Sombor.info

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Dom zdravlja "dr Đorđe Lazić" u Somboru je među prvima u Srbiji koji je u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom pokrenuo proces uvođenja nove usluge u prevenciji i lečenju dijabetičara. Ističu da sve više ljudi boluje od ove bolesti, te da je važno ne samo na vreme otkriti, već za one koji je imaju staviti pod kontrolu. ...
Nosilac projekta je somborski Dom zdravlja, a realizuje se uz saradnju sa lokalnom samoupravom, Savetom za zdravlje, Opštom bolnicom "Dr Radivoj Simonović", Zavodom za javno zdravlje i Centrom za socijalni rad.

U somborskom Domu zdravlja počeo je sa radom Centar za kontrolu dijabetesa, u kojem će pacijenti obavljati detaljne kontrolne preglede i laboratorijske nalaze. Cilj je da se na upućenim pacijentima otkrije u kojem stadijumu je bolest i kako je uznapredovala, te da se spreči amputacija ekstremiteta, gubitak vida i druge posledice.

Senadi Kanurić je dijabetes otkriven pre dve godine, ističe da redovno obavlja preglede, kako bi šećer stavila pod kontrolu.

"Radeći redovne kontrole krvi, pošto sam srčani bolesnik, otkrivena mi je šećerna bolest. Ja sam sada srećna zato što mogu bez čekanja doći ovde i ne moram da čekam na preglede sruge", kaže ona.

U Domu zdravlja ističu da ima oko pet procenata stanovništva obolelih od dijabetesa, a sumnja se da je mnogo više onih kod kojih ova bolest još nije otkrivena.

"Ono što je novina sa Centrom za prevenciju dijabetesa je da rasterećujemo lekare koji su inače vrlo zauzeti administracijom i velikim brojem pacijenata, pa na žalost to zna ići na uštrb kvaliteta pruženih usluga naročito u nekim prevencijama, gde možemo sa dobrom obradom pacijenta i edukacijom jako puno da pomognemo da ne dođe do težih komplikacija", napominje dr Emeše Uri, direktorka Doma zdravlja "dr Đorđe Lazić" Sombor.

"Tu smo da sprečimo komplikacije koje može da dovede šećerna bolest. Promenom načina života može se doživeti stota. Dijabetes treba staviti pod kontrolu, oni koji imaju dijabetes treba da se potrude da dijabetes nema njih", dodaje Vesna Mihaljčić, viša medicinska sestra Dom zdravlja "dr Đorđe Lazić" Sombor.

Dijabetes zovu "tihim ubicom", jer se otkriva tek kada nastanu komplikacije. Osim kontrole pacijenata, Centar sa ordinacijom u somborskom Domu zdravlja je pokrenut da bi se u jedinstveni informacioni registar evidentirali svi pacijenti sa kartonom praćenja razvitka ove bolesti do stavljanja pod kontrolu.

Izvor: RTV

Gradsko udruženje penzionera Sombor, u saradnji sa Crvenim krstom iz Sombora, a pod pokroviteljstvom Grada Sombora, danas je organizovalo u prostorijama ovog udruženja predavanje na temu „Zlostavljanje starijih osoba“.

Prisutnim penzionerima na temu zlostavljanja govorila je Nataša Todorić, psiholog, zaposlena u Crvenom krstu Srbije kao stručni saradnik na programima i istraživanjima koja se bave starenjem, autor i koautor mnogobrojnih naučnih radova na temu starenja i starosti.

Zlostavljanje starijih osoba je tema o kojoj se ćuti: fizičko, psihičko, finansijsko, seksualno zlostavljanje i zanemarivanje starijih osoba. Kako prepoznati, kome se obratiti za pomoć samo su neke od teza o kojima se danas moglo čuti na predavanju.

„Potrebno je promeniti porodični i krivični zakon da se starije osobe prepoznaju kao osobe pod posebnim rizikom, potrebno je pričati o starenju i starosti u pozitivnom smislu, a ne da je starenje bolest i da stari ništa ne doprinose, potrebno je edukovati članove porodica koji brinu o starijim osobama koji su nedovoljno edukovani o tome kako da kvalitetno brinu, kako da komuniciraju sa dementnom osobom i potrebno je da imaju u lokalnoj zajednici neke usluge predaha jer je često problem upravo sindrom izgaranja i to da ne znate bolest i onda se stvara nervoza i dolazi do nasilja u porodici“ rekla je Nataša Todorić i istakla da nikad ne treba da zaboravimo da su ljudska prava starijih danas naša ljudska prava sutra.

Današnjem predavanju prisustvovali su i gradski većnik zadužen za oblast zdravstva i socijalne zaštite dr Dalibor Forgić i sekretar Crvenog krsta Sombor Biljana Klipa.

Povodom oktobra, Međunarodnog meseca borbe protiv raka dojke, u nedelju 29. septembra, sa početkom u 18 časova na trgu Svetog Trojstva u Somboru, održaće se besplatan koncert Sergeja Ćetkovića pod nazivom „Sombor je roze“. Organizator roze koncerta je kompanija „Avon“ uz podršku grada Sombora i Društva za borbu protiv raka, a u okviru Avon Akcije za borbu protiv raka dojke, za zdravlje svih žena pevaće Sergej Ćetković.

Avon Akcija za borbu protiv raka dojke u Srbiji ove godine obeležava 15 godina postojanja. Celokupan bruto profit od prodaje proizvoda sa ružičastom vrpcom izdvaja se za programe u okviru Akcije za borbu protiv raka dojke, a ove godine najveći doprinos ostvarile su Avon Dame sa prodajne Zone 9, sa centrom u Somboru, i tako dovele ovaj veliki događaj u svoj grad. Koncert u Somboru treći je u nizu, a do sada su svoj grad u roze bojili Niš i Kragujevac.

Besplatnim koncertom stvorena je prilika da se u opuštenoj atmosferi, u društvu bliskih osoba ženama pošalje važna poruka – rak dojke, najčešće maligno oboljenje kod žena, izlečiv je u preko 90% slučajeva ukoliko se otkrije na vreme.

Pozivamo vas da obučete ili ponesete nešto roze i da nam se pridružite u prenošenju ove značajne poruke u društvu žena do kojih vam je stalo!

