj telefona: 0645045691.

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora obezbedio je 80 sedišta za vožnju dece biciklom.

Roditelj/staratelj deteta uzrasta od 1 do 5 godina, koji stanuje na teritoriji Grada Sombora, a koristi bicikl kao prevozno sredstvo, može da se prijavi za dobijanje besplatnog sedišta slanjem podataka na mejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Mejl treba da sadrži sledeće podatke: ime i prezime roditelja/staratelja, adresu stanovanja, kontakt broj telefona i JMBG deteta.

Prvih 80 roditelja/staratelja koji pošalju prijavu dobijaju sedište.

Prijavu šalje roditelj/staratelj (ne može se slati bez njihove saglasnosti) i slanjem jednog mejla se može dobiti jedno sedište.

Akcija će trajati sve dok se ne ostvari dovoljan broj prijava.

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora nabavku sedišta za vožnju dece biciklom finansirao je preko naplate kazni nesavesnim vozačima sa teritorije Grada Sombora, kao što se finansiraju i druge aktivnosti koje Savet sprovodi.

Od 15. januara sledeće godine u somborskoj kafileriji za preradu životinjskog otpada "Proteinka" više se neće prerađivati animalni otpad, potvrdio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Višedecenijski problem Somboraca, koji su zbog neprijatnih mirisa iz ove fabrike godinama pisali peticije nadležnima, biće prema najavi resornog ministra rešen, a kafilerija će umesto prerade, prikupljati i odvoziti otpad.

"Neće više biti kafilerije u Somboru. Imaćemo jedinstveni centar koji se nalazi u objektu 'Energozelena' u Inđiji. Jedan deo radnika ćemo pripojiti, to će biti transfer stanica u Somboru, što znači da će se u toj stanici samo prikupljati animalni otpad, ali se neće obrađivati. Od 15. januara, vi više nemate kafileriju u Somboru", poručio je Nedimović, navodi se na sajtu Grada.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović ugostila je ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede tokom njegove dvodnevne posete, a u okviru koje je obišao poljoprivredne proizvođače iz sela Riđica, Stanišić, Svetozar Miletić, Čonoplja, Telečka i Gradina.

Izvor: 021.rs

Sektor preduzetništva PKS otvorio je danas u Kuli, Šalter za preduzetnike, prvi van beogradskih opština, sa ciljem podrške razvoju preduzetništva, malih i srednjih preduzeća i njihovog poslovnog povezivanja. Rad šaltera za preduzetništvo pružiće na jednostavan način preduzetnicima sve informacije potrebne za njihovo poslovanje, štedeći svoje vreme odlaskom u nadležne institucije.

Preduzetnici na šalteru mogu da se informišu i o subvencijama, konkursima, programima, kreditnim linijama, poreskim propisima i procedurama,pripremi poslovnih planova i svi drugim mogućnostima za unapređenje poslovanja.

„Nastojaćemo da ispunimo očekivanja preduzetnika i uveren sam da ćemo ,u narednom periodu, moći da se pohvalimo dobrim rezultatima radom ovog šaltera. U tom smislu od velikog značaja je i podrška Privredne komore Srbije „, rekao je Damjan Miljanić, predsednik opštine Kula.

„Šalter za preduzetnike funkcioniše kao „onestopshop“. To je nefinansijska podrška postojećim preduzetnicima i onima koji nameravaju da otvore svoja preduzeća. Kroz saradnju sa lokalnim samoupravama u Srbiji želimo da na efikasan način informišemo, upoznajemo i obaveštavamo preduzetnike o svim aktivnim programima i aktivnostima i doprinesemo ravnomernom regionalnom razvoju privrede Srbije“ , kaže Branislava Simanić, direktorka Sektora preduzetništva PKS. Ona je dodala da su ovakvi šalteri izuzetno važni za poslovanje preduzetnika na lokalnom nivou kao i da je podrška lokalne samouprave od velike važnosti za razvoj privrede u opštinama i regionu i pozvala prisutne preduzetnike da u što većem broju koriste usluge šaltera.

