Korisno

Mitovi o slanini: Ko još misli da je štetnija od nikotina?

Kad se nedavno proširila vest da su mesne prerađevine povezane s rakom, mnogi su stavili slaninu na listu "za odstrel", ali to baš i nije neophodno.

Mnogi kad pomisle na zimu pomisle na kobasice i slaninu. Možete je jesti samu s hlebom, pečenu s jajima ili koristiti kao nezaobilazan dodatak mnogim jelima. 

Ali obožavanje slanine često prati mnoštvo dezinformacija. Kako bismo vam pomogli da odvojite činjenice od laži, pročitajte pet najvećih mitova o ovom ukusnom mesu: 

1. Slanina je ukusna 

Iskreno rečeno, danas uglavnom jeste. Ali nemojte misliti da je nemoguće okusiti užasnu slaninu. To je kao da kažete da ne postoji loš seks ili loša pica. 

Istorijski gledajući, bilo je mnogo više loše nego dobre slanine. I to zato što je ona nekad služila kao hrana za preživljavanje. 

Iako se danas često prejedamo, do pre nekoliko stotina godina mnogo je veća pretnja bila smrt od gladi, budući da su ljudi živeli od žitarica i mučili su se kako bi se domogli masti i belančevina. 

U mnogim delovima sveta svinjetina je bila najjeftinije meso koje se kod kuće pripremalo u različitim, ne preterano higijenskim uslovima. Dakle, mala je šansa da je slanina bila delikatesna kakvom je smatramo danas. 

2. Slanina je isključivo meso sa stomaka 

Iako bi ovo dimljeno i usoljeno meso trebalo da dolazi s bočnih strana svinjskog želuca, ono često dolazi i s buti. 

Premda bi trebalo da se soli, a posle dimi više od mesec dana, u SAD su 1910. godine počeli da koriste nove tehnike pomoću kojih bi meso bilo gotovo i spremno za tržište (što je rezultiralo bržim povratom novaca) za nekoliko dana. 

Doduše, mi možemo tvrditi da to ni nije prava slanina. 

3. Slanina se jede za doručak 

Ovo pravilo je posebno uvreženo u SAD, gde slanina s jajima predstavlja tipičan doručak. Ali čak je i onde slanina izašla van okvira doručka i danas se koristi pri pripremi hamburgera, deserta, pa čak i votke. 

Kod nas nema pravila u koje doba dana je zastupljenija na stolu i nikad nije ni bila deo klasičnog doručka kao u Americi, gde je to postala šezdesetih godina, kad su je prvi put počele konzumirati - u većoj meri - bogate nego siromašne porodice, dok je danas jednako zastupljena među svim društvenim slojevima. 

4. Slanina koja nije suva ne sadrži nitrat 

Otkad se suše i dime mesni proizvodi, raspravlja se o štetnosti nitrata koji se pritom koristi. Ovakva prerada mesa je najčešće uključivala korišćenje soli i dima, ali s vremenom je uveden kalijum-nitrat. 

Kad dođe u kontakt s bakterijama, nitrat se razdvaja na nitrite koji dodaju određeni ukus i ružičastu boju mesu, ali isto tako ubijaju patogene koji prouzrokuju botulizam. 

Nezgodno je to što konzumacijom nitrata povećavate rizik od razvoja srčanih bolesti, pa je to razlog zašto se mnogi godinama klone dimljenog mesa, a neki proizvođači su čak počeli da nude i meso bez nitrata i nitrita. 

Jedini problem je to što ovi proizvodi obično sadrže puder od celera, koji prirodno sadrži nitrate, pa na kraju nemate ništa zdraviju slaninu od one jeftinije. 

5. Konzumiranje slanine je jednako štetno kao pušenje 

Nitriti su zaista razlog za brigu, jer se u telu mogu pretvoriti u spoj povezan s rakom creva, što je ujedno i razlog zašto je Svetska zdravstvena organizacija mesne prerađevine stavila na popis kancerogenih namirnica. 

No, Svetska zdravstvena organizacija je pušenje, azbest i prerađeno meso stavila u istu kategoriju jer je sve povezano s rakom, iako ne nose isti nivo rizika. 

Naime, pušenje povećava relativan rizik od raka pluća za 2.500 odsto, dok konzumacuija dva komadića slanine dnevno povećava rizik od pojave raka debelog creva za 18 odsto.

Izvor: b92

Još vesti iz kategorije...

Top