Pre koncerta u okviru obeležavanja meseca borbe protiv raka na šetalištu pored Velikog bačkog kanala u 16 časova, održaće se šesto izdanje trke „Dame trče“ i „Trke za srećnije detinjstvo“

Poslednjih godina uglavnom se govori o građanima koji migriraju van granica naše zemlje, a veliki postoci ukazuju da su unutrašnje migracije nešto čemu se retko govori. Ako se pita statistika, tokom 2018. godine 122.193 lica promenilo je prebivalište, odnosno trajno su se preselila iz jednog u drugo mesto u našoj zemlji. ...
Kada je reč o Vojvodini, Novi Sad je ciljani grad, a u Republičkom zavodu za statistiku ističu da samo Južnobačka i Severnobačka oblast imaju pozitivan migracioni saldo.

Da li je trend da se i dalje mladi sele iz Zapadnobačkog okruga i kakav je migracioni saldo u ovom reonu, proveravali smo u Somboru.

Južnobački okrug i Novi Sad najpoželjnije su mesto za život, a prosečna starost naseljenih lica je 34 godine. Okom statistike, tokom 2018. godine u Vojvodini se 12.635 osoba selilo između sedam oblasti. Migracioni saldo u Zapadnobačko okrugu je negativan, navode u Republičkom zavodu za statistiku i dodaju da se godišnje 1.000 ljudi doseli, a oko 1.500 iz Zapadnobačkog okruga odseli u neku drugu oblast.

"U periodu od 1996. godine pa do danas skoro je uvek negativna vrednost migracionog salda i više ljudi se odseljava iz Zapadnobačke oblasti, nego što se doseljava. To je poslednje dve godine negde na nivou od 450 do 500 ljudi", rekla je Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju - Republički zavod za statistiku.

Anketirani Somborci smatraju da su plaćeniji posao i porodične okolnosti presudan razlog i odgovor na pitanje zašto se mladi ljudi sele u veće gradove, pa kažu: „Moja drugarica je otišla u Novi Sad zbog dece i zbog toga što nije mogla odavde da školuje decu, da radi i plaća stan.“, „Uglavnom ljudi odlaze zbog posla i zbog boljeg života“, „Veći gradovi pružaju bolje mogućnosti mladima, tako sam i ja sam otišla iz manjeg grada u Nemačku, u veći grad, državu, na koncu u većim gradovima imate veći izbor“.

Istoričari ocenjuju da su unutrašnje migracije vrlo često jednako velike kao i spoljašnje ili konstanta tokom zadnjih nekoliko vekova, barem na prostoru Sombora i Bačke.

"Egzistencijalno su ljudi lutali oduvek, to je pojava od praistorijskih vremena pa do danas. Ta borba za egzistenciju i traženje boljeg života prisutna je tu vekovima i treba se podsetiti na onu latinsku izreku, koja se pokazala kao istinita: „Domovina je tamo gde mi je najbolje", rekao je Milan Stepanović, istoričar i publicista.

Od početka 2018. godine prebivalište je na području Policijske uprave u Somboru prijavilo 7.893 lica, a odjavilo se radi iseljenja u inostranstvo 87 građana.

Izvor: RTV

U toku prethodne sedmice, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 12 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je pet vozača.

Na teritoriji grada Sombora bilo je pet saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede, u opštini Apatin bile su četiri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške i jedna lake telesne povrede. Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna, a u opštini Kula dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede.

Napisano je 37 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 775 prekršajnih naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda bila je neprilagođena brzina.

Pokrajinska vlada je na jučerašnjoj sednici donela rešenje kojim se Srednjoj tehničkoj školi u Somboru usmerava ukupno 36 miliona dinara za radove na obnovi fasade, krova i unutrašnje stolarije na objektu škole na Trgu cara Lazara, kao i za nabavku školskog nameštaja – klupa, stolica i katedri.

Deo sredstava namenjen je za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za investiciono održavanje enterijera, rekonstrukciju eklektične i vodovodne instalacije u obe zgrade te škole.

 

Izvor: RTV

četvrtak, 26 septembar 2019 00:00

Kraft festival u glavnoj apatinskoj ulici

Četvrti Kraft festival održaće se u petak od 18 časova na glavnoj ulici u organizaciji Udruženja građana „Moj Apatin”. Po rečima predsednika udruženja Vladimira Simina izlagaće sedam malih pivara , četiri iz Novog Sada i po jedna pivara iz Pančeva, Zrenjanina i Sombora.

- Neće biti klasičnog otvaranja festivala već će program početi svirkom rok bendova. Do ponoći sviraće više muzičkih sastava iz Novog Sada, Zrenjanina i iz Apatina – kazao je Simin.
Male zanatske pivare, naveo je, imaće u ponudi više od 20 vrsta piva, koje će posetioci moći da degustiraju uz novčanu naknadu.

U organizaciji festivala udruženje je dobilo logističku pomoć od Turističke organizacije, dok su se sami pobrinuli za promociju po lokalnim medijima i putem interneta.

- Apatin je varoš piva, poznata po čuvenoj pivari, pa nam je namera da ga promovišemo u tom svetlu, ali sa Apatinskom pivarom nismo u kontaktu, niti nam pomažu u organizaciji. Oni su gigant, a mi promovišemo male zanatske pivare u nameri da se za pivo i Apatin čuje u raznim prigodama –naglasio je Simin.

Prošle godine, naveo je, duž glavne ulice prošetalo se i gustiralo pivo više od hiljadu posetilaca, pa se očekuje da i sutra bude masovna poseta

Izvor: dnevnik.rs

Pokrajinska vlada je na današnjoj sednici donela rešenje kojim se Srednjoj tehničkoj školi u Somboru usmerava ukupno 36 miliona dinara za radove na obnovi fasade, krova i unutrašnje stolarije na objektu škole na Trgu cara Lazara, kao i za nabavku školskog nameštaja – klupa, stolica i katedri.

Deo sredstava namenjen je za finansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za investiciono održavanje enterijera, rekonstrukciju elektične i vodovodne instalacije u obe zgrade te škole.

Doneto je i rešenje da se Javnom preduzeću za prostorno i urbanističko planiranje i projektovanje „Zavod za urbanizam Vojvodine“ Novi Sad usmeri dva miliona dinara za finansiranje izrade Prostornog plana područja posebne namene infrastruktrunog koridora brze saobraćajnice Ib reda Vrbas–Kula–Sombor. Isti iznos sredstava opredeljen je i Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu za nabavku opreme za Herbarijum.