„Cilj ove ideje je da zajedno sa lokalnim zajednicama opština Kula, Odžaci, Sombor i Apatin na osnovu sporazuma o tehničkoposlovnoj saradnji, olakšamo preduzetnicima ovog regiona da na jednom mestu, koje će biti jasno definisano, budu sve informacije od značaja za njihov rad, a sa ciljem stvaranja dobrog poslovnog ambijenta, u kojem će privrednicima biti olakšano poslovanje i samim tim stvaranje većeg profita i otvaranje novih radnih mesta“, rekao je Zoran Bulatović, direktor PKS-RPK Sombor

Prošlog vikenda održan je prvi Serbia marathon u organizaciji Atletskog saveza Srbije. Pored maratonske trke na 42 kilometra, održana je i polumaratonska trka na 21 kilometar kao i trka na 5 kilometara. U tri trke učešće je uzelo dve hiljade takmičara koji su trčali po veoma nepovoljnom vremenu uz veoma jaku košavu koja je onemogćila postizanje najboljih vremena. Maratonska trka je ujedno bila i državno odnosno balkansko prvenstvo u najtežoj atletskoj disciplini.

Članica atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor Tijana Kabić istrčala je treće mesto na prvenstvu Republike Srbije u maratonu u vremenu 3 sata i 16 minuta i tako krunisala ovu uspešnu sezonu u kojoj je osvojila bronzane medalje u maratonu, odnosno polumaratonu koju je istrčala u Somboru. Učesnik državnog prvenstva u maratonu bio je i Damir Marković koji se plasirao na 11 mesto u ovoj konkurenciji. Maratonsku distancu su istrčali i Zoran Nikolić, Vladimir Bulajić, Nenad Glušac i Miroslav Liščević koji je imao svoj debi na trasi od 42 kilometra.

Najbrži somaratonac na upola kraćoj - polumaratonskoj distanci od 21 kilometra bio je Josip Major sa odličnim vremenom od 1 sata i 20 minuta što je bilo dovoljno za 14 mesto u konkurenciji od hiljadu trkača. Polumaraton su istrčali i Miloš Kesić, Dejan Nikolić, Milan Kovačić, Vladimir Kesegić, Zoran Boca, Đorđe Ćurić, Atila Sič, Aleksandar Marković, Marina Brbaklić Tepavac, Nataša Raić Sič, Biljana Vezmar i Maja Bodrožić.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa svojim saradnicima ugostila je ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Branislava Nedimovića tokom njegove dvodnevne posete Somboru, u okviru koje je obišao poljoprivredne proizvođače iz Riđice, Stanišića, Svetozar Miletića, Čonoplje, Telečke i Gradine.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i ministar Nedimović, najpre su posetili vinariju „Dragić“ u Riđici, zatim poljoprivredno gazdinstvo Vladimira Poplašena u Stanišiću, odakle su se zaputili u Svetozar Miletić gde su posetili Zemljoradničku zadrugu „Lemeš“, a zatim su obišli Čonoplju gde su razgovarali sa građanima u prostorijama preduzeća „Tepkos“ DOO. Drugog dana posete ministar Nedimović je obišao poljoprivredna gazdinstva Vujanić u Telečkoj i Vuković u Gradini. U svakom od ovih naseljenih mesta ministar poljoprivrede je razgovarao sa poljoprivrednim proizvođačima na temu aktuelnog stanja u poljoprivredi i podsticajnih mera koje pruža Ministarstvo.

Prema rečima gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, poseta ministra poljoprivrede našem gradu je od izuzetne važnosti za somborske poljoprivredne proizvođače.

“Za nas, kao Grad Sombor, od izuzetnog je značaja jedna ovakva poseta, pre svega da pokažemo ono šta jesu potencijali Grada Sombora, kako u smislu poljoprivredne proizvodnje, tako i u smislu geografske zaštite porekla proizvoda kojih imamo i na našoj teritoriji, te afirmacija kako poljoprivredne proizvodnje tako još više prerađivačke industrije koja iz ovoga može da iscrpi jedan značajan resurs i na bazi toga jedno zajedničko delovanje poljoprivrednika u pravcu stvaranja kvalitetnijih resursa i bogatije ponude koja će privući investitore u oblasti prerade “, naglasila je gradonačelnica Golubović i dodala da je poljoprivreda jedan od najznačajnijih potencijala Grada Sombora za ekonomski razvoj.

