Septembar

28. septembar - Dogodilo se na današnji dan

48. p.n.e. U Egiptu ubijen Gnej Pompej Veliki, jedan od najvećih rimskih državnika i vojskovođa, koji je 69. pre nove ere ugušio Spartakov ustanak, a 61. osvojio Jerusalim. Rimski Senat izabrao ga za konzula 52, a vlast izgubio posle poraza od Gaja Julija Cezara u bici kod Farsale, posle čega se sklonio u Egipat.

1066. Normanski vojvoda Vilijam, kasnije engleski kralj Vilijam I Osvajač, iskrcao se s vojskom kod Pevensija u južnoj engleskoj pokrajini Saseks i počeo osvajanje Engleske.

1841. Rođen francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso, premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. U vreme Drajfusove afere u svom listu objavio pismo pisca Emila Zole predsedniku Republike, "Optužujem".

1864. U Londonu osnovana Prva internacionala, za koju je osnivački dokument pod nazivom "Inauguralna adresa i Statut" napisao Karl Marks.

1895. Umro francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i “crvenog vetra”. Otkrio i postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan "pasterizacija". Osnivač naučnih grana mikrobiologije i stereohemije. 1888. organizovao institut u Parizu, nazvan po njemu.

1902. Umro francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana. Poznat i po otvorenom pismu predsedniku Francuske, "Optužujem", u kom je otkrio mahinacije vojnih krugova u "Drajfusovoj aferi".

1914. Umro srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva. Njegovo delo smatra se najznačajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u XIX veku.

1944. Jedinice Crvene armije u Drugom svetskom ratu prešle u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.

1949. Moskva jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći SSSR i Jugoslavije, što su potom učinile i ostale zemlje "socijalističkog lagera", Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. i Čehoslovačka 4. oktobra.

1958. U Francuskoj održan referendum na kom je prihvaćen nov Ustav, čime je počelo razdoblje Pete Republike. Novim Ustavom ojačana predsednička vlast.

1965. Prilikom erupcije vulkana na Filipinima, 56 kilometara južno od Manile, 184 osobe izgubile život.

1966. Umro francuski pisac Andre Breton, teoretičar i osnivač nadrealističkog pokreta. Svoje stavove o psihoanalizi i automatizmu podsvesti kao osnovi umetničkog stvaralaštva izneo u Manifestima nadrealizma.

1970. Umro egipatski državnik Gamal Abdel Naser, jedan od inicijatora vojnog udara kojim je 23. jula 1952. svrgnut kralj Faruk I. Proglasio se premijerom dve godine kasnije, a 1956. izabran za predsednika Egipta. Nacionalizovao Suecku kompaniju, što je u jesen 1956. dovelo do neuspešnog anglo-francusko-izraelskog napada na Egipat, a u junu 1967. vodio i izgubio šestodnevni rat sa Izraelom. Bio jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

1989. U izbeglištvu na Havajima umro bivši filipinski diktator Ferdinand Markos. Predsednik Filipina postao 1965, kao jedan od najpopularnijih političara, a 1986. na talasu masovnih protesta zbačen sa vlasti, pa izbegao na Havaje.

1990. U Skupštini Srbije usvojen nov Ustav, uveden višestranački politički sistem, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile atribute državnosti i postale teritorijalne autonomije.

1994. U nevremenu u Baltičkom moru u blizini finske obale potonuo feribot "Estonija". U toj najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi poginulo više od 900 osoba.

1996. U Vučitrnu na Kosovu bačene dve eksplozivne naprave u krug vojne kasarne, a u selu Rudnik i mestu Podujevo napadnute policijske stanice. Oružani napadi kosovskih Albanaca na punktove srpske policije učestali u narednim mesecima, što je početkom 1998. dovelo do otvorenih sukoba.

1998. Posle dve nedelje uličnih nemira i nasilja koji su zapretili da će oboriti Vladu silom, albanski premijer Fatos Nano podneo ostavku.

2000. Savezna izborna komisija saopštila konačne rezultate predsedničkih izbora u Jugoslaviji, prema kojima Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica idu u drugi izborni krug. Smatrajući da su rezultati falsifikovani, pristalice DOS počele masovne proteste širom zemlje.

2000. Počeo palestinski ustanak. Neposredan povod bila poseta tadašnjeg lidera izraelske opozicije svetim mestima u jerusalimskom starom gradu. U naredne dve godine poginulo više od 1.000 Palestinaca i više stotina Izraelaca.

2001. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ukinuo sankcije Sudanu, uvedene 1996. pošto je ta zemlja odbila da izruči osumnjičene za atentat na egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, 1995. u Etiopiji. Ukidanje sankcija tražili Egipat i Etiopija.

Još vesti iz kategorije...

Top