Sredstva u ukupnom iznosu od 8,2 miliona dinara opredeljena su i Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, i to za sufinansiranje izrade projekta za rekonstrukciju scene „Jovan Đorđevićˮ i za izradu projekta za obnovu fasade zgrade SNP-a.

Pokrajinska vlada je danas donela i rešenje kojim se Gradu Subotici daje saglasnost za radove na energetskoj sanaciji objekta Gerontološkog centra. Radovi koštaju ukupno 15,3 miliona dinara, a zajednički ih finansiraju Ministarstvo rudarstva i energetike sa 10,7 miliona dinara i Grad Subotica, koji obezbeđuje preostali iznos.

Izvor: dnevnik.rs

četvrtak, 26 septembar 2019 00:00

Održana 37. sednica Skupštine grada Sombora

Juče je održana 37. sednica Skupštine grada Sombora kojom je predsedavala predsednica Skupštine Ljiljana Tica.

Odbornici su razmotrili i odlučili o 15 pitanja iz delokruga rada Skupštine. Između ostalog, usvojili su Informaciju o izvršenoj eksternoj reviziji završnog računa budžeta grada Sombora za 2018. godinu, Izveštaj o izvršenju budžeta grada Sombora za 2019. godinu za period januar – jun kao i predlogu Odluke o prvom rebalansu Odluke o budžetu grada Sombora za 2019. godinu.

Odbornici su na današnjoj 37. sednici potvrdili mandat novoj odbornici koja je imenovana umesto nedavno preminulog odbornika SPS – Jedinstvena Srbija, Milana Rakasa. Reč je o Danijeli Đekić diplomiranom ekonomisti sa liste SPS-Jedinstvena Srbija.

Većinom glasova usvojeni su predlozi Odluka o donošenju plana detaljne regulacije južne glavne primarne gradske saobraćajnice, Odluke o izradi plana detaljne regulacije dela bloka 29 u Somboru kao i Odluke o izradi drugih izmena i dopuna plana generalne regulacije na prostoru industrijske zone u Somboru, blokovi 102, 103, 114, 115 i 127 .

Na 37. sednici Skupštine grada usvojen je predlog rešenja o davanju saglasnosti na Pravilnik o radu JKP „Čistoća“ Sombor, kao i predlog Rešenja o prvim izmenama i dopunama rešenja o obrazovanju radnog tela – Lokalnog antikorupcijskog foruma za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana za Grad Sombor. Prema ovom predlogu na mesto predsednika LAF-a imenovan je Mile Moric umesto dosadašnjeg predsednika Nenada Tice, koji je dao ostavku.

Vršiocu dužnosti direktora Gradskog muzeja Sombor Peteru Mrakoviću produžen je mandat na period do 6 meseci.

Odbornici su raspravili i o nekoliko imovinsko-pravnih predloga.

Otvaranje izložbe slika pod nazivom "Oko mene", autorke Andree Krnetić Grbić, biće održana u petak, 4. oktobra u Maloj galeriji KC "Laza Kostić" Sombor (Laze Kostića br. 5), u 19.00 časova.

Andrea Krnetić Grbić diplomirala je 2011.godine na Akademiji umetnosti u Banja Luci, na odseku za slikarstvo - smer grafika, u klasi profesora Nenada Zeljića.

Dobitnica je nagrade za najbolji crtež, koju svake godine dodjeljuje Akademija umetnosti u Banja Luci. Učestvovala je na brojnim likovnim kolonijama. Organizovala je šest samostalnih izložbi grafika, crteža i slika. Svoje umetničko djelovanje nije bazirala samo na jedan medij, već se aktivno bavi grafikom i slikarstvom.

Od 2015. godine nalazi se u sastavu umetničkog saveta Muzeja Kozare u Prijedoru. Od završetka akademije radi u osnovnoj školi kao nastavnik likovne kulture.
Živi u Prijedoru.

"Radovi obuhvaćeni nazivom „Oko mene“ nastali su u periodu 2015. i 2016. godine. Oni su prikaz bića, predela i predmeta koji me okružuju. Pomalo nostalgično ukazuju na prošla vremena koja zapravo i nisu prošla. Još uvijek postoje i još uvijek obavljaju svoju funkciju u ovom zastrašujućem tehnološkom razvoju." (Andrea Krnetić Grbić)

Postavka izčožbe će trajati do 19. oktobra!

Na Odeljenju za ginekologiju Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović" u petak 27. septembra u 12 časova, biće otvorena Fontana zahvalnosti, rad Umetničkog studija Sombor i poklon firme ORIS DOO .

Otvaranju će prisustvovati dr Lazar Račić, načelnik Odeljenja ginekologije somborske bolnice, Srđan Ogrizović, Oris doo Sombor, laureati na XXII Takmičenju klavirskih dua u Vrnjačkoj Banji 2019, Sava Ilija Brcanski - gitara, Daša i tata - klavirski duo, kao i Lazini ambasadori; ovo je još jedan događaj u nizu koji protiče povodom manifestacije "Kostić Lazi na zvezdanoj stazi" , od 26. do 29. septembra u Somboru, u oragnizaciji "Fondacije Laza Kostić" iz Novog Sada

Ulaz slobodan!

Izvor: NRS

sreda, 25 septembar 2019 00:00

Bebe na treningu

Udruženje “Klub na kub” organizuje u subotu, 5. oktobra radionicu ,,Efektologija - bebe na treningu" namenjenu deci uzrasta od 3 do 15 meseci.

Tema radionice je “Efektološka podrška ranom razvoju. Razvoj svih aspekata psihomotorike uz poštovanje individualnih karakteristika deteta”.

Značaj radionice ogleda se u tome što roditelji dobijaju informaciju o jakim stranama kod njihove dece, kao i savet i vežbe koje mogu da primenjuju u svakodnevnim aktivnostima. Deca koja su uključena u stimulaciju ranog razvoja brže savladavaju razvojne lestvice i veštine!

Radionicu vodi dipl. defektolog rehabilitator-somatoped i iskustveni terapeut Boris Živkov iz Udruženje za efektološku podršku i edukaciju Tedef iz Subotice koji je u saradnji sa “Klubom na kub” u martu u Somboru održao predavanje na temu ,,Motoričke igre za uspešan razvoj vaše dece". Radionica će trajati sat vremena. Maksimalan broj učesnika po radionici je deset (ukoliko su deca različitog uzrasta dele se u dve grupe od 3. do 7. meseca i od 8. do 15. meseci). Planirano je da radionica počne u 17 odnosno 18 časova u prijatnom, bezbednom prostoru “Fit life Vesna” (Banatska 27). Cena po detetu je 500 dinara.