Kako je istakao ministar, kada je oblast vinarstva u pitanju, svi koji žele da se bave proizvodnjom vina za svoj projekat mogu na različitim konkursima da dobiju polovinu sredstava neophodnih za posao.

“Bukvalno šta god vam padne na pamet iz oblasti vinarstva i vinogradarstva, dobićete polovinu novca za to. I ne samo za taj sektor poljoprivredne proizvodnje, nego i za sve ostale. Samo ljudi moraju da znaju da mogu uvek da konkurišu svuda. U Somboru je 6800 gazdinstava konkurisalo i dobilo novac u 2018. godini, kada je isplaćeno oko 6 miliona evra, koja su direktno uplaćena iz državnog budžeta, na ime poljoprivrede u Grad Sombor“, rekao je Nedimović.

Ministar je izrazio zadovoljstvo posetom jer su ljudi pokazali da imaju svest šta je posao države, šta je posao proizvođača, a šta je posao tržišta, a kao posebnu vest od velikog značaja za naš grad, ministar se dotakao i somborske kafilerije.

“Neće više biti kafilerije u Somboru. Imaćemo jedinstveni centar koji se nalazi u objektu „Energozelena“ u Inđiji. Jedan deo radnika ćemo pripojiti, to će biti transfer stanica u Somboru, što znači da će se u toj stanici samo prikupljati animalni otpad, ali se neće obrađivati. 15. januara vi više nemate kafileriju u Somboru“, naglasio je Nedimović.

Pored gradonačelnice Sombora, ministra su dočekali i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, član Gradskog veća za oblast poljoprivrede Darko Radulović i šef OG SNS Zoran Rus.

nedelja, 17 novembar 2019 00:00

U Somboru manje šetnji po šalterima

Uvođenje jedinstvenog upravnog mesta omogućava građanima da završe nekoliko administrativnih procedura tokom samo jedne posete.

Zahvaljujući projektu za odgovornu vlast, koji zajednički sprovode Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Grada Sombor, uspostavljeno je jedinstveno upravno mesto - JUM, svojevrsni vid objedinjavanja administrativnih procedura „na jednom mestu“, između Poreske uprave Grada i lokalnih javnih preduzeća, koje će omogućiti pružanje efikasnijih usluga građanima Sombora.

Uvođenje jedinstvenog upravnog mesta omogućava građanima da završe nekoliko administrativnih procedura tokom samo jedne posete. Na taj način građani će moći da ostvare prava i obaveze vezane za različita javno-komunalna preduzeća kroz podnošenje samo jednog zahteva i to u ovdašnjoj varoškoj poreskoj administraciji. Osim što će uštedeti vreme i poboljšati efikasnost, to će umanjiti i mogućnost korupcije jer se smanjuje broj direktnih kontakata između građana i javnih službenika, te ograničava diskreciono postupanje službenika.
- Ovo jedinstveno upravno mesto će građanima uštedeti dosta vremena. Kada neko kupi ili nasledi nekretninu, neće morati da obilazi sva javna preduzeća da bi promenio svoje podatke na računima. Umesto toga sada će Gradska uprava, koja poseduje poslednje informacije o vlasnicima nekretnine, za njih pokrenuti tu promenu podataka na računima lokalnih javno-komunalnih preduzeća. Sa druge strane, ovo će znatno unaprediti baze podataka javnih preduzeća pošto će se u njima podaci menjati čim se podnese poreska prijava na imovinu fizičkih lica, pa više neće biti neažurnih podataka koji su posledica nesavesnog postupanja građana - pojasnila je cilj celog projekta Helena Roksandić Musulin, načelnica Gradske uprave Sombora.

