Avgust

31. avgust - Dogodilo se na današnji dan

12. Rođen rimski car Kaligula, zapamćen kao jedan od najgrotesknijih istorijskih likova. Njegove ekstravagancije, poput navodne namere da svog konja proglasi konzulom, doprinele su tome da ga smatraju psihički poremećenim. Vladao od 37. do 41, kada je ubijen u zaveri pretorijanaca.

1290. Kralj Edvard I objavio proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.

1422. Umro engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat s Francuskom. Pobedio Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj i umro, a nasledio ga devetomesečni sin Henri VI.

1811. Rođen francuski pisac Teofil Gotje, preteča parnasovaca i protagonist doktrine "umetnost radi umetnosti", l'art pour l'art. Zahtev za autonomiju umetnosti izneo u predgovoru romana "Gospođica de Mopen".

1867. Umro Šarl Bodler, jedan od najvećih francuskih pesnika XIX veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka "Cveće zla" smatra se jednim od najznačajnijih lirskih dela XIX veka.

1876. Dvorska klika smenila turskog sultana Murata V pod izgovorom da je psihički poremećen, nekoliko meseci pošto je došao na vlast, i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.

1887. Osnovan Streljački savez Srbije, 36 godina po formiranju prve streljačke družine. Savez 1909. postao član Međunarodne streljačke unije, a strelci iz Srbije prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.

1888. U Londonu nađeno telo Meri En Poli Nikols, prve žrtve Džeka Trboseka.

1898. Rođen književnik Dušan Matić, jedan od najznačajnijih srpskih nadrealističkih pesnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1907. U Petrogradu potpisan englesko-ruski sporazum kojim su Velika Britanija i Rusija podelile interesne sfere u Persiji, Avganistanu i Tibetu.

1920. Prve radio-vesti emitovane na stanici 8MK u Detroitu, Mičigen, SAD.

1944. Sovjetske trupe i tenkovi ušli, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt.

1957. Malezija stekla nezavisnost.

1962. Trinidad i Tobago postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.

1962. Umro francuski slikar Žorž Brak, jedna od dominantnih ličnosti Pariske slikarske škole. Paralelno s Pikasom uveo likovni izraz "kubizam".

1969. U avionskoj nesreći poginuo američki bokser Roki Marćano, bivši svetski šampion u "teškoj" kategoriji. Titulu osvojio 1952. pobedom nad američkim bokserom Džoe Volkotom, a sa ringa se povukao nepobeđen 1956.

1973. Umro američki filmski režiser Džon Ford, autor više od 200 filmova i dobitnik četiri "Oskara" za filmove "Potkazivač", "Plodovi gneva", "Kako je bila zelena moja dolina", i "Miran čovek".

1977. Predsednik SFRJ Josip Broz Tito doputovao u prvu posetu Kini.

1980. Poljski radnički lideri potpisali, posle dvomesečnog strajka, sporazum s Vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata "Solidarnost", a Poljska postala prva zemlja sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad jednog nezavisnosg sindikata.

1983. U Manili sahranjen vođa filipinske opozicije Beninjo Akino uz prisustvo više od milion ljudi. Ubijen 10 dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.

1986. Umro Urho Kekonen, najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Kao predsednik Finske i pobornik miroljubive politike i svestrane saradnje država značajno doprineo održavanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji 1975. u Helsinkiju.

1986. Umro Henri Mur, jedan od najvećih engleskih vajara XX veka. Njegove skulpture nalaze se na mnogim javnim mestima. Bio inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1991. Uzbekistan i Kirgistan proglasili nezavisnost od SSSR, čime se broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza popeo na 10.

1994. Trupe SSSR formalno okončale poluvekovno vojno prisustvo u Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.

2001. U požaru izazvanom eksplozijom u noćnom baru u tokijskom zabavnom kvartu Kabučiko poginule 44 osobe, a više desetina ih povređeno.

Još vesti iz kategorije...

Top