Broj mesta je ograničen. Prijave su moguće do 3. oktobra ili do popune planiranog broja mesta na fejsbuk ili instagram strani Kluba na kub (Club_na_kub) ili putem imejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

sreda, 25 septembar 2019 00:00

Evropska nedelja sporta u Somboru

U okviru Evropske nedelje sporta, Sportski savez grada Sombora organizovao je sportska takmičenja školske dece.

Događaj je pokrenut od strane Evropske komisije, a osnovni ciljevi Evropske nedelje sporta usmereni su na podsticanje građana na bavljenje fizičkom aktivnošću, bez obzira na godine ili fizičku spremnost, kao i edukacija gađana o zdravom načinu života.

Prošle godine širom Evrope više od 13 miliona ljudi iz 37 zemalja i teritorija uzelo je učešće u Evropskoj nedelji sporta, a ove godine se očekuje da broj ljudi koji će vežbati tokom Evropske nedelje premaši cifru od 15 miliona iz 44 države. Ove godine događaj se realizuje po jubilarni 5. put, a u Srbiji po drugi put.

U ime Grada Sombora sve učesnike je pozdravila Antonija Nađ Kosanović gradska većnica za sport decu i omladinu.

„Ovom prilikom moram da izrazim zadovoljstvo što je Srbija jedna od 44 zemlje koje učestvuju u Evropskoj nedelji sporta, da imamo preko 17 miliona učesnika koji su uključeni u obeležavanje Evropske nedelje sporta, a još draže mi je što je Sombor prepoznat kao sredina u kojoj sport zauzima važno mesto, te je uvršten među 8 gradova u Srbiji u kojima se organizuju ove sportske aktivnosti“ istakla je Antonija Nađ Kosanović poželevši učesnicima dobre rezultate.

Sportsko takmičenje zvanično je otvorio zamenik gradonačelnice grada Sombora Antonio Ratković ubacivanjem lopte u koš.

Obeležavanju Evropske nedelje sporta u Somboru prisustvovali su osim predstavnika Gradske uprave grada Sombora, Sportskog saveza grada Sombora, Sportskog centra „Soko“ Sombor, Crvenog krsta Sombor i zamenica gradonačelnika Novog Sada Ljiljana Koković sa saradnicima.

sreda, 25 septembar 2019 00:00

Uskoro Festival cveća u Kuli

Ovogodišnji Jesenji festival cveća u Kuli, održava se 3. oktobra (četvrtak) i okupiće najveće proizvođače i distributere iz Srbije, kao i lokalne proizvođače cveća. Očekuje se učešće više od 100 izlagača, a za kupce svih vrsta cveća obezbeđen je popust od 10 do 50% . Štandovi za posetioce biće otvoreni od 7 do 20 časova, duž ulice ulice Josipa Kramera (od pošte do mosta).

Ljubitelji cveća, baštenskog bilja i hortikulture biće u prilici da kupe najlepše i najkvalitetnije cveće, višegodišnje biljke, lukovice, kaktuse i grnčariju.

Svi zainteresovani lokalni proizvođači cveća treba da se obrate Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj, kako bi se prijavili za učešće na ovoj manifestaciji. Kontakt telefon 751 189 odnosno 751 156.

Festival se organizuje pod pokroviteljsvom opštine Kula, a u organizaciji Turističke organizacije opštine Kula.

Nagli pad spoljnih tempreatura na prelazu iz dva godišnja doba, ponovo je , po ko zna koji put, aktuelizovao pitanje grejanja Somboraca koji koriste usluge ovdašnje toplane, odnosno Javnog komunalnog preduzeća „Energana“.

Ovih dana polako se privodi kraju remont postrojenja u toplani, kao i sistema za distribuciju toplotne energije ne bi li sve bilo spremno za predstojeću grejnu sezonu i tu po rečima Aleksandra Čorka, direktora ovog javnog preduzeća neće biti većih problema.

Pojavljuje se, međutim, stara boljka, odnosno nagomilani dugovi potrošača, koji su svojevremeno, tačnije pre tri godine, primorali i lokalnu samoupravu da svoja druga dva preduzeća, JKP „Vodokanal“ i „Čistoću“ angažuje kao jamce za multimilionske kredite toplane kod komercijalnih banaka ne bi li se otplatom dugova „Energane“ otklonila opasnost po grejnu sezonu.

Kako se JKP „ Energana“ , kao i svaka druga toplana u Srbiji finansira prevashodno pružanjem usluga daljinskog grejanja i izdavanjem i naplaćivanjem računa za ovu pruženu uslugu od svojih korisnika, svako odlaganje izmirenja računa dovodi u pitanje i njeno funkcionisanje, pa se somborska toplana i pred ovu grejnu sezonu našla u nevoljama zbog velikih dugova korisnika. U ovom preduzeću ne kriju da su ponovo imaju dosta neredovnih platiša, što stvara probleme u poslovanju i u suštini ugrožava grejanje svih onih Somboraca koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja. Kada se zna da se na ovaj način greje preko 4.000 stanova i 230 preduzeća i ustanova, među kojima su i škole, vrtići, ambulante...onda je lako zaključiti kolik problem stvaraju neredovne platiše.

- Trenutno 400 ljudi ima dug prema toplani koji ukupno iznosi preko 100 miliona dinara, zbog čega je neplatišama, koji našem preduzeću duguju od 5.000 do 10.000 dinara poslata opomena za izmirenje duga. Mi smo prisiljeni da svoja potraživanja naplatimo tužbama preko javnih izvršitelja, a one su ovih dana već poslate na preko 300 adresa.- kaže Aleksandar Čorak, direktor JKP „Energana“.- Ukoliko ne dođe do promene ponašanja korisnika jasno je da mi ovako finansijski jednostavno ne možemo da fukcionišemo, pošto ne samo da nezanemarljiv broj građana izbegav svoju obavezu plaćanja za pruženu uslugu, već se dobar broj njih i žala na “Energanu”.- zabrinut je čelnik čovek ovog somborskog JKP, dodajući i ujedno apelujući na neredovne platiše da svoja dugovanja izmire u što kraćem roku, kako ne bi bilo dovedeno u pitanje grejanje svih sugrađana, apleuju iz ovog preduzeća.