Inače, Sombor već godinama radi na pojednostavljivanju administrativnih procedura za građane kroz svoj Uslužni centar, koji je takođe svojevremeno formiran uz pomoć USAID-a, a sada je ovaj grad i jedna od prvih lokalnih samouprava u Srbiji koja je otišla korak dalje i uspostavila jedinstveno upravno mesto čime je obezbedila da se jednim zahtevom građanima omogući ispunjavanje procedura, ne samo unutar Gradske uprave, već i u lokalnim javno-komunalnim preduzećima.

USAID je sproveo analizu uslova i mogućnosti za uspostavljanje jedinstvenog upravnog mesta, izradio opis procedura po kojima službenici treba da postupaju i izradio obrazac za saglasnost građana da Grad u njihovo ime sprovede potrebne korake u okviru jedinstvenog upravnog mesta. Kako su naglasili u USAID-u, ova agencija će i u narednom periodu nastaviti da sarađuje sa ovdašnjom, ali i drugim lokalnim samoupravama u Srbiji na definisanju mogućih novih jedinstvenih upravnih mesta i pružanju efikasnih, transparentnih, pristupačnih i kvalitetnih usluga.

Izvor: dnevnik.rs

Na Tviter nalogu ’’Pokret Levijatan’’ pojavio se snimak vršnjačkog nasilja na kome se vidi kako četiri mladića maltretiraju jednog poznanika, vređaju ga, guraju u žbunje a zatim i šutiraju.

Pripadnici ’’Levijatana’’ napisali su na svom nalogu: ’’Sombor. Vršnjačko nasilje. Mi smo davno prepoznali vezu između svih oblika nasilničkog ponašanja maloletnih lica i tim povodom ostvarili saradnju sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u pravcu donošenja kvalitetnih školskih programa zaštite od nasilja.’’

Kako saznaje ’’Blic’’, snimak vršnjačkog nasilja koji je objavljen nastao je početkom novembra u Staparu nadomak Sombora.

Nezvanično saznajemo da ovaj slučaj nije prijavljen policiji ali su nadležni tragom snimka došli do informacija o vinovnicima ovog incidenta.

Nezvanično saznajemo i da je policija o ovom incidentu obavestila Više javno tužilaštvo u Somboru kome će biti dostavljen službeni izveštaj na dalje odlučivanje.

Izvor: Blic

Od juče otvorena je deonica državnog puta između Vrbasa i Srbobrana, pa je tako ponovo omogućeno uključenje na auto-put kod petlje Vrbas.

Iako na auto-putu iz smera Novog Sada i dalje stoji znak da je petlja Vrbas zatvorena, deonica je zapravo prohodna za sva vozila. Ukoliko krećete iz Vrbasa, već kod trokrake raskrsnice možete primetiti novi asfalt koji vas vodi sve do uključenja na auto-put.

Kod samog uključenja na auto-put situacija je malo drugačija. Očigledno je da nedostaje još jedan sloj asfalta, tako da upozoravamo vozače da uspore jer će naići na “stepenicu” koja nije baš prijatna.

Takođe, na samom nadvožnjaku iznad auto-puta saobraćaj je regulisan privremenim semaforima.

Naglašavamo da je i dalje zatvoren deo puta od trokrake raskrsnice do semafora i skretanja prema Bačkom Dobro Polju.

Izvor: nasemesto.rs

U svečanom zdanju somborske Županije predstavljena je Monografija slikara Zorana Stošića Vranjskog, rođenog Vranjanca koji više od šest decenija živi i slika u Somboru.

Bogato ilustrovana Monografija Zorana Stošića Vranjskog, koju je tekstom upotpunio likovni kritičar Sava Stepanov, poklon je slikaru od dva grada - Sombora u kome je proveo 60 godina i Vranja, u kome je rođen.

„Ja je dožviljavam kao jednu zahvalnost tih gradova koji su se dogovorili da naprave ovu monografiju. To je za mene jedan spomenik – da se grad Vranje, moj rodni grad i Sombor, odužuju meni kao slikaru“, kazao je on.

Svoje legate u muzejima Vranja i Sombora, Zoran Stošić Vranjski svake godine dopuni sa desetak slika, tako da legati oba grada broje preko sedam stotina umetničkih dela.

„Povodom 80. rođendana gospodina Stošića, potekla je inicijativa u gradu da se na dostojan način odužimo našem ambasadoru kulture u Somboru, čoveku koji je napravio jedan most između Sombora i Vranja i koji je neizmerno zadužio Vranjance, pre svega muzej u Vranju“, rekao je Saša Stamenković, direktor Narodnog muzeja iz Vranja.

„Njegovom odlukom, i svakako veliko hvala tome da je legat svoj dodelio Gradskom muzeju Sombor, kao i Narodnom muzeju Vranje i svakako, pošto su ti legati sačuvani u muzejima doneta je zajednička odluka da bi gradovi kroz gradske muzeje, obelodanili monografiju koja je upisala njegove tragove i tragopve njegovih dela“, istakao je Peter Mraković, direktor Gradskog muzeja u Sombru.

Vranjski slika više od šezdeset godina i njegova umetnička intuicija je ubedljiva i jasna a pri tome i veoma likovna i po svim pravilima slikarstva.

„Umetnik koji je našao jedan osoben stav i motiv da se bavi svojim kosmičkim pejzažima. Nekada je to bilo i dramatično jer je on predočio sliku izgleda planeta koje nismo videli, a što se i potvrdilo kada su astronauti Apola 15 gostovali i kada su na poklon dobili njegove slike, onda su rekli da su iste takve pejzaže videli na mesecu“, ispričao je Sava Stepanov, likovni kritičar iz Novog Sada.

Njegove slike imaju svoju poetiku, filozofiju i ono nešto što se može pokriti rečenicom Šegala da umetnost nastaje tamo gde nauka prestaje. Umetnosti Vranjskog je, kroz monografiju, odan svojevrstan omaž, i zahvalnost gradova Sombora i Vranja.

Izvor: RTV

subota, 16 novembar 2019 00:00

Rok za predaju knjige polja

Odeljenje poljoprivrede i zaštite životne sredine Gradske uprave grada Sombora izdalo je saopštenje namenjeno poljoprivrednim proizvođačima koji su zakupci poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini da je potrebno da predaju zaključene naloge knjiga polja za proizvodnu 2018/2019. godinu.

Kljiga polja se dostavnja Odeljenju za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

Za više informacija pogledajte originalno saopštenje.

subota, 16 novembar 2019 00:00

Izvučena utopljenica iz Dunava kod Apatina

Juče, oko podneva, na Dunavu kod Apatina isplivalo je beživotno telo nepoznate ženske osobe. Utopljenica je izvučena na obalu nedaleko od kajak-kuće. Policija je obavila uviđaj i povela istragu kako bi se utvrdio identitet utopljenice.

-Žena ima sedu kosu, pretpostavljam se da je starosti oko 60 ili nešto više godina. Po izgledu tela, leš verovatno nije duže bio u vodi, navodi jedan od očevidaca.

Telo nesrećne žene biće će sutra prebačeno na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Izvor: apatinskenovine.rs

petak, 15 novembar 2019 00:00

Migranti devastiraju vikendice kod Vagona

Vlasnici vikendica, posebno na Vagonima, su ogorčeni jer su neki samo tokom ove godine, po više puta napravili haos u njihovim vikendicama. Našem sugrađaninu Branislav Mijiću, dva puta su obili vikendicu.

-Prvi put su napravili veliku štetu. Prošle godine pred Prvi maj polupali stakla na svim prozorima i vrata ostavili sve u neredu. Zapalili vatru izazvali požar koji je mogao da proguta celu kuću. Ove godine su obili samo vrata. Suđe polupano, čebad razbacana. Spavali unutra ostavili haos od stvari iz sebe. Nije to neka imovima ali ja svaki put put moram da spremam posle njih po nekoliko dana. Moj komšija je stavi železne šipke na vrata i prozore. Pa zar smo došli dotle da svoju imovinu okujemo, ali izgleda da ćemo morati, jer ovde nema nikakve redovne kontrole nadležnih službi-dodaje naš sugrađanin.

On se još, kao i ostali vikendaši pita, da li će danas-sutra moći uopšte doći do svoje vikendice sa porodicom jer ne zna šta ga tamo čeka.