U somborskoj toplani kažu da ima korisnika grejanja koji žele da se isključe sa sistema grejanja, ali i da za to postoji određena procedura. Tako se na ovaj potez prošle godine odlučilo 20 Somboraca koji su podneli zahteve, ali je zbog potrebne procedure svega njih pet i uspelo uspelo u svom naumu da i ostvari to pravo.

- Da bi se neko isključio sa sistema daljinskog grejanjnja postoji procedura, koja nije ni malo jednostavna. Naime, takav korisnik mora podneti elaborat, podrazumeva se o vlastitom trošku, koji se može naručiti i dobiti u ovlašćenom preduzeću u Subotici, ali ujedno pri tome, prema odluci Skupštine grada Sombora koji je i naš osnivač, mora obezbediti i saglasnost svih stanara svoje zgrade- kaže Čorak za potez koji je praksa dokazala da se teško uspešno ostvari, pošto u tom slučaju neminovno rastu troškovi u stanovima koji ostaju priključeni na sistem daljinskog grejanja.

Kao jedna od mera kojima se troškovi grejanja stanova priključenih na sistem daljinskog grejanja JKP „Energane“ mogu dodatno umanjiti je i ona uvođenja merača utroška energije, kalorimetara, ali u objektima kolektivnog stanovanja i ovo predstavlja popriličan poduhvat, pošto najmanje 51 odsto stanara zgrade mora da se i izjasni da je za uvođenje merača utroška toplote, što za sobom povlači i dodatni trošak za korisnike usluga varoške toplane.

Izolacija novčanik čuva

Pored činjenice da se tek polovina korisnika usluga JKP „Energana“ odlučilo za uvođenje merača utrošene toplotne energije, među kojima je velik broj onih vlasnika stanova koji zvrje prazni, pa u skladu sa tim plaćaju tek osnovnu taksu, sve je aktuelniji i problem termoizolacije stambenih zgrada.
Najveći broj objekata kolektivnog stanovanja priključenih na sistem daljinskog grejanja se nalazi u delu grada i tamošnjoj mesnoj zajednici „Nova Selenča“, a kako se radi o zgradama sazidanim pre više decenija nivo tada ugrađene izolacije je daleko ispod aktuelnih trendova, pa i propisa gradnje, što stvara daleko veće gubitke energije a samim tim i troškove toplani i korisnicima.

Izvor: Dnevnik.rs

utorak, 24 septembar 2019 00:00

Donacija somborskoj bolnici iz Nemačke

Jedna od najvećih donacija medicinske opreme stigla je u somborsku Opštu bolnicu "Dr Radivoj Simonović". Ovu akciju inicirao je i vodio Herbert Reh, predsednik zavičajnog udruženja Ratkovčana iz Nemačke. ...
Transportne troškove je preuzeo Crveni krst Nemačke a carinske i ostale obaveze firma Simens. Na ovaj način, Podunavski Nemci poreklom iz Ratkova i današnji građana Ratkova, žele i u budućnosti razvijati i unaprediti dobre i prijateljske odnose.

Medicinska oprema, hiruški instrumenti i monitori deo su humanitarne pomoći koju je somborskoj bolinici obezbedilo Zavičajno udruženje Ratkovčana iz Nemačke i Crveni krst nemačkog grada Karlsrue.

"Naši roditelji i naši preci su živeli u mestu Ratkovu i raduje je mnogo što možemo da poklonimo somborskoj bolnici medicinsku opremu i sredstva koja bi unapredila dalji rad ove bolnice", istakao je Reh, predsednik Zavičajnog udruženja Ratkovčana.

"Od opreme stiglo je 29 pacijent-monitora u ispravnom stanju koji će sigurno biti upotrebljeni na odeljenjima intenzivne nege, koronarne jedinice internog odeljenja i odeljenja za prijem urgentnih stanja. Ti aparati će naći svoje mesto: imamo i neke sonde ultrazvučnih aparata koje će takođe imati svoju primenu kao i hladni izvori svetla za hirurgiju", rekao je direktor Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović" u Somboru, dr Dragan Rastović.

U klinici Karlsrue, kako navode članovi Zavičajnog udruženja Ratkovčana u Nemačkoj, u pripremi su veliki medicinski aparati koji moraju proći kontrolnu proveru stanja i ispravnosti i, ukoliko bi zakonske i administativne procedure u Srbije to dozvolile, ova oprema bi mogli biti deo naredne humanitarne pomoći somborskoj bolnici.

Izvor: RTV

utorak, 24 septembar 2019 00:00

Peta Tkačka kolonija u Staparu

U Domu kulture u Staparu danas je svečano otvorena tradicionalna manifestacija „Peta tkačka kolonija“, čiji je cilj očuvanje kulturnog nasleđa AP Vojvodine i revitalizacija autentičnih lokalnih brendova, poput staparskog ćilima.

Tkačku koloniju obišli su NJ.E. Tomas Šib, ambasador Republike Nemačke u Beogradu, NJ.E. Kun Adam, ambasador Kraljevine Belgije u Beogradu, generalni konzul Republike Hrvatske u Republici Srbiji Velimir Pleša, ministar poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović, predsednica Etno mreže NALED-a Violeta Jovanović i gradonačelnica Grada Sombora Dušanka Golubović sa saradnicima.

„Kada smo krenuli sa revitalizacijom Staparskog ćilima u okviru čega je i nastala Tkačka kolonija, mi smo sebi postavili tri cilja. Jedan od tih ciljeva bio je da podržimo žene u ruralnim područjima i omogućimo im na neki način kreativno provođenje vremena i donekle ekonomsku nezavisnost“ istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović u svom obraćanju i dodala:

„Naš cilj je bio da imamo odgovarajuću međuopštinsku i regionalnu saradnju i nije slučajno što smo ceo ovaj proces revitalizacije pokrenuli sa onim ko je o tome imao dobro znanje, a to je Grad Pirot. I pored toga, za nas jedan veliki cilj jeste bilo očuvanje kulturnog nasleđa Grada Sombora. Tradicija staparskog ćilima jeste tradicija Srpskog naroda u jednoj multietničkoj i multinacionalnoj sredini kakav je Grad Sombor koji broji preko 20 nacionalnih zajednica. Na ovoj petoj tkačkoj koloniji možemo da sumiramo rezultate i kažemo da smo ova tri cilja ostvarili, ali smo ih u međuvremenu i unapredili“ rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

„Mi nemamo ni naftu, ni zlato, a nemamo ni more. Mi nemamo drugog izbora već da se okrenemo našoj domaćoj hrani i svojim tradicionalnim vrednostima . Upravo jedna od stvari koje su u tom spektru je i staparski ćilim i zbog toga je jako važna ova vaša manifestacija. Ja bih se zahvalio svim ženama koje rade na ovim razbojima i koje se vraćaju nekim vrednostima koje smo dugi niz godina potiskivali. Mogu samo da obećam da će Ministarstvo poljoprivrede podržati ovakve korake“ istakao je ministar poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović

Tomas Šib , ambasador Nemačke u Beogradu se zahvalio NALLED-u na pozivu da budu pokrovitelji jedne ovakve manifestacije s obzirom da i u Nemačkoj izrada rukotvorina ima dugu Tradiciju.