- Šta mogu ja sam kad u predvečerje dolazim da obiđem a ne znam koliko će njih i sa čime me dočekati. Vatre gore, improvizovana skloništa su u celom ovom delu preko puta Vagona. Niko se ne oseća u takvim okolnostima siguran-dodaje on.

Vlasnik pčelinjih košnica iz Sombora, kojih je bilo dvadesetak, a pre nekoliko dana su praktično nestale, bez dileme razmišlja.

-Ma nije meni toliko do meda ako su ljudi bili toliko gladni nego su one potpuno uništene i nisu za dalju upotrebu-kaže on.

Drugi vikendaši kod Vagona, sa jedne i druge strane benta, nemaju dileme.

–Celu ovu situaciju mogu da reše samo nadležni organi. U suprotnom pošto su Vagoni postali centar migrantskog okupljanja i švercovanja, moraćemo sami da se organizujemo i zaštitimo svoju imovinu.

Izvor: apatinskenovine.rs

JVP „Vode Vojvodine“ započelo je u drugoj polovni jula revitalizaciju Dunavca kod Bačkog Monoštora u cilju poboljšanja protočnosti ovog dela Hidro Sistema DTD, koji pripada Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“. Do kraja oktobra izmuljeno je nešto više od 60.000 kubnih metara nanosa.

Dunavac kod Bačkog Monoštora sporedni je krak kanala Prigrevica-Bezdan, dugačak oko 2,3 kilometra. S obzirom da ne pripada glavnom toku HS DTD, decenijama unazad nije izmuljivan, što je uslovilo i gotovo potpuno začepljenje ovog kraka kanala.

Izmuljenje se obavlja uz pomoć plovnog bagera – refulera, a u skladu sa uslovima koje je propisao pokrajinski Zavod za zaštitu prirode. Očekuje se da će se zahvaljujući ovim radovima uspostaviti protočnost Dunavca kod Bačkog Monoštora, što će imati pozitivan uticaj na ekosistem na ovom delu HS DTD i Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“.

U Kupusinkom ataru rod voća je dobar, ističu uzgajivači i dodaju da i pored toga što mnogi odustaju od voćarstva, pojedini ipak vide opstanak u ovom poslu. Jabuke iz Kupusine uglavnom preko otkupljivača završavaju najvećim delom u Rusiji. Prema podacima Regionalne privredne komore Sombor, ukupan izvoz Zapadnobačkog regiona za prvih devet meseci ove godine bio je 257 miliona evra, a učešće ukupnog izvoza jabuka do sada je oko 1,5 procenata. O tome koliko je povećan izvoz u Rusku federaciju govori podatak da je iz ZBO u 2018. godini izvezeno 1.507 tona, dok je u ovoj godini do sada izvezeno već 5.441 tona, dodaju u RPK Sombor. 

Trideset godina u voćarstvu za Lasla Červenkoviča je motiv da ne odustaje od proizvodnje, jer osim što su u porodičnom gazdisntvu koristili subvencije za mehanizaciju, imaju sisteme za navodnjavanje i protivgradne mreže, izgradili su i savremene hladne komore, u kojima se nalazi oko 100 tona jabuka koje čekaju bolju otkupnu cenu na proleće. Najveći problem do sada je bila naplata i niska otkupna cena, ali i izbirljivo tržište, koje više ne konzumira ranije atraktivne sorte. Ove godine cena kilograma manje traženih sorti jabuka kreće se od 20 do 25 dinara za kilogram.

Laslo Červenkovič, voćar iz Kupusine kaže:

"Industrijska jabuka u prošloj godini nikome nije trebala i to ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi, a to je bilo svima poznato. Ne znam šta se desilo, pa ove godine bar za to ima otkupa, industrijsku smo prodali. Fudži je najpoznatija jabuka na našem tršištu, a prošle nedelje sam dobio 45 dinara za kilogram, dok ostale sorte ne trebaju nikom. Zelena jabuka "Greni smit" nije potrebna više, pa neće niko da je jede. Nekada je išla samo ona za izvoz, a sada ne znamo šta ćemo sa njom, jer naši ljudi baš je i ne jedu".

Oskar Molnar pretežno uzgaja ajdared sortu jabuka, ističe da je više tona jabuke prošle godine ostalo na zemlji, jer nije bilo potražnje. Tu je motiv , kaže, da od iduće godine, nakon dvadeset godina u ovom poslu pokrene proizvodnju ceđenog soka od jabuka.

"Konkurisao sam za sredstva da zaobiđemo prekupce, da jabuke ne ostanu ležati na zemlji. Prekupci kupuju naše jabuke i izvoze za Rusiju, mada koliko čujem i oni isto dobijaju kao mi", veli on.

Izvoz jabuka iz Zapadnobačkog okruga je uvećan za 192 odsto, navode u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

"Ove godine izvezli smo već 6.381 tonu jabuka. U ukupnom izvozu, jabuke učestvuju u našem Zapadnobačkom regionu sa 1,5 procenata", napominje Mihajlo Maćuš, koordinator za indistriju za Zapadnobački okrug u RPK Sombor.

Jabuke iz Zapadnobačkog okruga prvi put ove godine su otišle na tržišta Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mađarske, Kuvajta, Singapura, Hongkonga, Rumunije, Maldiva i Saudijske Arabiju u iznosu od 3,5 miliona evra.

Izvor: RTV

Grad Sombor je zajedno sa 60 gradova i opština sa teritorije Republike Srbije učesnik takmičenja „Šampioni bezgotovinskog plaćanja“ koje organizuju Kancelarija za IT i eUpravu i NALED, uz podršku kompanija Visa i Mastercard. Pobednici će biti izabrani prema broju ostvarenih plaćanja karticom na šalterima lokalne samouprave u odnosu na broj stanovnika, a takmičenje se završava 31. decembra 2019. godine.

Lokalna samouprava koja bude imala najveći broj transakcija osvaja nagradu-dečije igralište u vrednosti 20.000 evra.

Učešćem u takmičenju Grad Sombor je za svoje građane obezbedio pogodnost – najniže troškove provizije na plaćanje javnih usluga – 45 dinara na uplate do 4.500 dinara, odnosno 1% za uplate veće vrednosti.

Podršku bezgotovinskom plaćanju danas su dali i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, članovi Gradskog veća, pomoćnici gradonačelnice i načelnica Gradske uprave, uplativši kvartal poreza na imovinu.

Gradska uprava grada Sombora je na šalterima Uslužnog centra putem POS terminala omogućila efikasnije i lakše plaćanje administrativnih taksi i naknada, kao i poreza na imovinu, bez popunjavanja uplatnice. Plaćanje se vrši elektronski i dostupno je platnim karticama (DinaCard, VISA, MasterCard) bez obzira na banku izdavaoca. Plaćanje putem platnih kartica doprinosi delotvornosti i ekonomičnosti postupaka, a građanima štedi vreme i novac, jer ne moraju da odlaze u banke i pošte i gube svoje vreme čekajući u redovima.

Kako bismo povećali šanse za pobedu Grada Sombora, koji se trenutno nalazi na četvrtom mestu, pozivamo građane da se aktivno uključe u takmičenje tako što će prilikom plaćanja javnih usluga na šalterima Gradske uprave grada Sombora koristiti platne kartice i time doprineti da u Gradu Somboru bude obavljen najveći broj plaćanja karticom, što bi Somboru donelo jedno novo dečije igralište.

Incident se desio u noćnim satima

Dečaci guraju, maltretiraju i na kraju bacaju vršnjaka u živu ogradu. Novi, jezivi snimak vršnjačkog nasilja napravljen je u Somboru, a objavljen je na Tviter nalogu "Fondacija Pokret Levijatan".

Četvorica momaka opkolili su jednog vršnjaka i uz verbalno maltretiranje više puta su ga udarili: gurali su ga udarcima u leđa i prsa, pa čak i glavu, a vrhunac (bar onog dela iživljavanja koji se vidi na snimku) je kada žrtvu jedan od mladića zavrće i baca u živu ogradu.

- Hajde m'rš kući, je**m ti ja mamu - reči su koje su mu, između ostalog, uputili.