„Mi izuzetno cenimo ovaj posao jer znamo koliko truda i vremena treba da se utroši da bi nastali ovakvi divni predmeti, u ovom slučaju staparski ćilim. Znamo da i u Nemačkoj, ali i u Srbiji veoma mali broj ljudi se bave ovim poslom, a uglavnom su to žene kojima je to dodatni prihod. Obilazeći ovu koloniju moram priznati da sam impresioniran radovima tj. ćilimima nastalim na ovoj koloniji“ rekao je NJ.E. Tomas Šib , ambasador Nemačke u Beogradu.

Kolonije u Staparu i na Staroj planini deo su programa koji organizuju Etno mreža i NALED, u saradnji gradovima Sombor i Pirot, uz podršku ambasade Nemačke koja je ove godine i pokrovitelj, s ciljem očuvanja kulturnog nasleđa, tradicionalnih zanatskih znanja i veština, ali i kao deo podrške zapošljavanju žena koje izrađuju rukotvorine.

U sklopu posete Staparu, Gradonačelnica Sombora je u Županiji ugostila predstavnike diplomatskog kora EU, Hrvatske , Nemačke, Belgije, Ukrajine gde im je predstavljena jedna od najvećih slika rađena u tehnici ulje na platnu „Bitka kod Sente“, nakon čega su obišli kuću u kojoj je živeo i stvarao somborski slikar Sava Stojkov.

utorak, 24 septembar 2019 00:00

Somaratonci na Paliću, u Beogradu i u Baranji

Članovi Atletsko rekreativnog kluba Somaraton trkački vikend započeli u subotu na 3. Vinskom maratonu na Paliću koja je manifestacija u karnevalskom duhu gde se spaja trčanje, vino, muzika, gastronomija i mnogobrojne zabavne sadržaje. Trčalo se na dužini od 21 km. i na 10 km. i namenjene je svima koji su želeli da se zabave, i uživaju u trčanju ili šetnji kroz prirodu, dobrom vinu, gastronomskim specijalitetima, muzici i druženju. Jednu od ove dve trke istrčali su : Sanja Milošević, Kristina Gudelj, Ivana Šokac, Mina Bošnjak, Ivana Basta, Snežana Radović, Josip Major, Zoran Nikolić, Milan Kovačić, Aleksandar i Damir Marković, Daniel Šokac, Miroslav Liščević.

U organizaciji Beogradskog maratona, na Adi Ciganliji u subotu je organizovan još jedan „najlepši“ događaj u gradu - Ženska trka. Radi se o elitnoj atletskoj trci oko jezera u dužini od 7.7 km. koja je posvećena isključivo pripadnicama lepšeg pola.

Na trci je trijumfovala Teodora Simović iz Novog Pazara sa vremenom 25:58, a članica ARK Somaraton Tijana Kabić od 700 učesnice trke zauzela je sedmo mesto sa vremenom od 30:43.

Trkački vikend nastavljen je u nedelju u Republici Hrvatskoj i to u Kopačkom ritu na četvrtom Baranjskom polumaratonu. Pored glavne trke od 21.1 km trčalo se i na dužini od 5 km pojedinačno i u štafeti od tri člana. Somaratonci imali su svoje predstavnike u sve tri trke. Na polumaratonu Arpad Šarkezi je bio prvi u svojoj starosnoj kategoriji a prvo mesto je zauzela i ženska štafetna ekipa u sastavu Renata Štajner, Ljubica Vojnović I Jelena Stanimirović. Trku na 5 km uspešno istrčala Snežana Radović koja je dan ranije na Paliću trčala na 10 km.

ponedeljak, 23 septembar 2019 00:00

"Dame trče! 2019"- šesto izdanje ženske trke

Šesto izdanje manifestacije ''Dame trče!2019'' održaće se u nedelju 29.09.2019. godine - simbolično pred početak meseca borbe protiv raka dojke. Promovisanje fizičke aktivnosti kao jednog od faktora za unapređenje zdravlja ovog puta - dama. Trči se pet kilometara i svaka dama koja istrči ili prošeta bar jedan kilometar dobija diplomu za učešće na manifestaciji. Učesnice koje istrče svih pet kilometara dobijaju učesničku medalju i diplomu, a pet najbržih dama dobijaju pobedničke pehare i poklone partnera trke.

Učešće na trci je besplatno i pravo učešća ovog puta ima samo lepši pol. Prethodna izdanja ove manifestacije izazvala su veliko interesovanje pripadnica lepšeg pola i obezbedila održivost ove manifestacije koja svakim novim izdanjem postaje lepša i veća. Trku su trčale gradonačelnica Sombora, ataše za kulturu ambasade SAD u Srbiji, glumice kao i brojne druge javne ličnosti grada Sombora.

Start trke je u 16h ispred gradskog kupališta ’’Štrand’’, dok će se pred sam start trke Dame trče, sa startom u 15:50h biti održana Trka za srećnije detinjstvo uz podršku Crvenog Krsta Sombor. Naši najmlađi će trčati svojih 500 metara, a učešće i na ovoj trci je besplatno za sve klince i klinceze.

Partneri ’’Somaratonu’’ u organizaciji ove manifestacije su Crveni krst Sombor i Društvo za borbu protiv raka Sombor, podršku su ove godine pružili i Avon, Ardent centar Sombor, Sagal Sombor kao i Galerija ’’Milan Konjović’’ Sombor.

Somaraton pozive sve učesnike manifestacije da se nakon trke svi zajedno pridružimo koncertu Sergeja Ćetkovića koji će se održati u Somboru, gde Avon i Društvo protiv raka Sombor obeležavaju ’’roze’’ dan u našem gradu kao podrška za sve naše dame.