Iako se na snimku vidi petoro mladića, treba uzeti u obzir i činjenicu da neko to sve vreme i sasvim slobodno snima.

Osim njih, čini se da na ulici više nije bilo nikoga, pa je snimak verovatno nastao u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima.

Izvor: telegraf.rs

četvrtak, 14 novembar 2019 00:00

Književno veče sa Ljiljanom Šarac u Somboru

Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" organizuje književno veče sa Ljiljanom Šarac, u ponedeljak, 18. novembra, u 18 časova, u sali Dečjeg odeljenja.

Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine, gde je maturirala u gimnaziji, a diplomirala je Srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću "Lasta" kao novinar, urednik revije "Lasta" i PR.Nakon toga okreće se profesorskom pozivui danas radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi "Stefan Dečanski" u Beogradu.

Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je "Smederevskog Orfeja".

Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama "Lutka učaurene duše" 1997. godine.

Do sada je za Evro Book objavila romane: "Opet sam te sanjao", "Gde sam to pogrešila?","Zid tajni", "Starija" i "Stariji".

Član je Književnog kluba Čukarica i autor kolumne Reč bez zidana na portalu MediaSfera.

Izvor: RTV

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 18 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i pet osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 17 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 11 vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Odžaci evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

U opštini Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina.

Napisano je 77 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 428 prekršajnih naloga, navedeno je u izveštaju PU Sombor.

sreda, 13 novembar 2019 00:00

Akcija dobrovoljnog davanja krvi u Somboru

Crveni krst Sombor u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine u četvrtak, 14. novembra 2019. godine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09,00 do 13,00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor na Apatinskom putu broj 19.

Podršku akciji dobrovoljnog davanja krvi mogu da daju svi zdravi punoletni građani do navršenih 65 godina života.

Bioarheološki materijal sa praistorijskog nalazišta Magareći mlin, Topola-Bač i Donja Branjevina, kao i rezultati dobijeni savremenim analizama, prikazani su u okviru izložbe Nauka za muzeje u Gradskom muzeju u Somboru. Reč je o projektu Birth, prvom projektu koji je u Srbiji podržan od strane Evropskog istraživačkog saveta. ...
“Ovo je izložba neverovatno zanimljivih dostignuća bioarheologije, arheologije i nauke zajedno, videće ono sve što su arheolozi tokom dugo vremena uspeli da otkriju kroz različite analize i sada prezentujemo sve te zanimljive podatke na jedan novi način – povezujemo bioarheologiju, antropološke nalaze sa arheološkim nalazima. Ono što je veoma značajno, to je prvi put da se na ovaj način nauka približava svi posetiocima” istakla je Viktorija Uzelac, kustos arheolog u Gradskom Muzeju u Somboru.

“Projekat se bavi proučavanjem različitih obrazaca naseljavanja prvobitnih ljudskih zajednica na teritoriji Balkana, promenama u njihovom zdravlju, fertilitetu i ishrani, pripitomljavanje prvih životinja i počecima upotrebe novih namirnica poput mleka i mlečnih proizvoda” objasnila je Ivana Živaljević, arheozoološkinja, istraživač.

Projekat Birth istražuje jedan od najuzbudljivijih perioda ljudske prošlosti kada, pre oko 8000 godina pre naše ere, u evoluciji čoveka dolazi do porasta fertileta čoveka.

“Tako smo na primer na fragmentima praistorijske keramike stare oko 8000 godina u saradnji sa laboratorijom u Bristolu otkrili tragove mlečnih proizvoda, datovali ih i na primer utvrdili da se u blizini Sombora pre oko 5800 godine pne proizvodio sir najstariji u Evropi” ispričala je Sofija Stefanović, rukovodilac projekta Birth, na Institutu Biosens u Novom Sadu

Bioarheološka istraživanja sprovode istraživači iz Instituta Biosens u Novom Sadu u saradnji sa kustosima Gradskog muzeja Sombor i Muzejske jedinice Narodne biblioteke „Branko Radičević” u Odžacima, i istraživačima i istraživačima Laboratorije za bioarheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Izvor: RTV

Strana 9 od 581

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top