Kulen Fest, dvodnevna manifestacija vrhunskih tradicionalnih kobasičarskih proizvoda, održana je po 13. put u Svetozaru Miletiću, poznatom po proizvodnji bačkog delikatesa - Lemeškog kulena, proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom.

Receptura Lemeškag kulena, kao jedno od nasleđa iz porodičnih amaneta lemeških plemićkih porodica, nije tajna. To je porodični posao koji se, s ljubavlju i poštovanjem porodične tradicije, neguje u Svetozar Miletiću.

Vidakovići su aktvini u proizvodnji kulena već petnaestak godina, a od pre četiri godine otvorili su preradu mesa i prodavnice radi lakšeg plasmana.

"Sve se pravi na tradicionalni način. Plasiramo proizvode u našim prodavnicama i u čitavoj Srbiji na manifestacijama. Gde god se pojavimo, svuda je velika potražnja za Lemeškim kulenom", priča Dora Vidaković za RTV.

"Idem u osmi razred, i pored školskih obaveza pomažem svojim roditeljima pri vakumiranju kulena i kada idemo na manifestacije", kaže četrnaestogodišnja Diana Vidaković.

I Vujevići su, kao dugogodišnji proizvođači kulena, otvorili svoju mesaru.

"Najviše nam dolaze gosti koji rade u inostranstvu, Nemačkoj, Austriji…oni kupuju i nose prijateljima, kolegama. Lemeški kulen punjen u tzv slepom crevu, puni se samo zimi. Zimi se pravi koliko god se može, da se napravi dovoljno, ali još uvek nije bilo dosta!", ističe Arpad Vujević.

"Imamo 15 članova u udruženju koji prave kulen. Sad samo dostigli oko 5 tona proizvodnje na godišnjem nivou. Pročuli smo se sad već i u Srbiji, Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj… Pravimo po domaćoj tehnologiji, što je stara tradicija Mađara, Bunjevaca i Podunavskih Švaba. U Novom Sadu i Beogradu imamo dosta narudžbi, sa aerodroma, hoteli… ali, jednostavno ne možemo sve postići tako da moramo povećati proizvodnju", objasnio je Ištvan Sevald, predsednik Lemeških kulenara.

Pred četvoročlanim žirijem našlo se više od 30 uzoraka kulena. Senzorni metod, ocenjivanje kulena putem čula , podrazumeva dobro poznavanje tehnologije proizvodnje i kvaliteta proizvoda, a ocenjuju se: spoljašnji izgled, sastav i izgled preseka, konzistencija, čvrstoća, sočnost, a potom miris, ukus i stabilnost boje.

"Za njega je karakteristično sledeće: da se malo finije usitnjava u poređenju sa kulenom koji se koristi u Sremu, Slavoniji ili Baranji. I druga karakteristika je da se koristi više paprike, 3-4 procenta, i to autohtone paprika koja uspeva u ataru ovog sela", objasnio je prof. dr Ilija Vuković, predsednik žirija za izbor najbolje kulena 2019.

Takmičili su se brojni majstori kulena iz Sombora i okoline, Mađarske i višestruko nagrađeni hrvatski majstori.

"Mi pravimo tradicionalni baranjski kulen. Nikakvih filozovija nema, meso je birano od domaće svinje, paprika slatka i ljuta, so, a ja stavlja malo ruma i šećera zbog boje i sjaja. Ukus je bitan i bitno je to voleti. Jer ako to ne volite onda ne vredi ništa raditi", naglašava Milan Kliba iz Bačkih Vinograda.

Najkvalitetnije zrelo meso uzgajano u Lemešu, lemeška paprika, hladno punjenje, zrenje i čuvanje u lemeškom špajzu – to je formula bez koje nema dobrog lemeškog kulena.

Lemeški kulenari se nadaju povećanju proizvodnje već od sledeće godine i to zahvaljujući finansijskoj podršci pokrajinske vlade za izgradnju još dve mesarske radionice kako bi potražnja za Lemeškim kulenom bila u potpunosti zadovoljena.

Izuvor: RTV

ponedeljak, 23 septembar 2019 00:00

Golubović: Sombor će među prvima imati 5G mrežu

"Zahvaljujući brojnim merama države i lokalne samouprave Sombor je postao veliko gradilište, a uskoro će biti i jedan od prvih gradova sa 5G mrežom", kaže gradonačelnica ovog grada Dušanka Golubović.

"Pored radova na uvođenju 5G mreže, u toku je rekonstrukcija puta Sombor - Baja, počinju radovi na izgradnji novog puta Stapar - Sivac. Istovremeno očekujemo obnovu puta Sombor - Vrbas, kao i početne radove na izgradnji brze saobraćajnice od Vrbasa do graničnog prelaza u Bačkom Bregu. Osim toga, da bi se uredilo zaštićeno jezgro našeg grada, početi su radovi na rekonstrukciji objekata javne namene: Grašalković palati, Galeriji "Milan Konjović", zgradi Županije...", kaže za Politiku Golubović.

Kako kaže, cilj je unaprediti život građana Sombora i tako da se zaustavi trend opadanja broja stanovnika, posebno kada su mladi u pitanju.

"Otvoreni su nova ambulanta i vrtić, a rekonstruisane su i centralne prostorije Doma zdravlja i osnovne škole. U planu su izgradnja novog velikog objekta unutar bolničkog kompleksa i sanacija hirurškog bloka bolnice, adaptacija Gerontološkog centra, kao i zgrade Centra za socijalni rad."

Gradonačelnica kaže da grad podržava mlade kroz brojne programe i aktivnosti, merama u oblasti zapošljavanja, ali i stipendijama u toku školovanja.

"U Somboru svako dete je dobilo mesto u vrtiću, počeli smo kupovinu kuća mladim bračnim parovima, kao i pomoć u kući za samohrane roditelje i porodice sa više dece. Pokrenut je program finansiranje četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje. U planu je i osnivanje agrobiznis centra za pomoć mladim bračnim parovima na selu."

Takođe, uvedeni su različiti vidovi komunikacija sa građanima kroz otvorene dane i obilaske mesnih zajednica, preko novih aplikacija i mogućnosti za prijavu problema putem interneta, do glasanja o ideji čija će realizacija biti finansirana iz budžeta.

"U proteklom periodu konkurisali smo na većinu aktuelnih poziva evropskih fondova sa maksimalnim brojem prijavljenih projekata i ostvarili uspeh od 80 odsto. Ukupna sredstva ostvarena na ovakav način su nešto veća od sedam miliona evra", rekla je ona posebno istakavši projekat "Razvoj ženskog preduzetništva u ruralnom području" u koji je uključeno 180 žena koje će se narednih 10 godina baviti uzgojem i preradom lavande.

Prema njenim rečima, u prethodne tri godine Sombor beleži konstantan i značajan porast broja turista, a rezervat biosfere Bačko Podunavlje se od prošle godine nalazi pod zaštitom UNESKO-a.

U Somboru ima više od 1.000 malih i srednjih preduzeća, a grad je prepoznat od strane investitora kao grad sigurnog ulaganja i povoljnih poslovnih uslova, kaže Golubović za Politiku.

Izvor: RTV

Još deset nezaposlenih lica dobilo je priliku da samostalno otpočne sopstveni biznis novcem lokalne samouprave, dok je devetoro nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje u Apatinu dobilo subvencije radi zapošljavanja kod privatnih preduzetnika.

U velikoj sali Skupštine opštine ugovore su korisnicima uručili predsednica SO Apatin Nika Petrović i direktor NSZ filijala Sombor Sekula Tanjević.

Vrednost subvencija je 3,4 miliona dinara, od kojih je deo obezbedila i Nacionalna služba za zapošljavanje u Apatinu. Javni poziv za samozapošljavanje i nova zapošljavanja je deo opštinskog Akcionog plana zapošljavanja koji lokalna samouprava sprovodi zajedno sa NSZ. Podrška je namenjena za samozapošljavanje i za novo zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih.

U opštinskom Savetu za zapošljavanje istakli su da je opštinski poziv usledio posle republičkog i prokrajinskog oglasa, i da su subvencije dobili svi koji su se javili na konkurs. Na osnovu dostavljenih biznis-planova, novac je raspoređen radi otpočinjanja pravljenja nameštaja, otvaranja gipsarske radnje, proizvodnje kolača, izrade suvenira, molersko–farbarskih poslova... Kod novog zapošljavanja radna mesta našli su srednjoškolci pretežno u građevinskim preduzećima.

Izvor: dnevnik.rs

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović danas je prisustvovala otvaranju Vojvođanskog salona u zgradi Vlade Vojvodine.

Zidove Vojvođanskog salona krase ručni radovi žena lokalnih zanatskih udruženja iz Sombora, Sremske Mitrovice, Inđije, Pančeva, Odžaka i Beograda, a rađeni su u starim tehnikama veza, zlatoveza, necane čipke i tkanja.

Ovo je drugi salon te vrste Srbiji u kome su izloženi ručni radovi koje su radile žene uključene u „Etno mežu“. Od danas će gosti u Pokrajinskoj Vladi moći da vide tradicionalne radove koji su deo kulturne baštine Vojvodine.

„Ovo je zajednička inicijativa koju pomažu ne samo ministarstva i Pokrajinska Vlada, već i brojne lokalne samouprave. Mnogi naši strani gosti su ovim proizvodima oduševljeni. Mi kroz tu zajedničku akciju otkupljivanja i uručivanja, kroz protokolarne poklone, pomažemo razvoj naših sela od Sombora do Pirota. Mnoge nove sredine se uključuju u akciju i ona će kroz godine biti sve značajnija i važnija za očuvanje našeg nasleđa“ poručio je predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović.

Svečanom otvaranju Vojvođanskog salona prisustvovala je i potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

„Presrećna sam zato što ste se priključili jednoj velikoj inicijativi koja traje već više od dve godine, a to je inicijativa da uposlimo najmanje 1000 žena iz ruralnih područja koje su najugroženije kada govorimo o ekonomskoj samostalnosti. Mi smo do današnjeg dana, zahvaljujući svemu ovome što smo uradili do sada, zaposlili oko 600 žena. Drago mi je što je ovo način da pokažemo i sačuvamo sve ono što su naše vrednosti, da pokažemo celom svetu šta smo mi to radili i šta možemo da uradimo, a sa druge strane da uposlimo žene“ rekla je potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

„Nadamo se da će ovaj Salon od danas svim zvaničnicima koji budu imali sastanke sa predsednikom Mirovićem i pokrajinskim sekretarima slati važne poruke koje su sadržane u ovim eksponatima. To su poruke o značaju očuvanja kulturnog nasleđa, poruke multikulturalnosti, tolerancije i rodne jednakosti, što su evropske i građanske vrednosti koje se vekovima neguju na ovim prostorima“ istakla je ovom prilikom izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

subota, 21 septembar 2019 00:00

"Državni posao" ponovo u Kuli

Popularni novosadski trio Državnog posla koji čine Dimitrije Banjac, Nikola Škorić i Dejan Ćirjaković nastupiće ponovo pred kulskom publikom. Ovoga puta na sceni Kulturnog centra u Kuli, 18. oktobra, u 20 časova, biće izvedena predstava Velika reforma.

Predstavu je režirao novosadski režiser Petar Jovanović. Prodaja ulaznica je na blagajni Kulturnog centra Kula.

Izvor: 025info

Borba je trajala skoro dva sata, ispričao je ribolovac

Ribolovac Josip Šuvak (76) ulovio je juče nizvodno od Apatina, šarana teškog 20,5 kilograma i dugačkog od sredine repa do vrha glave 100 cm.

Šuvak kaže da mu je ovaj kapitalac došao na pribor za soma, te da je borba trajala skoro dva sata.

- Krenuo sam na pecanje u pola 6, na početku Čifuta kod bove, i negde oko 7 krenula je borba. Došao mi je na crnu glistu, pa sam na početku mislio da je na udici som. I bio sam ubeđen dok nije izašao na površinu, onda su mi se noge počele tresti. Kad sam video koliki je... Nisam nikada u životu video ovako nešto. Prvi pecaroši su bili od mene 200-300 m, pa sam ga izvukao sam. Niko mi nije pomogao - priča Šuvak za "Dunav".

Ovaj dugogodišnji ribolovac na Dunavu je od svoje 15 godine. U karijeri je imao više kapitalnih ulova, uglavnom somova, od 45 do 60 kilograma. Najveći ulov šarana bio je težak tek 12 kilograma. Iako mu je želja da današnjeg kapitalca preparira, kaže da za to nema sredstava pa će današnji ulov podeliti sa komšijama.

Izvor: Telegraf.rs

Strana 7 od 572

Još vesti iz kategorije...

No result...
Top